Home POLITIKA Dug od pet miliona evra gradu – prosto nestao

Dug od pet miliona evra gradu – prosto nestao

SHARE

Savet za borbu protiv korupcije objavio Izveštaj o raspolaganju nepokretnostima Grada Beograda

Savet za borbu protiv korupcije utvrdio da je 566,4 miliona dinara, koliko su firme Pivej invest i So-lo invest dugovale Beogradu, jednostavno izbrisano iz kasnijih izveštaja, bez ikakvih naznaka da je taj dug ikada izmiren * Direkcija za građevinsko zemljište ni Savetu ni Danasu nije odgovorila kako je ovaj dug nestao

Iako poseduje hiljade hektara građevinskog zemljišta i hiljade lokala i stanova Grad Beograd ostvaruje male prihode od svoje imovine, pokazuje izveštaj Saveta za borbu protiv korupcije koji se bavio raspolaganjem nepokretnosti u prestonici.

Razlozi ove nelogičnosti variraju od volšebnog nestajanja dugovanja firmi koje su zakupile građevinsko zemljište preko izdavanja poslovnog prostora u centru grada za nekoliko hiljada dinara, do nagomilanih i nenaplativih potraživanja po osnovu naknade za uređenje građevinskog zemljišta.

Izveštaj Saveta, koji je objavljen početkom septembra, između ostalog posebno ističe podatke koji se odnose na zakup građevinskog zemljišta, a koji pokazuju da se prihodi grada od izdavanja građevinskog zemljišta poslednjih godina drastično smanjuju – od 2,7 milijardi u 2011. do 282 miliona 2014, odnosno 412 miliona 2015. Dok se prihodi smanjuju, milionska dugovanja određenih firmi neobjašnjivo nestaju.

Tako se navodi primer dve kompanije, Pivej invest (Peeway) i So-lo invest, čiji se ukupan dug od 566,4 miliona dinara iz 2013. godine ne pojavljuje među potraživanjima iz 2015. Savet ističe da Direkcija za građevinsko zemljište nije pružila objašnjenje kako su ovi dugovi nestali, a na isto pitanje ni Danas nije dobio odgovor. Inače, preduzeća Pivej invest i So-lo invest, koja se nalaze u vlasništvu Deks lukas trejda, nemaju zaposlene, ne ostvaruju nikakve prihode poslednjih godina i tokom 2012. godine bila su u stečaju, pa je otvoreno pitanje kako bi uopšte i mogla da izmire dug.

Pored nenaplaćenih dugova od zakupa građevinskog zemljišta Grad ima problema i sa naplatom naknade za uređenje građevinskog zemljišta. Koliki je tačan dug po ovom osnovu, teško je utvrditi s obzirom da podaci koje je Direkcija za građevinsko zemljište dostavila Savetu pokazuju mnogo manju sumu od one koju su gradski predstavnici poput Gorana Vesića pominjali u medijima. Vesić je naime početkom godine najavljujući reprogram duga za uređenje građevinskog zemljišta, pomenuo iznos od 16 milijardi dinara potraživanja. Među dužnicima za uređenje građevinskog zemljišta nalaze se i fizička i pravna lica, a Savet navodi da su se početkom ove godine na sajtu Direkcije za građevinsko zemljište mogle videti fotografije velelepnih vila na atraktivnim lokacijama poput Dedinja i Vračara čiji vlasnici nisu platili naknadu. Istovremeno, među pravnim licima sa nagomilanim dugovima nalaze se i oni koji nemaju zaposlene ili su otišli u stečaj pa je naplata od njih neizvesna.

loading...

Na kraju, Grad ne gubi samo zato što ne može da naplati dugove već i zato što svoju imovinu daje u zakup po neracionalno niskim cenama. Iz liste izdatih nepokretnosti vidi se da se lokali u centru grada izdaju za nekoliko hiljada dinara koliko košta zakup prostora na Kosančićevom vencu. Pored ovog postoje i brojni drugi primeri nelogično male zakupnine, pa tako celi spratovi od 300 kvadrata na Terazijama vrede oko 300 evra, 100 kvadrata u Bulevaru despota Stefana košta oko 30 evra dok se recimo poslovni prostor na Topličinom vencu od 212 kvadrata izdaje za oko 150 evra. Pored poslovnog prostora, Grad izdaje i stanove, za koje Savet takođe ocenjuje da su dati za niske zakupnine primećujući između ostalog da javnost ne zna koja lica imaju privileguju da koriste hiljade gradskih stanova po veoma povoljnim uslovima.

IZVOR DANAS

loading...

Ostavite komentar:

Please enter your comment!
Please enter your name here