Home DRUŠTVO Više od 30 izbeglica dobilo radne dozvole u Srbiji

Više od 30 izbeglica dobilo radne dozvole u Srbiji

SHARE

 

Najmanje 30 izbeglica u proteklih godinu dana dobilo je radne dozvole za rad u Srbiji, a prvi put je i nostrifikovana diploma stečena u zemlji porekla.

Direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović izjavio je agenciji Beta da je samo preko te organizacije oko 30 ljudi dobilo radne dozvole i da je ta procedura znatno olakšana nakon što je država odlučila da izbeglice oslobodi plaćanja takse od oko 12.000 dinara, koja je ranije bila obavezna.

Đurović je rekao da svako ko u azilnom postupku provede više od devet meseci, ne svojom krivicom, ima pravo da pristupi tržištu rada, ali da je mali broj ljudi među izbeglicama koji uopšte uspe da podnese zahtev za azil.

Govoreći o ljudima koji su dobili radne dozvole i uspeli da nađu posao, Đurović je rekao da su to uglavnom ljudi koji su prevodioci za jezike srednjeg i Bliskog istoka, ali i pekari ili druge zanatlije koje nedostaju u Srbiji.

loading...

Đurović je pohvalio tendenciju da se legalizuje i reguliše status izbeglica u Srbiji, jer je za veliki broj njih ostanak u Srbiji veoma izvestan.

On je rekao da je njegov centar naročito insistirao da se kroz parnični postupak izdejstvuje da se izbeglice koje su lošeg socijalnog statusa ili borave u nekom centru oslobode plaćanja takse prilikom podnošenja zahteva za radnu dozvolu, jer oni imaju zakonsko pravo da pristupe tržištu rada, a tako nešto propisuje i Konvencija o izbeglicama.

Kada je reč o nostrifikacijama diploma, do sada je u Srbiji zabeležen jedan takav slučaj.

“Uspeli smo da obezbedimo i prvu nostrifikaciju i u tom smislu su otvorena vrata. Izbeglice koje imaju neku školsku spremu mogu da pred Ministarstvom obrazovanja nostrifikuju diplome… Potrebna su im overena dokumenta, ali je procedura definitivno ubrzana. Ne vidim da se prave neke prepreke zbog toga što je neko izbeglica ili tražilac azila. Sa nostrifikovanom diplomom ti ljudi mogu da rade u svojoj profesiji i da se uključe u sistem, odnosno da nikoga ne opterećuju”, rekao je on.

Đurović je izrazio bojazan da može biti problema sa ljudima koji dolaze iz zemalja koje je zahvatio totalni haos i ratna destrukcija, poput Sirije ili Somalije, jer veliki broj ljudi koji dolazi iz tih područja jednostavno nije bio u situaciji da ponese svoje diplome ili druga dokumenta iz kojih bi mogao da dokaže kojom stručnom spremom raspolaže.

Govoreći o strahovima pojedinih ljudi da bi izdavanje radnih dozvola i nostrifikacija diploma mogli da vode ka trajnijem ostanku izbeglica u Srbiji, Đurović je rekao da je takav ishod izvestan ali da ljudi ne treba da se plaše toga.

“Po zakonu, svako ko dobije azil u Srbiji dobio je i zaštitu od Srbije i u procesu je da postane građanin Srbije. Kada dobije izbeglički status, taj čovek nema drugu državu koja ga štiti. To je smisao konvencije, našeg zakona ali u Ustava Srbije”, rekao je on.

Đurović je rekao da svako ko je dobio azil ima pravo da ostane u Srbiji i da je samo pitanje da li on u Srbiji treba da ostane kao beskućnik koji ne može da plati porez i doprinese svojoj zajednici ili kao neko ko radi i ko može da brine za sebe i svoju porodicu.

“Niko tu nije povlašćen u odnosu na naše građane. Osnovni princip je da izbeglice nemaju povlašćeniji status nego domaći građani. Interes je svih da se ti ljudi uključe u sistem jer nije dobro da imate paralelno društvo, kao što je to možda slučaj u nekim zemljama Zapadne Evrope”, rekao je Đurović.

Izvor: Beta

loading...

Ostavite komentar:

Please enter your comment!
Please enter your name here