Home DRUŠTVO Haški sud produžio privremenu slobodu Jovici Stanišiću do januara 2018.

Haški sud produžio privremenu slobodu Jovici Stanišiću do januara 2018.

SHARE

 

Međunarodni sud u Hagu odlučio je da Jovici Stanišiću, optuženom za zločine nad nesrbima u Hrvatskoj i BiH, zbog bolesti produži boravak na privremenoj slobodi u Srbiji do 17. januara 2018.

Tu odluku, kako je danas saopšteno iz Haga, raspravno veće je donelo uprkos protivljenju Tužilaštva.

Tužilaštvo smatra da je Stanišićevo prisustvo na suđenju neophodno “u interesu pravde”, te da vlasti u Beogradu potpuno ne obaveštavaju sud o njegovom zdravstvenom stanju.

Stanišić, bivši šef Službe državne bezbednosti Srbije, na privremenoj slobodi u Beogradu je od 21. jula. On je u Hagu prisustvovao prvom delu ponovljenog suđenja, koje je počelo 13. juna.

loading...

Po ranijim nalazima lekara u Hagu i u Beogradu, Stanišić pati od hronične bolesti organa za varenje (paučitis) i depresije.

Pre no što je pušten na privremenu slobodu dok suđenje traje, Stanišić se odrekao prava da prisustvuje procesu, na kojem ga zastupaju njegovi branioci.

Danas objavljenom odlukom, sudije su naložile da Stanišića u Beogradu pregledaju “nezavisni veštaci” koji bi trebalo da sačine “detaljnu procenu Stanišićevog zdravstvenog stanja i efikasnosti sadašnje terapije”.

Nezavisni specijalisti će moći da preporuče drugačije lečenje, ako smatraju da je to neophodno, i da se izjasne o dostupnosti te terapije u Srbiji, haškom pritvoru ili drugde u Holandiji.

Svoj izveštaj o Stanišićevom stanju, nezavisni veštaci moraće da sudu podnesu do 15. novembra.

Raspravno veće naložilo je lekarima beogradske Vojnomedicinske akademije, koji leče Stanišića , da nastave da redovno izveštavaju sud o njegovom stanju.

Donoseći odluku da produže Stanišićev boravak na privremenoj slobodi, sudije su konstatovale da se on do sada pridržavao svih propisanih uslova.

Odluka o nastavku suđenja u odsustvu optuženog je bez presedana u dosadašnjoj istoriji suda u Hagu.

Pred Haškim tribunalom, nije bilo moguće da se suđenje odvija u odsustvu optuženog, ali je pravilima sudskog Mehanizma, pravnog naslednika Tribunala, koji sudi Stanišiću, to omogućeno, ako se optuženi odrekne prava da prisustvuje procesu, a u sudnici ga zastupaju advokati.

Od kada su u haški pritvor stigli 2003, pošto su ih vlasti Srbije uhapsile posle ubistva premijera Zorana Đinđića, Stanišića i saoptuženog Franka Simatovića Frenkija sud je više puta puštao na privremenu slobodu.

Po podacima njegove odbrane, Stanišić je duže od šest godina proveo na privremenoj slobodi, a više od pet godina u pritvoru.

Bivšeg šefa SDB Srbije Stanišića (66) i njegovog pomoćnika Simatovića (67) optužnica tereti za progon, ubistva, deportacije i prisilno premeštanje hrvatskih i muslimanskih civila tokom ratova u Hrvatskoj i BiH, 1991-95. U četiri tačke optuženi su za zločine protiv čovečnosti, a po petoj za kršenje zakona i običaja ratovanja.

Zločini za koje su optuženi Stanišić i Simatović počinjeni su, kako tvrde tužioci, tokom sprovođenja udruženog zločinačkog poduhvata, čiji je cilj bilo trajno i nasilno uklanjanje Hrvata i Muslimana sa velikih delova teritorija Hrvatske i BiH, radi ostvarivanja srpske dominacije. Na čelu zločinačkog udruženja bio je, po tužiocima, tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević.

Posle prvog suđenja, koje je posle jednog neuspelog pokušaja počelo 2009, prvostepeno veće Haškog tribunala oslobodilo je 29. maja 2013. Stanišića i Simatovića krivice po svih pet tačaka optužnice.

Apelaciono veće Tribunala usvojilo je 15. decembra 2015. ključne osnove žalbe koju je na tu presudu uložilo Tužilaštvo. Poništilo je oslobađajuću presudu i naložilo da proces bude ponovljen.

IZVOR INSAJDER

loading...

Ostavite komentar:

Please enter your comment!
Please enter your name here