Home DRUŠTVO Beograd daje obale reka privatnicima

Beograd daje obale reka privatnicima

SHARE

Kako se gradske vlasti olako odriču priobalnih delova prestonice Srbije

* Priobalni delovi Beograda vode se kao građevinsko zemljište * Prema Zakonu o vodama, vodno, odnosno priobalno zemljište ne može se prodavati već samo davati u zakup * Direkcija: Samo je deo obale otuđen na osnovu rešenja zamenika gradonačelnika Beograda Andreje Mladenovića

Prodaja parcele uz sam Dunav u Zemunu Sportskoj akademiji Kočović za 300.000 evra otvorila je pitanje da li se delovi obala reka u Beogradu mogu prodavati privatnim investitorima koji bi na njima gradili različite objekte imajući u vidu Zakon o vodama i urbanističke planove.

Dok nevladine organizacije i predstavnici opozicije u gradu sumnjaju u ispravnost celog postupka, iz Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju, koja je raspisala oglas o prodaji parcele u Zemunu, na pitanja Danasa odgovaraju samo da je deo obale otuđen na osnovu rešenja zamenika gradonačelnika i u skladu sa informacijama dobijenim od Sekretarijata za urbanizam.

Prema Zakonu o vodama, vodno, odnosno priobalno zemljište ne može se prodavati već samo davati u zakup. Međutim, parcela koja je prodata Akademiji Kočović, kao i veliki deo Zemunskog keja do Hotela Jugoslavija vodi se kao građevinsko zemljište, zbog čega u Inicijativi Ne davimo Beograd ističu da je stvorena mogućnost da obale reka pređu u ruke privatnika.

– Parcela prodata Akademiji Kočović obuhvata deo obale Dunava u Zemunu i predstavlja deo zone koja služi odbrani grada od poplava. Formalnim rečnikom govoreći, ona bi trebalo da pripada kategoriji priobalnog – vodnog zemljišta, čije je otuđenje zakonom zabranjeno. Uprkos tome, podaci iz katastra nepokretnosti pokazuju da to nije slučaj i da je čitava obala centralnih delova Beograda opisana kao građevinsko zemljište, što otvara mogućnost buduće izgradnje i prodaje njenih delova, kaže Ksenija Radovanović iz Inicijative Ne davimo Beograd. Sagovornica Danasa objašnjava da NDB već dva meseca bezuspešno pokušava da sazna u Katastru od kada se i na osnovu čega priobalni delovi Beograda vode kao građevinsko zemljište.

Da se delovi obala ne bi smeli prodavati smatra i Zoran Alimpić, odbornik Demokratske stranke. Kako kaže, “neverovatno je da je zakonski moguće da obala Dunava, koji je međunarodna plovna reka, bude privatno vlasništvo”.

loading...

– Privatno zemljište može da bude do nasipa, a sam nasip i prostor od nasipa do reka trebalo bi da bude javno zemljište koje ne može da se prodaje. Očito je došlo do zakonskih izmena koje to omogućavaju. To je loše rešenje, a naročito je loše rešenje ako se ispostavi da u sumnjivom i koruptivnom postupku neki gradski funkcioneri ili članovi njihovih porodica postaju vlasnici tog zemljišta, kaže Alimpić, podsećajući tako da je parcela u Zemunu prodata Akademiji Kočović, čiji je vlasnik sin gradskog funkcionera Dragoljuba Kočovića, v. d. podsekretara Sekretarijata za sport i omladinu. Inače, Dragoljub Kočović je ranije rekao za Politiku da sukoba interesa u ovom slučaju nema, što je potvrdila i Agencija za borbu protiv korupcije.

Pored pitanja da li je prodaja parcele u skladu sa Zakonom o vodama postavlja se i pitanje i da li je u skladu sa Planom generalne regulacije Beograda. U ovom dokumentu piše da su sportski kompleksi uz Savu i Dunav zamišljeni kao područja sa otvorenim sportskim terenima i sportskim sadržajima za sportove na vodi.

Na drugoj strani, oglas koji je raspisala Direkcija za građevinsko zemljište navodi da se na ovom području mogu graditi i zatvoreni sportski objekti i objekti za komercijalnu delatnost, poput hotela… Da li je prodaja parcele Akademiji Kočović suprotna Planu regulacije, odnosno Zakonu o vodama pitanja su na koja nismo uspeli da dobijemo odgovor u Direkciji za građevinsko zemljište.

Odgovor na ista pitanja nismo dobili ni od zamenika gradonačelnika Andreje Mladenovića, koji je potpisao rešenje na osnovu koga je Direkcija dala oglas, kao ni od Beogradvoda. Umesto odgovora, iz Direkcije nam je prosleđena informacija da je ta ustanova raspisala oglas na osnovu “rešenja zamenika gradonačelnika, a kojim se Direkciji odobrava da pristupi otuđenju zemljišta, i u skladu sa Informacijom o lokaciji koju je izdao Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove”.

Planom Generalne regulacije predviđa se da značajan deo Zemunskog keja bude iskorišćen za sportske komplekse. Po rečima Ksenije Radovanović, to znači da su u budućnosti moguće nove prodaje obala.

– Pod maskom uređivanja prostora za rekreaciju građana/ki, ovakve parcele se prodaju privatnim vlasnicima pod punom svešću da time prestaje kontrola Grada nad korišćenjem ovih prostora, odnosno da ne postoje mehanizmi koji bi garantovali da će sportski objekti izgrađeni na zemljištu u bivšem javnom vlasništvu biti dostupni svim građanima i to u fizičkom, ali i finansijskom smislu, kaže Radovanović.

Direkcija za građevinsko zemljište raspisala je oglas o prodaji parcele u Zemunu od 600 metara kvadratnih, a najveću cenu ponudila je Akademija Kočović – 300.000 evra. Na oglas se javilo pet ponuđača, a od pravnih lica koja su učestvovala u licitaciji za zemljište sa sportskom namenom jedino se Akademija Kočović bavi sportom.

 

Popović: Sve po zakonu

 

U izjavi za Insajder direktor Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju Branislav Popović kazao je: “Ko god da kupi po najvećoj ceni je dobrodošao. Uslov je naravno da nema sukoba interesa u smislu da je član ili predsednik Komisije”, dodajući da je sve urađeno po zakonu a na osnovu važećih odluka gradske uprave.

 

Parcela onome ko “debelo plati”

 

Predsednik udruženja pilota, letača i tehničara “Pegazi” Aleksandar Stojanović uputio je predlog Sekretarijatu za imovinske poslove da se njegovom udruženju dodeli parcela u Zemunu na korišćenje ili kroz javno-privatno partnerstvo tako da grad ostane njen vlasnik. Iz Sekretarijata je dobio odgovor u februaru u kome se kaže da je gradonačelnik Beograda u novembru 2016. godine doneo rešenje kojim se se pristupa otuđenju javnog građevinskog zemljišta. Stojanović za Danas kaže da se prethodno obraćao raznim gradskim institucijama sa idejom da njegovo udruženje dobije ovu parcelu, na kojoj nekada bila hidro-baza, sa željom da sačuva sećanje na objekat važan za istoriju srpskog vazduhoplovstva. Odgovor koji je međutim dobio bio je “da je parcela rezervisana za nekoga ko će debelo da plati”.

 

Izvor: Danas

loading...

Ostavite komentar:

Please enter your comment!
Please enter your name here