Home POLITIKA Nepotrebni vanredni izbori veliki trošak za građane

Nepotrebni vanredni izbori veliki trošak za građane

SHARE
Skupo glasanje; foto: Vanja Keser

Država Srbija i njeni građani su u prethodnih 5 godina samo za izbore na republičkom nivou, pokazuje izveštaj Nacionalne koalicije za decentralizaciju iz Niša, izdvojili skoro 9 milijardi dinara, od kojih je 5,4 milijarde otišlo na vanredne izbore koji nisu ni bili potrebni, jer je vlast imala stabilnu većinu.

Ovogodišnji predsednički izbori, koji su bili redovni, predstavljaju pete izbore na nivou republike u poslednjih 5 godina, od kojih su 3 puta izbori bili vanredni. Tokom 2012. organizovani su vanredni predsednički i redovni parlamentarni izbori, 2014. i 2016. održani su vanredni parlamentarni izbori i lokalni, a 2017. redovni izbori za predsednika Republike.

Kampanja za aprilske predsedničke izbore ove godine koštala je ukupno 1.334.669.888 dinara, odnosno skoro 11 miliona evra. Za 2012. kada su zajedno održani lokalni, parlamentarni i vanredni predsednički 2012. izdvojeno je 3.451.030.190 dinara, za izbore 2014. godine  1.970.004.238 dinara, dok je za izbore 2016. godine namenjeno 1.662.678.869 dinara.

Sa novcem koji je potrošen za vanredne parlamentarne izbore 2014. i 2016. godine Skupština Srbije je mogla da radi 336 dana, odnosno 319 dana.

Svi vanredni predsednički i parlamentarni izbori, u poslednjih pet godina, održani su uprkos stabilnoj situaciji u državi, koja je konstatovana i u zvaničnim predlozima za njihovo raspisivanje, čime je indirektno negirana realna potreba za njihovim raspisivanjem – kaže Jovana Strahinić, istraživačica NKD-a.

Izbori u poslednjih 5 godina raspisivani su pod izgovorom ubrzavanja reformi na putu Srbije ka Evropskoj uniji, kaže se u izveštaju Koalicije, ali je svaki izborni ciklus usporio reforme, što je konstatovala i Evropska komisija u godišnjim izveštajima u kojima piše da su izbori “prekinuli zakonodavnu aktivnost” ili “ograničili napredak u implementaciji postignutih dogovora sa Kosovom”.

Primetan je i trend da je u “izbornim” godinama broj zakona donetih po hitnom postupku daleko veći nego u “neizbornim”. U 2012, 2014. i 2016. godini ukupno su doneta 364 zakona, od kojih su čak njih 257 ili 70,6% izglasani po hitnom postupku.

Po hitnom postupku usvajani su i sistemski zakoni za koje je u Zakonu o državnoj upravi i Poslovniku Vlade Srbije propisana obavezna javna rasprava, jer “bitno menjaju pravni režim u jednoj oblasti ili uređuju pitanja koja posebno zanimaju javnost” – piše u izveštaju NKD.

loading...

Na taj način usvojeni su Zakon o privremenom uređivanju isplate plata i penzija, Zakon o energetici, kao i posebno atraktivni za javnost set medijskih zakona i Zakon o javnom beležništvu koji je za manje od godinu dana 3 puta menjan po hitnom postupku.

Podsetimo, od uvođenja višestranačkog sistema u Srbiji, 1990. godine, održano je 10 predsedničkih i 11 parlamentarnih izbora.

Autor:M. Zirojević

Izvor: Južne vesti

loading...

Ostavite komentar:

Please enter your comment!
Please enter your name here