Home DRUŠTVO Spas u snižavanju akciza i otvaranju mini-pivara

Spas u snižavanju akciza i otvaranju mini-pivara

SHARE

Dok pivarstvo u Evropi doživljava renesansu, pivarska industrija u Srbiji beleži pad od 14,59 odsto

Oko 7.500 pivara u Evropi proizvedu godišnje oko 38 milijardi hektolitara piva, od čega se potroši oko 35 milijardi hektolitara (u prosek 68 litara po stanovniku). U Srbiji se potroši oko četiri miliona hektolitara, ili oko 56 litara piva po stanovniku

Privatizacijom pivara u Srbiji nije iscrpljen sav potencijal kojim ova industrija raspolaže.

Naprotiv, ima prostora za otvaranje malih pivara, smatraju i domaći i strani stručnjaci, učesnici simpozijuma “Pivo, pivarstvo, hmeljarstvo” koji je održan prošle nedelje u Zrenjaninu. S tom konstatacijom slažu se i predstavnici Udruženja pivara Srbije, koje okuplja šest članica – Apatinsku i Valjevsku pivaru, zatim Beogradsku industriju piva, kao i pivare Kalsberg i Hajneken Srbija i Maltinex sladaru, čime je pokriveno 98 odsto domaćeg pivskog tržišta. Na ovom skupu mogao se čuti i podatak da proizvodnja piva u Evropi doživljava procvat što se ogleda kako u povećanju broja pivara, tako i u sve raznovrsnijoj ponudi novih vrsta piva, često i bezalkoholnih. Najnoviji trend je otvaranje sve većeg broja mini pivara i u tom pravcu bi trebala da se kreće i domaća proizvodnja piva.

– Pivarstvo je za nas važno jer imamo odlične uslove za to. Razlog više da se podrži razvoj preduzetništva u toj oblasti, odnosno otvaranje malih i srednjih pivara. To je perspektivan biznis koji može da uposli značajan broj ljudi. Važno je, takođe, naglasiti da mini pivare ne zahtevaju velika ulaganja, ali je od presudnog značaja da država, kroz mehanizam subvencija, podstakne proizvodnju hmelja, kao i da ponudi podsticaje za nabavku pivarske opreme. Jer, činjenica je da će bez obzira na muke sa privatizacijom i standardom stanovništva, potrošnja piva rasti, što znači da ta grana privrede ima perspektivu. Utoliko pre što Srbija ima odličnu sirovinsku bazu. Hmelj se nekada najviše proizvodio u Bačkom Petrovcu i sada je cilj podstaći proizvođače i državu da obnove proizvodnju hmelja, ječma i slada – smatra profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Radovan Pejanović.

Sa sedam miliona stanovnika, Srbija ima veliki broj industrijskih pivara, što bi moglo biti polazište za investiranje u kraft, odnosno mini pivare. “Uslovi postoje i treba da razvijate male pivare u kojima bi se pivo proizvodilo na zanatski, poluindustrijski način. Evropa i SAD imaju bogato iskustvo u tome i trebalo bi se na njih ugledati”, smatra Milan Rambosek, ekspert za pivo iz Češke Republike.

Matej Oset, predsednik Udruženja slovenačkih pivara, kaže da njihovo udruženje okuplja jednu veliku korporaciju, konkretno Hajneken, i oko 50 manjih pivara, koji međusobno dobro sarađuju. NJihov najveći problem, koji pokušavaju da reše sa državom, su pivske akcize koje su dosta visoke.

loading...

– Nema jedinstvenog recepta za rešavanje tog problema, ali ukoliko postoji tako velika disproporcija između vinara i pivara nešto bi svakako trebalo preduzeti. U Sloveniji je problem što imamo petu po visini najveću akcizu u Evropi, a posebno je problematično što se na vino ne plaća akciza. To i te kako narušava dugoročni razvoj pivarskog tržišta kao i potrošnju piva. U ovom trenutku cilj nam je da između malih i velikih pivara uspostavimo saradnju, kako bi podigli kulturu konzumacije piva i percepcije potrošača – navodi Oset.

Dok proizvodnja piva u Evropi raste i u ovom trenutku premašuje 38 milijardi hektolitara, u Srbiji se beleži pad. Prema podacima Udruženja pivara Srbije, godišnje se potroši oko četiri miliona hektolitara piva, što je oko 56 litara piva po stanovniku.


– Pivarska industrija Srbije je, zbog prevelikih nameta i akciza koje stalno rastu, ali i ekonomske krize, u periodu od 2008. do 2014. godine, pretrpela pad od 14,5 odsto. Niži standarda stanovništva negativno se odrazio na potrošnju piva koja je pala za 12,5 odsto. Ipak, pivarski sektor je i dalje jak i učestvuje u budžetu Srbije sa 3,3 odsto – objašnjava Rebeka Božović, izvršna menadžerka Udruženja pivara Srbije.

Za to vreme u Evropi vlada prava “renesansa” pivarstva, kako je situaciju u pivarskoj industriji nazvao generalni sekretar Udruženja pivara Evrope Pjer Olivije Bergeron.

– Ključni faktori ove svojevrsne renesanse pivarstva ogledaju se u otpornosti tog sektora koji, uprkos ekonomskoj krizi, ima stabilnu proizvodnju i potrošnju i sada ulazi u novu eru, koja će, ukoliko bude dobro shvaćena, biti pozitivna za proizvodnju piva – procenjuje Bergeron.

Prema njegovim rečima, za nepunu deceniju, od 2010. do ove godine, broj pivara u evropskim zemljama se udvostručio. Preciznije rečeno, sada pivo proizvodi 7.500 pivara, koje proizvedu oko 38 milijardi hektolitara piva, od čega se potroši oko 35 milijardi hektolitara.

 

Statistička slika pivarske industrije

 

Prema podacima objavljenim u studiji revizorske kuće Ernst i Jang, pivarska industrija Srbije uvećava godišnje prihode državnog budžeta za 253 miliona evra, što predstavlja učešće od 3,3 odsto, a kroz direktno i indirektno zapošljavanje za sebe vezuje 17.219 ljudi. Podaci, takođe, pokazuju da je proizvodnja srpskog pivarskog sektora u 2014. iznosila 4,9 miliona litara piva, što je za 14,59 odsto niže nego 2008. godine, dok je priliv u budžet, od 2008. godine, smanjen za 27,6 miliona evra, iako je u istom periodu akciza na pivo porasla čak šest puta. Srpske pivare izvezu oko 1,2 miliona hektolitara piva, najviše na tržište BiH – oko 50 odsto proizvodnje, zatim u Hrvatsku, Mađarsku, Crnu Goru i Grčku.

 

Slovenačko iskustvo

 

– Proizvođači hmelja u Sloveniji nemaju posebne pogodnosti. Oni koriste uobičajne subvencije za poljoprivredu dok mini-pivare, koje proizvedu do 20.000 hektolitara piva godišnje, imaju pravo na diskont do polovine iznosa akcize. Uprkos tome, proizvodnja hmelja u Sloveniji dobro ide, u ovom trenutku smo peti proizvođač u Evropi. Kada je reč o Srbiji, mislim da je veoma važno da veliki i mali pivari uspostave dobru saradnju i da zajednički nastupaju prema državi, odnosno tamo gde se donose propisi i regulativa – kaže Matej Oset, predsednik Udruženja slovenačkih pivara.

 

IZVOR DANAS

loading...

Ostavite komentar:

Please enter your comment!
Please enter your name here