Home DRUŠTVO Neprecizan zakon dozvoljava da GMO uđe na mala vrata u Srbiju

Neprecizan zakon dozvoljava da GMO uđe na mala vrata u Srbiju

SHARE
Foto: Pixabay

Skupština Srbije je pre osam godina usvojila Zakon o genetski modifikovanim organizmima, koji ima nultu toleranciju za trgovinu tim proizvodima, međutim nepreciznost jedne odredbe dozvoljava upravo suprotno.

S druge strane, takav zakon o GMO koči nas na putu ka Evropi i članstvu u Svetskoj trgovinskoj organizaciji.

Širom Srbije, poljoprivrednici se trude da sačuvaju stare sorte žitarica, voća i povrća. Još ne razmišljaju o genetski modifikovanim proizvodima, čak i ako njihov uzgoj bude dozvoljen, javlja RTS. Kažu da GMO ne bi ni proizvodili jer im je prioritet da se zaštiti područje i proizvodi zdrava hrana. Zaključuju da sve ima cenu, ali da je zdravlje najskuplje.

Mislim na ovom području ljudi čuju za GMO, ali u principu ne znaju šta to stvarno znači, samo iz priče zaključe da to nije dobro“, kaže Olivera Gavrilović iz Poljoprivredne stručne službe u Pirotu.

Stručnjaci upozoravaju da se, iako imamo Zakon iz 2009. koji zabranjuje GMO hranu, ona se ipak uvozi i nije uvek precizno obeležen njen sastav.

Zakon je loš, sadrži opšte zabrane i samim tim imamo problem i sa Svetskom trgovinskom organizacijom i sa EU, a istovremeno je nebezbedan jer sadrži jednu pogrešno prepisanu odredbu iz pravila EU od 0,9 odsto dozvoljene kontaminacije, koja se odnosi na to da ne morate obeležavati proizvode. Kod nas te odredbe nema“, kaže Aleksej Tarasjev iz Instituta za biološka istraživanja “Siniša Stanković” u Beogradu.

loading...

Naravno, to ne ide legalnim kanalima, to ide ilegalnim uvozom iz Rumunije u džakovima, a ljudi to seju“, kaže za RTS profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Predrag Bjelić. Navodi da je reč o indirektnom uvozu, jer ako se recimo uvozi meso koje je negde u svetu hranjeno genetski modifikovanim proizvodima, nije jasno kako se to tačno prepoznaje, zbog čega takva informacija mora biti i naznačena.

Pojedine članice Evropske unije imaju veoma strog režim prometa genetski modifikovanih proizvoda, koji je, za razliku od Srbije, precizno regulisan.

Podsetimo, krajem aprila ove godine Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine uz saglasnost Ministarstva zdravlja formiralo je stručni Savet za procenu rizika u oblasti bezbednosti hrane u kojem je 15 eksperata iz različitih oblasti i koji će dati konačnu odluku o prometu genetski modifikovanih organizama (GMO) u Srbiji.

Zadatak stručnog tela Saveta za procenu rizika u oblasti bezbednosti hrane je da se bavi kompletnom proverom kvaliteta hrane u Srbiji, odnosno da obavlja proveru ispravnosti namirnica i da postavlja standarde za sredstva koja služe kao zaštita u proizvodnji i prometu hrane.

Amerika prednjači u proizvodnji GMO hrane. Slede Brazil, Argentina i Indija. U Evropi ova hrana ima mnogo protivnika. Čak 19 članica EU zabranilo je njen uzgoj, a dozvolilo promet. Srbija je restriktivnija – genetski modifikovani organizmi ne smeju niti da se gaje niti prodaju. To, međutim, ne sprečava nelegalni uzgoj.

Fitosanitarna inspekcija je prošle godine utvrdila da se na 10 hektara u Mačvi i Sremu sadi genetski modifikovana soja. Protiv vlasnika parcela podnete su prekršajne prijave.

( Autor: RTS, 021)
loading...

Ostavite komentar:

Please enter your comment!
Please enter your name here