Home DRUŠTVO Ove godine otvoreno samo 0,6 odsto novih radnih mesta

Ove godine otvoreno samo 0,6 odsto novih radnih mesta

SHARE

Statistika tvrdi da je u prvoj polovini godini broj radnika u Srbiji rekordno uvećan, ali priznaje da više od trećine čini rad na crno

* U prošloj godini, uprkos svim subvencijama za strane investitore, ukupna zaposlenost porasla je za svega jedan procenat * Oko 220.000 radnika koji imaju ugovor o radu, ali ne i platu, ili bar ne zvaničnu, sa doprinosima * Najteže do radnog mesta stižu visokoobrazovani, pa smo po “odlivu mozgova” u vrhu svetske liste

Sudeći po anketi o radnoj snazi, Srbija je u prvoj polovini ove godine zabeležila rekordan broj zaposlenih – čak 2,88 miliona, što je više od deset odsto uvećanje u odnosu na prethodnu godinu.

Znatno su sumorniji podaci o formalnoj zaposlenosti koji se dobijaju iz baze Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja (CROSO). Brojke tu pokazuju da je na kraju juna regularan ugovor o radu imalo 2,02 miliona stanovnika ili 13.915 više nego na kraju prethodne godine. U procentima, skromnih 0,6 odsto. I u celoj prethodnoj godini, uprkos svim subvencijama koje je država dala stranim investitorima, ukupna formalna zaposlenost porasla je za svega jedan procenat ili ukupno za oko 20.000 ljudi.

Prema anketi, u prvih šest meseci zabeležen je najmanji broj nezaposlenih – svega 384.100, što je spustio stopu nezaposlenosti na 11,8 odsto. To, međutim, ne potvrđuju i podaci Nacionalne službe za zapošljavanje, gde se na evidenciji poslednjeg dana avgusta vodilo ukupno 638.718 osoba, a ukupan broj onih koji traže posao dostigao 762.590 lica.

Odakle tolika razlika? Anketa je sprovedena na uzorku od 11.493 domaćinstva ili ukupno 27.593 lica starija od 15 godina, a potom su rezultati projektovani na ukupan broj radno sposobnog stanovništva. Obuhvaćeni su i oni koji rade “na crno”, sezonski, povremeni i privremeni poslovi. CROSO raspolaže samo podacima o formalnoj ili regularnoj uposlenosti, odnosno broju radnika kojima poslodavci uplaćuju zdravstvene doprinose.

Razlika u odnosu na anketu potiče od oko 220.000 radnika koji imaju ugovor o radu, ali ne i platu, ili bar ne zvaničnu, sa doprinosima, ali i više od 640.000 onih koji rade na “neformalnom”, uglavnom crnom tržištu. Ova poslednja grupa, sa tendencijom značajnijeg rasta, sada čini čak 37 odsto od ukupnog broja zaposlenih (prema kriterijumima ankete). Reč je o sezoncima, povremeno angažovanim radnicima a zajedničko im je da nisu prijavljeni iako ih statistika vodi kao zaposlene. Uz to, u grupi novozaposlenih dominiraju takođe sezonski radnici, uglavnom u poljoprivredi, gde je angažovana skoro četvrtina od ukupnog broja radnika (23 odsto). Praktično, do posla bar u sezoni građevinskih i poljoprivrednih radova, mogu lakše da dođu fizički radnici, jednostavniji poslovi se lakše popunjavaju a za drugim, kvalitetnijim i bolje plaćenim, u Srbiji ne postoji tržište. Ako se izuzmu programeri, koji su već nekoliko godina deficitaran kadar, najteže će do radnog mesta da stignu visokoobrazovani kadrovi, pa je naša zemlja po “odlivu mozgova” u vrhu svetske liste.


loading...

Ekonomista Saša Đogović tvrdi da je to posledica neizvršenih reformi, pre svega u javnom sektoru jer da su veliki sistemi prešli na korporativno umesto partokratskog upravljanja, oni bi svojom aktivnošću generisali mnogo više stručnih poslova.

– Ekonomska politika ove države ne ide u prilog visokoobrazovanim kadrovima, oni nisu dobrodošli i najčešće su usmereni na inostrano tržište. Subvencije koje daje država stranim investitorima, uglavnom su za stimulisanje radnointenzivnih zanimanja, jeftine radne snage u tekstilnoj i obućarskoj industriji grani i poljoprivredi a ne podstiču domaće privrednike da uđu u zahtevnije projekte. Mislim da bi to državu trebalo da zabrine, kao i podatak da se u strukturi zaposlenih uvećava broj sezonaca i radnika na crno – kaže Đogović.

On dodaje da s jedne strane inspekcije nisu dovoljno kadrovski opremljene da bi efikasnije kontrolisale poslodavce, a s druge i država visokim nametima na rad podstiče ovaj vid “ekonomije”.

 

Zaokret

 

– Ako bi se sada, kad je postignuta fiskalna konsolidacija, napravio zaokret u ekonomskoj politici, pa se umesto subvencija za strane investitore, smanjili ukupni nameti na rad, privrednici bi imali interesa da prijavljuju radnike, čak i kada ih povremeno angažuju. To bi potom ponovo punilo budžet i omogućavalo privredi nova ulaganja. Ako bi se tome dodala i reforma javnih preduzeća, gde posebno u najvećim, poput EPS-a i Srbijagasa do sada nije ništa “taknuto”, onda bi poslovni ambijent bio značajno povoljniji – kaže ekonomista Saša Đogović.

 

IZVOR DANAS

loading...

Ostavite komentar:

Please enter your comment!
Please enter your name here