Home DRUŠTVO Sigurne investicije i nova radna mesta, ili Potemkinova sela

Sigurne investicije i nova radna mesta, ili Potemkinova sela

SHARE

U Niš je u prethodnih sedam godina ušlo oko 210 miliona evra stranih investicija i zaposleno oko 15.000 ljudi, tvrde zvaničnici – predstavnici sindikata sumnjaju u tu statistiku

Svaku fabriku je Vučić doveo… Hajde recite, koju to fabriku nije Vučić doveo. Nema je.

Ovako je, obraćajući se Nišlijama, govorio predsednik Srbije Aleksandar Vučić. On je najavio dolazak još nekih investitora, “kako bi investicije, posle više decenija, promenile smer od severa ka jugu zemlje, a Niš ponovo postao značajan regionalni industrijski centar”. Predsednik Srbije je, uprkos tome što vođenje ekonomske i investicione politike (po Ustavu) ne spada u predsedničku nadležnost, uzeo lopatu u ruke i “položio kamen temeljac” za fabriku austrijskog Cumtobela. Potom je na konferenciji za novinare ponosno pokazivao svežanj prvih kablova koje je proizveo nemački Leoni “puštajući u rad” novi pogon te fabrike. Cumtobel, koga je Aleksandar Vučić nazvao “mercedesom u svetu moderne rasvete”, zaposliće do 2021. godine 1.100 radnika, a ukupna vrednost investicije premašiće 30 miliona evra. Leoni će, pak, kako je kazao, zaposliti 2.200 radnika, a vrednost investicije je 22 miliona evra. “Broj nezaposlenih, kojih je u Nišu pre samo četiri ili pet godina bilo 50.000, sada je pao na 30.000, uz nameru vlasti da padne na 20.000. Svoj ekonomski bum Niš će doživeti 2018. godine”, poručio je predsednik. Ovako optimistične procene, međutim, dovode u sumnju statistika, ali i predstavnici radničkih sindikata, koji su se, kako kažu, takvog optimizma “naslušali”.

– Od 2010, odnosno 2011. godine, kada je u Niš došao prvi veći strani investitor, južnokorejska kompanija Jura, do danas, uloženo je, ili je ugovorima regulisano da bude investirano, nešto manje od 210 miliona evra. Jura je uložila više od 15 miliona evra, a Jura Šin Von više od 10 miliona evra. Italijanski Beneton (Olimpija grupa) i njegovi kooperanti investirali su 3,5 miliona evra. Hongkonški Džonson elektrik u obavezi je da uloži više od 50 miliona evra, a nemački Leoni bi u pogone u Malošištu i Nišu trebalo da uloži po više od 20 miliona evra. I filpinsko-holandska kompanija Kopertif IMI Evropa ugovorom se obavezala da investira više do 30 miliona evra, kao i nedavno pristigla austrijska kompanija Cumtobel, dok je turska kompanija Aster investirala više od šest miliona evra – kaže za Danas Milan Ranđelović, načelnik Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj grada Niša.

On naglašava da je tada krenulo i “pojačano zapošljavanje” građana Niša, zaposleno je najmanje 8.400 radnika, a kompanje su se ugovorno obavezale da obezbede radna mesta za još najmanje 6.750 radnika, što je ukupno više od 15.000 ljudi. Ranđelović podseća da je Olimpija grupa (Beneton) sa kooperantima zaposlila 2.100 Nišlija, Jura – 2.200, Jura Šin Von – 800, DŽonson elektrik – 1.200 od ugovorom predviđenih 3.400, a Aster tekstil – 600 radnika. Leoni je u svom pogonu u Malošištu zaposlio 1.500 radnika, a u Nišu stotinak od ugovorom predviđenih 2.200 radnika. Kompanija IMI ima obavezu da zaposli 1.250 radnika, a Cumtobel 1.100.

– Radnici su uglavnom zaposleni “za stalno”. U radnom odnosu na određeno vreme su oni koji su zaposleni preko broja na koji su se investitori obavezali ugovorom i za njihovo zapošljavanje primili državne subvencije. Realno je, zapravo, da svi ovi investitori imaju deset do 20 odsto radnika više od broja predviđenog ugovorom. Tako je, recimo, Jura zaposlila 2.200, a imala je ugovornu obavezu na 1.500 radnika, što znači da je 700 radnika zaposleno bez subvencija. Jura Šin Von angažovala je 800 radnika, a imala je ugovornu obavezu da zaposli 300. Aster tekstil je imao ugovornu obavezu na 500 radnika, a ima potrebu i kapacitete za upošljavanje još 1.400 radnika – kaže Ranđelović.

loading...

