Home DRUŠTVO Šteta od suše oko milijardu dolara

Šteta od suše oko milijardu dolara

SHARE

Zbog suše prinosi znatno manji nego prošle godine

* Očekuje se da ovogodišnji rod podbaci za 20 odsto, što bi moglo da umanji udeo poljoprivrede u BDP-u Srbije sa 10 na osam odsto * Prošle godine Srbija izvezla tri miliona tona kukuruza, a ove neće moći više od 500.000 tona; soje uopšte neće biti za izvoz * U EU se navodnjava oko 20 odsto obradivih površina, a u Srbiji samo tri odsto

Prinosi od ovogodišnjeg poljoprivrednog roda biće znatno manji nego prošle sezone zbog suše koja je, kao i pre pet godina, pogodila gotovo sve delove Srbije.

Suša je napravila štetu koju ni kiša, koja je padala poslednjih dana, ne može mnogo da umanji, a iako je još rano govoriti o tome koliko će Srbija zabeležiti prihoda od poljoprivrede, gotovo je izvesno da oni neće biti na nivou prošlogodišnjih kada se inkasiralo pet milijardi dolara.

Stručnjak za poljoprivredu Milan Prostran kaže da će ovogodišnji rod, gledajući u odnosu na prosečne godišnje prinose, biti manji za 20 odsto. Prošla godina, napominje on, bila je rekordna, tako da ne bi bilo fer porediti ovogodišnji rod sa tim prinosom.

– Ako se uzme u obzir koliki je prihod od poljoprivrede dolazimo do toga da će grubo rečeno manjak biti oko milijardu dolara. Poljoprivreda u ukupnom BDP zemlje učestvuje sa 10 odsto, kada imamo ovako umanjene prinose, može da se desi da ove godine učešće poljoprivrede u ukupnom BDP bude osam odsto – ističe Prostran i napominje da treba niti obazriv prilikom računanja jer će doći i do nekog povećanja cena što bi donekle moglo da koriguje i umanji ovaj gubitak.

Agroekonomski analitičar Žarko Galetin kaže da je kod nekih kultura još rano govoriti o tome kakvi će prinosi biti jer su još u fazi vegetacije, poput kukuruza, suncokreta ili šećerne repe. Soja je sasvim izvesno, kako kaže, podbacila.

loading...

– Gotovo da je sigurno da će kukuruza biti 2,5 miliona tona manje nego prošle godine kada je rod bio 7,3 miliona tona. Ako i bude rod od pet miliona biće dobro. Prinos će biti manji u svim kulturama, cene će biti više, ali sigurno ne onoliko više koliko bi proizvođači želeli. Problem sa tim je što je, na primer, 2012. bila suša u celoj Evropi, međutim ovog leta je u Evropi nije bilo, tako da će tamo cene biti relativno normalne, neće biti nekih značajnijih povećanja što će naravno uticati i na naše tržište – napominje Galetin za Danas.

Kiša koja je pala, kako kaže bivši direktor Produktne berze u Novom Sadu, veoma malo će pomoći, eventualno šećernoj repi i kasnim hibridima kukuruza, kao i povrću.

Manje prinosa uticaće i na izvoz Srbije koja je prošle godine na primer izvezla tri miliona tona kukuruza što je, kako kaže Galetin, svrstava među najveće svetske izvoznike ove kulture.

– Pitanje je sa ovakvim prinosom koliko će biti kukuruza za izvoz, nekih 400.000 do 500.000 tona, možda milion tona pšenice, dok soje mislim da neće biti – ističe Galetin.

Generalno će, kako kaže, svega biti manje za izvoz, što će se odraziti i na finansije. Međutim, još je rano prognozirati koliko manje će se zaraditi od poljoprivrede ove sezone.

– Mnogo toga je uticalo, od suše, preko mraza i snega. Prošle godine, tačnije 2016. na 2017. ukupan prihod od poljoprivrede bio je pet milijardi dolara, ove godine će biti manje. Teško je, međutim, prognozirati koliko tačno manje, još je rano za to – naglašava naš sagovornik.

Problem sa prirodnim nepogodama međutim, ne bi bio toliko veliki da Srbija ima sisteme koji štite oranice, a njih je trenutno, ističe Galetin, znatno manje nego u Evropi.

