Home DRUŠTVO Grad obećavao rekonstrukciju tržnog centra, pa prodao Depo za izgradnju stanova

Grad obećavao rekonstrukciju tržnog centra, pa prodao Depo za izgradnju stanova

SHARE

Iako su predstavnici grada posle požara 2014. godine navodili da se ništa novo neće graditi na mestu tog objekta, novi investitor upravo će moći da gradi stambeno poslovne komplekse. Gradsko stambeno preduzeće Beograd, u čijoj su nadležnosti prostor i objekti koji su bili zahvaćeni požarom, ovu promenu odluke objašnjavaju kao ideju grada Beograda da je ekonomičnije da se prostor Depoa proda nego da se ulaže u adaptaciju i rekonstrukciju ovog prostora.

20 miliona dinara GSP-u šteta od požara

Procenu štete nastale na prostoru prostoru Depo-a u Bulevaru Kralja Aleksandra obavilo je Dunav osiguranje.

Kako GSP navodi u odgovoru Insajderu, ovo gradsko preduzeće nakon požara 2014. godine naplatilo je od Dunav osiguranja odštetu od 20 miliona dinara.

Krajem avgusta 2014. godine preko 160 tezgi sa različitom robom izgorelo je u požaru koji se dogodio u ranim jutarnjim časovima. Povređenih nije bilo ali su potpuno uništene obe hale tržnog centra kao i krov. Nakon ovoga javnost je počela da spekuliše da je požar podmetnut zarad lakše prodaje ovog prostora i zemljišta koje se nalazi na jednoj od ekskluzivnijih lokacija u Beogradu za izgradnju stambeno poslovnih kompleksa.

Međutim, tada je, kao odgovor na ove spekulacije, vršilac dužnosti generalnog direktora GSP “Beograd” Željko Milković saopštio da se Depo neće prodavati već će biti obnovljen.

loading...

Tri godine kasnije, grad Beograd oglasio je prodaju, a nedavno i izraelskim investitorima prodao prostor nekadašnjeg “Depoa” u Beogradu na javnoj aukciji po ceni od 4,15 miliona evra.

Na pitanje novinara Insajdera šta se promenilo od 2014. godine kada Milković, obećao da će se Depo samo obnoviti, u GSP-u navode da je to odluka Grada Beograda.

“Grad Beograd, koji je osnivač i vlasnik celokupne imovine JKP GSP “Beograd”, je procenio da je ekonomičnije i svrishodnije da se prostor Depo-a proda nego da se ulažu sredstva u adaptaciju i rekonstrukciju”.

Zavod za zaštitu spomenika i grad Beograd – identični odgovori

Iako  je jedan objekat u okviru kompleksa Depo-a u Bulevaru kralja Aleksandra 142  pod posebnom   zaštitom, grad Beograd je smatrao da prilikom prodaje celog kompleksa ne mora da zatraži mišljenje Zavoda za zaštitu spomenika kulture. Ovde se radi o objektu za smeštaj i održavanje vozila javnog gradskog saobraćaja u Beogradu i Srbiji.

Pošto se  u članu 7 Zakona o kulturnim dobrima navodi  da “dobro koje uživa prethodnu zaštitu ne sme se oštetiti, uništiti, promenit izgled, svojstvo ili namenu bez saglasnosti,”, novinari Insajdera pitali su da li je data saglasnost Zavoda za raspisivanje tendera za otuđenje iz javne svojine grada Beograda. U gradu međutim navode da za prodaju celokupnog kompleksa sa zemljištem nije bila potrebna saglasnost Zavoda.

“Grad Beograd otuđuje iz javne svojine navedene nepokretnosti u postupku javnog nadmetanja, za čije pokretanje i sprovođenje nije potrebna saglasnost Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda” navodi se u odgovoru Insajderu.

Saglasnost Zavoda potrebna je samo za propisivanje uslove za sprovođenje mera tehničke zaštite i izdavanje saglasnosti na projekat i dokumentaciju. , kako se navodi u odgovorima i gradske uprave Beograda i Zavoda Insajderu.

 “Napajanje električne energije za tramvaje ostaje u službenosti grada Beograda”

Gradonačelnik Beograda Siniša Mali saopštio je uoči prodaje gradskog Depo-a da će nad objektom koji nosi posebnu zaštitu pravo službenosti imati Grad Beograd iako se i taj objekat takođe prodaje.

“Na postojećem objektu 4 u kompleksu „Depoa” u kome se nalazi trafo i ispravljačka stanica, iz koje se tramvajska kontaktna mreža napaja električnom energijom, pravo službenosti imaće Grad Beograd na neodređeno vreme, radi pristupa kontaktnoj mreži” istakao je Mali a preneo Beoinfo.

U odgovorima se dodaje takođe i da je Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda uradio Preporuke za rekonstrukciju Tramvajskog depoa još u 2014. godine ali da se za projekat sanacije, realizaciju radova na sanaciji i dinamici sprovođenja radova, neophodno da se obratimo vlasnicima, odnosno korisnicima objekta.

Novi vlasnici celog kompleksa Depo, kako je nedavno objavio Insajder, su izraelski investitori, kompanija Yossi Avrahami i Almogim holdings koja već u Beogradu gradi na prostoru bivše Američke ambasade u Ulici kneza Miloša.

Predstavnik ovih investitora, Miša Marković, međutim u izjavi za Insajder nije znao konkretno šta će na mestu starog Depoa biti izgrađeno, već je samo naveo “znam samo da će biti nešto lepo, moderno i savremeno za Beograd”.

Uzrok požara – dotrajale instalacije?

I dalje javnost nije upoznata sa konkretnim činjenicama u vezi sa uzrokom požara krajem avgusta 2014. godine.

Grad Beograd iako je, kako se može videti iz odgovora GSP-a, doneo odluku o prodaji Depo-a zbog ekonomičnosti, nije mogao dati odgovor na pitanje koji je uzrok požara kao i koja je procenjena šteta. Umesto odgovora na to pitanje, u gradskoj upravi Grada Beograda novinare Insajdera uputili su na JKP GSP „Beograd”, u čijoj je nadležnosti, kako su naveli, prostor i objekti koji su bili zahvaćeni požarom.

U GSP navode za Insajder navode da je “prema informacijama koje je GSP dobio od nadležnih službi uzrok požara su elektroinstalacije” upućujući nas da za detaljnije informacije moramo da se obratimo vatrogasnoj brigradi Grada Beograda.

Podsetimo takođe da je nedavno objavila Balkanska istraživačka mreža da je Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu odbilo je im dostavi dokumentaciju iz istrage o požaru u kojem je u potpunosti izgoreo tržni centar Depo, iako tvrde da nema odgovornih za požar.

BIRN-u je najpre iz tužilaštva potvrđeno da je vođena istraga, ali da je njome utvrđeno da za izbijanje požara niko nije odgovoran. U drugom dopisu, BIRN-u je uskraćeno da pregleda dokumentaciju iz istrage.

IZVOR INSAJDER

loading...

Ostavite komentar:

Please enter your comment!
Please enter your name here