U ove podatke, međutim, sumnja Bratislav Cenić, regionalni poverenik UGS Nezavisnost za Nišavski okrug. On kaže da su to “Potemkinove priče i presipanje iz šupljeg u prazno, a ne realan rezultat u zapošljavanju”. Konstataciju o “potemkinovskim ulaganjima” on ilustruje i “podatkom” da je pogon kompanije Leoni u Nišu “radio samo na dan kada ga je predsednik Vučić pustio u rad”. Nezvanični izvori tvrde da je bilo muke da se u niški Leoni dovedu radnici “za slikanje” iz fabrika te kompanije u Malošištu i Prokuplju pošto je vreme godišnjih odmora. Na toj lokaciji se mogu videti uglavnom radnici iz obezbeđenja, kao i građevinski radnici, pošto se fabrički kompleks još uvek gradi.

– Ljudi se drže na određeno vreme do maksimalnog zakonskog roka od dve godine, a onda otpuštaju i uzimaju novi. Pri tom su sva ta zapošljavanja uglavnom partijska, a oni koji na taj način dođu do radnog mesta drže se pod kontrolom i služe kao glasačka mašina. Primaju minilace i nemaju nikakvu zaštitu. Sindikati u tim kompanijama uglavnom nemaju svoje podružnice, pošto sindikalno organizovanje nije poželjno, ili čak nije ni dozvoljeno. Mi smo imali sindikat u Leoniju u Malošištu i Prokuplju, ali slabo je to. Sve oko tih zapošljavanja je, u većoj ili manjoj meri, laž – tvrdi Cenić.


U tom kontekstu treba podsetiti da je za takvo zapošljavanje država već izdvojila, ili se obavezala da će izdvojiti, subvencije čiji iznos, prema dostupnim podacima, premašuje 87 miliona evra. Beneton je subvencionisan sa oko 10,5 miliona evra, koliko je dobila i Jura. Juru Šin Von država je podržala subvencijama od oko tri miliona evra. Za Džonson elektrik izdvojeno je oko 30 miliona evra, za Aster – 500.000, za Leoni u Nišu – oko šest miliona, za Leoni u Malošištu – oko 10 miliona, za IMI – oko devet miliona i za Cumtobel oko osam miliona evra.

Kritičari Vučićeve poltike ističu da nije tačna ni njegova tvrdnja da je sve strane investitore u Niš dovela aktuelna vlast, podsećajući da je bezmalo sve investicije dogovorene i započete, a neke od njih i realizovane, pre 2012. godine, odnosno u vreme mandata predhodne vlasti. Takav je slučaj sa Jurom, Jurom Šin Von, Benetonom, DŽonson elektrikom i Leonijem, kažu.

– Vlada je još 2010, kroz dve uredbe o uslovima i načinu privlačenja direktnih investicija, definisala Niš kao “područje od posebnog interesa”, odnosno kao “veliki industrijski centar čiji ubrzan privredni razvoj ima poseban značaj za Republiku Srbiju, posebno u cilju ravnomernog regionalnog razvoja i smanjenja stope nezaposlenosti”. Novi ciklus investicija u Nišu započet je tada, pa čak i pre toga, 2008. godine, kada je formiran KLER, obezbeđeno povoljno gradsko građevinsko zemljište i uređene industrijske zone – komentariše tadašnji gradonačelnimk Niša Miloš Simonović. U sadašnjoj gradskoj administraciji, pak, očekuju da broj investitora i zaposlenih u Nišu i dalje raste, uz ogradu da će “tempo, možda, biti sporiji”. Za investiranje u ovaj grad zainteresovani su investitori iz Kine i Zapadne Evrope, a biće ih još, kažu u gradskoj upravi.

 

Ako koza laže…

 

Sudeći rema zvaničnim podacima, nezaposlenost u Nišu nije smanjena u procentu koji pominje predsednik Srbije. Tačno je da je danas na evidenciji niške filijale Nacionalne službe za zapošljavanje oko 30.000 građana, ali nije tačno da ih je pre čeiti, ili pet, godina bilo čak 50.000. Od 2010. godine do danas, govore podaci Nacionalne službe, broj nezaposlenih u Nišu nije prelazio 37.000. Pojedini strčnjaci su, takođe, ocenili da je smanjenje broja nezaposlenih na 20.000 “preambiciozan cilj za srpsku ekonomiju”.

 

IZVOR DANAS

loading...

Ostavite komentar:

Please enter your comment!
Please enter your name here