Home POLITIKA Mala škola srpskih diplomatskih i špijunskih igara: slučaj Makedonija

Mala škola srpskih diplomatskih i špijunskih igara: slučaj Makedonija

SHARE

 

Ako postoji nešto nalik bukvaru za osnovnu školu diplomatije, na njegovim stranicama sigurno postoje, makar u slikama, odlike osobe koja će se upustiti u tu aktivnost: preciznost, smirenost, verodostojnost, strpljivost, skromnost, odanost i dobra narav. Doduše, ako je verovati britanskom diplomati Haroldu Nikolsonu, koji bi, sasvim sigurno, bio zgrožen medijskim i javnim nastupima koji prate najnoviju političku avanturu u Srbiji – povlačenje osoblja iz ambasade u Skoplju i još jedno, ko zna koje po redu, zatezanje odnosa sa susednim zemljama.

Nijedna od ovih karakteristika diplomate, pa samim tim, ni diplomatije, ne može da se nađe ni u potezima ni u izjavama srpskih glavešina, počev od predsednika Aleksandra Vučića, pa premijerke Ane Brnabić, koja je, istina, bila najumerenija, a svakako ne u rečima ministra spoljnih poslova Ivice Dačića. Od “najnovije vesti” da je Srbija povukla ama baš sve osoblje iz ambasade u Skoplju, lansirane u nedelju kasno uveče, bez ijednog detalja sem da je zgrada “zamračena”, prošlo je više od 48 sati, a razlozi takve, izuzetno ozbiljne političke odluke, i dalje lebde u vazduhu. Doduše, priča je malčice ojačana nekakvim “ofanzivnim obaveštajnim delovanjima”, “stranim faktorima” i, kao i uvek, kosovskim pitanjem, večnim kecom u rukavu za zaoštravanje ili poboljšanje odnosa sa drugim zemljama.

Sasvim dovoljno da dežurni priučeni analitičari i poznavaoci svega i svačega dobiju novu igračku u raspredanju najnovijih teorija zavere koje skreću pažnju sa svih značajnih pitanja i problema. Jer, osoblje se iz ambasada ne povlači tek tako – pa čak i kada se radi o najozbiljnijim političkim dešavanjima. I, naravno, javnost ne mora da zna ama baš svaki detalj donošenja takve odluke, ali čak i spojeni, svi izrečeni razlozi najviših zvaničnika Srbije zajedno ne daju ni trunku objašnjenja. Ne samo nama, građanima Srbije, nego i Makedoniji, drugim diplomatama, ma, svima koji pokušavaju da shvate o čemu se radi.

Evo, recimo, izjave Ivice Dačića: “Neće biti lako ni vlastima u Makedoniji da znaju da mi znamo za sve to što se dešavalo, a u šta je, nema dileme, uključen strani faktor. Dakle, mi znamo sve. Mi znamo šta su odlučili, šta rade i šta će raditi”.

loading...

Uf.

Ili, predsednik Vučić: “Naše je samo da naši ljudi budu pripremljeni i spremni i da se zaštiti prijateljstvo Srba i Makedonaca, ali i da znamo kako je delovati u drugačijem i novom okruženju koje nama nije bilo poznato do pre nekoliko meseci… Ima tu naravno različitog delovanja i mešanja i nekih drugih sila. Naše je da se pripremimo i da umemo da odgovorimo, da umemo da zaštitimo naše delovanje od uticaja spoljnog faktora, ali i da zaštitimo sebe od uticaja svih spoljnih faktora.”

Okej. Udahnimo duboko i probajmo da razumemo. Ako je tačno da je cela frka nastala jer će Makedonija, navodno, podržati prijem Kosova u UNESKO, zašto povlačenje cele ambasade, ali još više, zašto se to i ne kaže? Makedonija je jedna od sto i nešto zemalja na svetu koja je priznala nezavisnost Kosova i to, maltene, odmah po proglašenju, u februaru 2008. Tada je Srbija povukla ambasadora, ali je diplomatsko predstavništvo funkcionisalo jer mu je, između ostalog, to i namena – da radi u slučajevima političke napetosti na smirivanju tenzija, pomoći građanima i svemu onom što takvim institucijama jeste zadatak. Podrška članstvu Kosova u UNESKO-u je veći greh od priznavanja nezavisnosti? Zanimljivo.

Dalje. Pominje se nekakvo prisluškivanje diplomatskog osoblja Srbije u Skoplju. Ništa neobično, pa čak ni za one koji o diplomatiji i špijuniranju znaju samo iz TV serija i filmova. Ali što bi Makedonci prisluškivali Srbe ako Skoplje hoće da podrži prijem Kosova u UNESKO? Na ovom testu bi pali i autori najtupavije špijunsko-trilerske serije Domovina, teško da bi tako nešto i njima palo na pamet. Ako su Makedonci i prisluškivali ambasadu, onda to pre ima veze sa incidentima u Skoplju iz aprla, kada odlazeća garnitura makedonskih političara predvođena tadašnjim premijerom Nikolom Gruevskim danima nije htela da prizna rezultate izbora. Tada su se pominjale (i videle) nekakve srpske patriote u makedonskom parlamentu, ali je sve vrlo brzo bilo gurnuto u tepih, verovatno po savetu “stranog faktora”.

Pa onda: ofanzivne obaveštajne radnje. To je, opet po onom zamišljenom bukvaru diplomatije, neka aktivnost kojom se prikupljaju podaci da bi se iskoristili za napad na te koje prisluškuju, prate ili im podmeću. Da probamo da prevedemo: ako su Makedonci osumnjičeni za prisluškivanje srpske ambasade, dobro, to možda i može da se opiše kao “ofanzivna obaveštajna delatnost”, ali šta su mogli da izvuku iz telefonskih razgovora u ambasadi, pa čak i hakerisanjem onlajn komunikacija, što bi moglo da posluži za nedajbože napad na Srbiju? Teško da bi i neki iskusni obaveštajni analitičar mogao da sklopi kockice za ovaj neverovatni pazl nazovi diplomatskog špijuniranja.

Ali evo nečeg što mi je Gugl špijuniranje otkrilo – a idealno zvuči za dodatak teoretisanju zavera: onaj gore pomenuti diplomata Harold Nikolson ima imenjaka. Jeste da mu se malo drugačije piše ime, još je živ i bavi se nečim drugim – ali! Harold Džejms Nikolson, bivši agent CIA-e, dvaput osuđivan kao špijun ruske obaveštajne službe u američkim redovima. Guja u njedrima, strani faktor, obaveštajne delatnosti. Hm…

Izvor: Vice

loading...

Ostavite komentar:

Please enter your comment!
Please enter your name here