Home DRUŠTVO Umesto zakona o poreklu imovine – novi izgovori

Umesto zakona o poreklu imovine – novi izgovori

SHARE

 

Zakon o poreklu imovine, čije donošenje su po nekoliko puta najavljivali predstavnici svake vlasti od 2000. godine, uključujući i aktuelnu, po svemu sudeći neće biti uskoro donet, iako nadležni poslednjih mesci ponavljaju da sje nacrt ovog zakona nalazi u „završnoj fazi“. Novi „izgovor“ je, kako se može videti iz odgovora Ministarstva pravde koji je dostavljen Insajderu, uvođenje novog sistema u organizaciji sudova i tužilaštva i drugih postupajućih organa.

Ministarstvo pravde na pitanje zašto, uprkos obećanjima, još nije donet ovaj zakon, navode da je odlaganje usledilo zbog donošenja novog zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije, kao i izmene i dopune Krivičnog zakonika, kojima je uveden set novih krivičnih dela u glavi – protiv privrede.

„Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije predstavlja glavni stub borbe protiv korupcije i bez obezbeđivanja uslova za njegovu efikasnu primenu nije svrsishodno donositi prateće zakone u ovoj oblasti, kao što je Zakon o poreklu imovine“, navodi se u dopisu Ministarstva.

Ministarstvo dalje dodaje da je bilo neophodno sprovesti odgovarajuću specijalizaciju i obuku državnih službenika i nosilaca pravosudnih funkcija kako bi ceo sistem počeo efikasno da funkcioniše od 1. marta 2018. godine.

loading...

Ministarstvo kao „opravdanje“ za pomeranje donošenja Zakona o poreklu imovine nakon višegodišnjih obećanja navodi i činjenicu da „se moraju obučiti profesionalci iz Poreske uprave, Uprave za sprečavanje pranja novca MUP-a i drugih nadležnih institucija, koje su usko specijalizovane da prate tokove novca i kapitala (imovina)“.

Na kraju odgovora, Ministarstvo dodaje i da je Radna grupa, koju čine predstavnici Ministarstva pravde, Ministarstva finansija i Poreske uprave, i dalje aktivna i usaglašava konkretna rešenja sa novonastalom situacijom u smislu početka primene novog Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u borbi protiv organizovanog kriminala, terorizma i korupcije, kao i novih krivičnih dela u okviru Krivičnog zakonika.

Skupština je Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije usvojila novembra 2016, a početak primene predviđen je za 1. mart sledeće godine.

Iz ovoga je jasno da zakon o poreklu imovine, koji bi možda dao odgovore na brojne afere koje su u prethodnom periodu otvorene, sigurno u skorije vreme neće doći na dnevni red.

Takođe, nema odgovora na pitanje i zbog čega su predstavnici države toliko puta najavljivali donošenje ovog zakona znajući da još nema uslova za to.

Donošenje zakona obećavaju 16 godina

Građani Srbije gotovo 16 godina slušaju obećanja predstavnika vlasti da će se utvrditi kako su pojedinci došli do ogromne imovine i kako je moguće da sa prosečnim platama u vlasništvu imaju kuće, vile, skupe automobile…

Prva ideja o pisanju ovog zakona postojala je još 2001, kada je to inicirao član prvog sastava Saveta Vlade Srbije za borbu protiv korupcije Čedomir Čupić. Dve godine kasnije, nekadašnji predsednik reformista Vojvodine Mile Isakov takođe je pozvao na donošenje zakona o poreklu imovine. Posebno interesantan podatak je da se 2006. tokom predizborne kampanje za zakon o poreklu imovine zalagao i Dragomir Karić, rođeni brat Bogoljuba Karića.

I predstavnici Demokratske stranke, u vreme vlade Mirka Cvetkovića, takođe su davali izjave o spremnosti da se zakonom ispita kako je neko stekao imovinu, ali se to nikada nije desilo.

Konkretan Predlog zakona o poreklu imovine 24. decembra 2015. Skupštini Srbije podneli su tada već nezavisni poslanici Borko Stefanović i Ivan Jovanović, ali predlog nije stavljen na dnevni red.

Aleksandar Vučić je donošenje ovog zakona od 2012. do danas najavio najmanje četiri puta, dok je poslednje obećanje ministarka pravde Nela Kuburović o donošenju zakona dala pre skoro godinu dana kada je rekla da je prva verzija zakona o poreklu imovine “već spremna i da bi iduće nedelje trebalo da bude uobličena u prednacrt koji će ići u javnu raspravu”.

Nedavno je i premijerka Ana Brnabić odgovarajući na pitanja novinara rekla da Vlada Srbije radi na zakonu o poreklu imovine, koji će biti donet u mandatu njene vlade.

„To je jako važan zakon i ova vlada mora da ga donese. Razgovarala sam sa ministrima o ovome i radimo na tom zakonu”, rekla je Brnabić.

Uz konstataciju da je tačno je da se kasni sa tim zakonom, ona je rekla i da Vvlada mora da ga donese zbog njegovog značaja i da će biti urađeno.

Zakon o poreklu imovine i unakrsna provera prijavljene i realne imovine dva su mehanizma koja bi mogla da napune budžet bez smanjenja plata i povećanja poreza za sve, uključujući najsiromašnije slojeve.

Takođe, iako Zakon o poreklu imovine nije donet, u Srbiji postoje zakonske regulative kojima je moguće proveriti da li oni koji imaju velika bogatstva zaista prijavljuju imovinu na koju se naplaćuje porez. Međutim, kako je ranije pisao Insajder, u Srbiji, uprkos najavama da će početi primena ove već postojeće zakonske mogućnosti, i dalje nema unakrsne provere imovine.

Milioneri u Srbiji su tako i dalje zaštićeni od unakrsne kontrole  – terenske provere i provere prihoda iz različitih izvora, što postojeći zakoni omogućavaju.

Ovo je potvrdio i ministar finansija Dušan Vujović, koji je sredinom prošle godine rekao da se za sada dešava da se srazmera između prijavljene i realne imovine otkriva samo slučajno, odnosno da sistemske unakrsne provere nema.

Kao razlog odsustva sistemske provere naveo je lošu organizaciju Poreske uprave, još tada najavljujući celokupnu reorganizaciju.


 

Izvor: Insajder

loading...

Ostavite komentar:

Please enter your comment!
Please enter your name here