Home DRUŠTVO KORAK DO NOVOG USTAVA Do kraja godine pred Srbijom 4 važne odluke...

KORAK DO NOVOG USTAVA Do kraja godine pred Srbijom 4 važne odluke i PITANJE SVIH PITANJA

SHARE
Foto: Visoki savet sudstva, Wikipedia Krzysztof Dudzik / RAS Srbija

Srbija bi do kraja godine trebalo da promeni Ustav, a izmene će se pre svega odnositi na oblast pravosuđa, odnosno na izlazak izvršne i zakonodavne vlasti iz pravosuđa, i izbor sudija i tužilaca van Skupštine Srbije.

To je prva i osnovna stvar koja će biti zadatak Srbije, tim pre što je ovo i direktan uslov kada je u pitanju ulazak Srbije u EU.

Javna rasprava o promeni najvišeg zakonodavnog akta u zemlji formalno je počela u petak, 21. jula, a sugestije i predlozi na ovu temu dostavljali su se do 30. juna.

Kako je rekla ministarka pravde Nela Kuburović, izmene treba da budu rezutat političkog i društvenog konsenzusa, i toliko kvalitetne da bi dobile pozitivna mišljenja Venecijanske komisije.

– Predstojeće izmene treba da eliminišu uticaj izvršne i zakonodavne vlasti na pravosuđe, kao i da redefinišu izbor i razrešenja sudija i tužilaca, kao i položaj Visokog saveta sudstva i državnog veća tužilaca – rekla je ona, istakavši da je nezavisno sudstvo jedno od osnovnih načela po kojima se ceni vladavina prava.

loading...

Da li će pored obaveznih biti još nekih izmena u Ustavu, videće se u narednom periodu. Iako se Srbija nije obavezala na promenu drugih stvari, u javnosti se već neko vreme govori o tome da bi predmet izmene moglda da bude i preambula Ustava o Kosovu, zatim broj republičkih poslanika, način biranja predsednika Srbije, a pominje se i promena izbornih zakona.

1. Pravosuđe – obaveza Srbije

Glavna stvar u ovoj oblasti je ta što će iz pravosuđa morati da se uklone izvršna pa i zakonodavna vlast, a to znači da sudije i tužioci ubuduće ne bi trebalo da budu birani u srpskom parlamentu.

Takođe, jedna od zamerki Venecijanske komisije bila je i ta da ministar pravde ne može biti član ni veća tužilaca ni sudija po funkciji, jer ona ova tela nisu nezavisna.

2. Preambula o Kosovu – nema zvaničnih zahteva

Javna je tajna da EU vrši pritisak na Srbiju da iz Ustava izbaci preambulu o Kosovu, a jedan od razloga je i taj da bi Briselski sporazum mogao da se primenjuje bez problema.

Međutim, pitanje je da li će se to zaista i desiti, ili će samo doći do promene teksta preamubule u kojoj bi pisalo da je KiM sastavni deo Srbije nad kojim ona nema suverenu vlast. Za ovom vrstom izmene nema zvaničnih zahteva.

3. Integrativnaklauzula – obaveza, ali ne odmah

Pred sam ulazak u EU, građani Srbije će odlučivati i o primatu evropskih zakona nad domaćim.

To zapravo znači da bi u Ustav trebalo da bude uvedena integrativna klauzula, koja predviđa da zakoni koji su usvojeni u Briselu automatski važe i u Srbiji. U okviru ovog segmenta, Ustav bi trebalo da utvrdi način na koji će građani Srbije glasati za Evropski parlament.

4. Stranci da glasaju – obaveza, ali ne odmah

Ovaj zahtev se takođe odnosi na momenat pred članstvo Srbije u Uniji.

To znači da će stranci sa prebivalištem u Srbiji moći da glasaju za lokalne organe vlasti.

5. Smanjenje broja poslanika i izbor predsednika Republike – može i ne mora

Odredbe koje se odnose na ove dve stvari su ustavna kategorija, ali zahteva za njihovim menjanjem nema. Razgovore na ovu temu podstakli su poslanici vladajuće većine na čelu sa SNS pre izvesnog vremena, da bi bilo dobro da se broj poslanika sa 250 smanji na 150 ili 125.

Izbor predsednika Republike u parlamentu, umesto direktno, prvi je pomenuo sada već bivši predsednik Srbije Tomislav Nikolić. Bilo je reči i o povećanju ovlašćenja predsednika Srbije.
Izvor: Blic
loading...

Ostavite komentar:

Please enter your comment!
Please enter your name here