Home DRUŠTVO Leks specijalis za naše "švajcarce"

Leks specijalis za naše "švajcarce"

SHARE

* U Hrvatskoj, banke poverioci su o svom trošku transferisali švajcarske franke u evre. U Crnoj Gori su sve preveli u evre, sa fiksnom godišnjom kamatom od 8,2 odsto godišnje. U Mađarskoj … svi krediti u “švajcarcima” su pretvoreni u forinte.

Prvo da definišemo pojmove. Lex specialis je zakon koji se namenski donosi da se reši neki poseban problem. Ili na latinskom – lex specialis derogat legi generali.

Što znači da je ovaj posebni zakon kojim se uređuje određeni problem, jači od zakona koji reguliše opšta pravila, koja važe za sve ostale. Naše “švajcarce” čini oko 20.000 građana koji su se, pre desetak godina, privučeni i “navučeni” (bankarskom i medijskom propagandom) skoro duplo nižim kamatama, uzeli stambene kredite u švajcarskim francima, umesto u evrima.

Drugim rečima, država u vanrednim situacijama i za posebno značajna pitanja (probleme) donosi poseban zakon (leks specijalis), koji odstupa od opšteg zakona i važi samo za konkretni slučaj (predmet). Pošto smo živeli u vanrednim prilikama, nužno smo imali i više leks specijalisa. Počelo je za zakonima o SDŠ (staroj deviznoj štednji), Dafinmentu (majka Dafini) i Jugoskandiku (gazda Jezdi). Država je mogla “ladno” da kaže: “Građani, ko vam je kriv, što su vaše pare propale, takva je tržišna ekonomija”. Tek je kod Dafine i Jezde, mogla da kaže i: “Što ste se kockali? Kako ste mogli poverovati da vam neko može isplaćivati takve astronomske kamate?”. Ali nije. Država je prihvatila da se živelo u vanrednim vremenima, da su ljudi bili “izgubljeni”, a prevare vrebale za svih strana. Pa je uzeto od svih (budžeta) i vraćena glavnica “prevarenim” .

U novije vreme najpoznatiji je leks specijalis za “Beograd H2O”. Gradi i radi po posebnim uslovima. Kakve dozvole i tenderi za “braću” Arape. Kad “pomažu” prestonici i državi. Ovih dana, kod komšija Hrvata je donet Leks specijalis o Agrokoru. Imali smo još dosta “posebnih zakona”. Pogotovo kad su se otpisivali dugovi “javnim dinosaurusima” , e da bi privukli SDI (strane direktne investicije). Po logici – bolje otpisati odjednom, nego davati subvencije godinama.

Sad se vraćamo našoj temi. Zaslužuju li naši “švajcarci” poseban zakon? Bankari (posebno poverioci) i deo stručne javnosti su kategorični. Ugovor je svetinja, on se ničim ne može derogirati. Bolje vrabac u ruci, nego golub na grani. Oni su hteli “goluba”, pa pošto je odlepršao, hoće “vrapca”. Mnogi drugi, naravno na čelu sa “švajcarcima”, su takođe kategorični. U suprotnom smeru. Nisu oni krivi što se u svetskoj ekonomiji dogodila SEKA(svetska ekonomska kriza), i ekstremni međuvalutarni potresi.

loading...

Šta su radili drugi? Svi sve regulisali, osim Srbije i BiH. U Hrvatskoj, banke poverioci su o svom trošku transferisali švajcarske franke u evre. U Crnoj Gori su sve preveli u evre, sa fiksnom godišnjom kamatom od 8,2 odsto godišnje. U Mađarskoj, gde je mnogo više dužnika nego kod nas, svi krediti u “švajcarcima” su pretvoreni u forinte.

Narodna banka Srbije se uglavnom bavila “teorijom”. Dala je četiri moguća modela za rešavanje problema kredita u švajcarskim francima i preporučila dužnicima da se jave svojim bankama i zajednički traže rešenje. Što su oni znali i bez centralne banke. Zato su sudovi konkretno “radili”. Osnovni sud u Novom Sadu je u aprilu odobrio raskid ugovora o stambenom kreditu u “švajcarcima” polazeći od “astronomske” matematike. Klijent je uzeo kredit od 150.000 franaka, do podnošenja tužbe je vratio 135.000, a banka ga je tužila za “neverovatnih” 400.000 evra. Vrhovni Kasacioni (VKS) je u maju 2016. godine ukinuo prvostepenu presudu Apelacionog suda iz novembra 2015. godine, kojom je odbijena tužba za raskid ugovora i naložio ponovno odlučivanje. VKS je u obrazloženju istakao da enormna promena kursa ne predstavlja “uobičajenu pojavu” (kako je to utvrdio Apelacioni sud). Uhvativši se za jedinu slamku spasa, sudsku praksu, preko udruženja bankarskih klijenata “Efektiva”, do sada je tužbe pokrenulo oko 700 dužnika. Ako uskoro ne bude leks specijalisa, tek će sudovi biti zatrpani.

Pre naravoučenija, da kažemo numeričke činjenice. U junu 2008. jedan ŠFRS je vredeo 48 a jedan evro oko 79 dinara. Njihov odnos je bio 1,65 za evro. Onda je došla SEKA i dodatno inficirala Evropu. Sa već “obolelim” ekonomijama (Grčka, Italija, Španija). Dok je Švajcarsku obišla. Kao decenijama neutralnu, nju ne dodiruju ni ratovi, ni krize. Epilog je sledeći. Krajem juna ove godine ŠFRS vredi 111,7, a evro 121,5 dinara. Odnos je 1,08. Skoro se izjednačili. Dovoljno da možemo slobodno reći da je onaj ko se zadužio u ŠFRS “nagrabusio”.

Zato mislim da su u ovakvim vanrednim prilikama, građani ipak veća “svetinja” od ugovora. I da treba doneti leks specijalis, o pretvaranju početnog iznosa kredita iz “švajcaraca” u evre, sa zadržavanjem tadašnje kamatne stope od sedam do osam odsto na godišnjem nivou. Imaju banke dovoljno rezervi i “slobodnog” profita. Ne bi ih bilo toliko da nemaju. Ovaj “gubitak” za njih je kao kap u moru. Posle nas će slično uraditi i “Bosanci”. Da ne budemo uvek izuzetak.

Za kraj, neka kao bitan argument za donošenje leks specijalisa posluži formulacija iz već pomenute presude Osnovnog suda u Novom Sadu: “Tužilja je uzela kredit za kupovinu kuće, a sada joj treba za njegovo vraćanje, nekoliko takvih kuća”.

Autor je ekonomski analitičar

Piše: Dragan Vujadinović

Izvor: Danas

loading...

Ostavite komentar:

Please enter your comment!
Please enter your name here