– Činjenica je da nemamo dovoljno površina zaštićenih ili protivgradnim sistemima ili sistemima za navodnjavanje. Trenutno je u Srbiji pod zaštitom svega 100.000 do 150.000 hektara što je jako malo ako se zna da imamo 3,2 miliona hektara obradivih površina – ističe Galetin. U Zapadnoj Evropi broj hektara pokrivenih zaštitnim sistemima nije ispod 20 odsto, tvrdi on, dok je Srbija po ovom pitanju u rangu sa Albanijom, BiH, Belorusijom. U Srbiji se, prema podacima RZS, navodnjava blizu 100.000 hektara oranica, što je oko tri odsto od ukupne obradive poljoprivredne površine.

 

Cene

 

Prema rečima Žarka Galetina, trenutna cena kukuruza starog roda je 17,5 dinara, soja ima početnu cenu od 40 do 42 dinara bez PDV, suncokret je od 37 do 38 dinara po kilogramu, dok je pšenica na nivou od 18 dinara, što je nekih 20 odsto viša cena nego prošle godine.

 

Šljive podbacile, grožđe najbolje prošlo

 

Zbog suše i prinos voća na nivou Srbije će, prema očekivanjima stručnjaka, biti između 100.000 do 120.000 tona manji od očekivanog. Prinos u vojvođanskim voćnjacima je, u poređenju sa prošlogodišnjom berbom, slabiji od 40 do 80 odsto, što zavisi od vrste voća. Najviše je nastradala šljiva jer je gotovo 80 odsto roda otpalo sa drveta, dok će rod jabuke biti duplo manji nego prošle godine. Grožđe će najbolje proći, suša je na ovu voćku uticala samo u meri da će morati ranije da se bere, ali rod neće biti manje kvalitetan zbog toga.

 

Svilajnac pomaže ugroženim poljoprivrednicima

 

Svilajnac – Opštinsko veće Opštine Svilajnac je na sednici kojoj je predsedavao predsednik opštine Predrag Milanović donelo Odluku kojom se poljoprivrednicima sa teritorije opštine Svilajnac umanjuje porez na poljoprivredno zemljište za treći i četvrti kvartal tekuće godine, saopštila je ova lokalna samouprava.

 

Ova odluka je doneta kako bi se pomoglo poljoprivrednim proizvođačima da prevaziđu posledice velike i dugotrajne suše izazvane visokim temperaturama koje su pogodile celu Srbiju. Na sednici je usvojen i izveštaj KJP “Morava” Svilajnac o redovnom snabdevanju vodom svih građana opštine Svilajnac. Opština Svilajnac je iz svog budžeta izdvojila značajna sredstva za izradu projektno tehničke dokumentacije za navodnjavanje 3.100 hektara, kako poljoprivrednici ne bi više trpeli posledice periodičnih suša.

 

Ovom prilikom predsednik opštine Predrag Milanović je istakao i da se nada da će Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede naći način da pomogne poljoprivrednicima kako bi prevazišli teškoće izazvane sušom. H. D.

 

U Banatu sve uranilo

 

Zrenjanin – Kratak predah ovog vikenda, zbog obilne kiše, imali su banatski ratari koji sada nastavljaju sa žetvom suncokreta. Žetva ove uljarice počela je ranije zbog visokih temperatura, ali i na onim parcelama gde su proizvođači kasno sejali suncokret. Na takvim parcelama rod suncokreta je sitan, biljke su zbog visokih temperature ranije sazrele i nema svrhe da dalje sagorevaju, objašnjavaju u Poljoprivrednoj stručnoj službi Zrenjanin.

 

– Dosta proizvođača kod nas u Banatu je već odradilo žetvu suncokreta, i malih i velikih. Skida se rod koji je izgoreo, a koji je kasno sejan a tu pre svega mislim na period do polovine aprila. Prinos je od 1,3 do 1,2 tone po hektaru, dok ima njiva gde je rod od 700 do 800 kilograma po hektaru – objašnjava savetodavac Dragan Marković iz PSS Zrenjanin.

 

Prema njegovim rečima, situacija sa sojom na terenu u Banatu ne obećava. Soja je stradala od suše i stanje useva je loše.

 

– Na njivama gde nema navodnjavanja a usevi se kako-tako drže, može se očekivati maksimalno dve tone po hektaru, dok na ostalim parcelama rod neće premašiti 500 do 600 kilograma po hektaru – navodi Marković.

 

Banat je najveći proizvođač suncokreta u zemlji, samo u srednjem Banatu suncokret je posejan na blizu 90.000 hektara, dok se soja tradicionalno gaji u Bačkoj. Prema podacima iznetim na nedavnom skupu u organizaciji Žita Srbije, iznet je podatak da je ove godine pod pod sojom zasejano 250.000 a pod suncokretom 230.000 hektara. M. Pudar

Izvor: Danas

loading...

Ostavite komentar:

Please enter your comment!
Please enter your name here