Home POLITIKA Vlade Srbije odgovorne za gomilanje dugova na lokalu u poslednjoj deceniji

Vlade Srbije odgovorne za gomilanje dugova na lokalu u poslednjoj deceniji

SHARE

 

Stručnjaci MMF-a pridružili su se, po svemu sudeći, zahtevu Fiskalnog saveta Vlade Srbije, koji je od republičkih vlasti tražio da se uključe u rešavanje nagomilanih dugova na lokalu. Poslednji izveštaj Fiskalnog saveta pokazao je da postoje ogromni rizici finansijske održivosti lokalnih samouprava koji usporava privredu cele zemlje i preti da “potope državne finansije”.

Predstavnici MMF-a protekle nedelje su održali niz sastanaka sa pedstavnicima različitih institucija u okviru sedme revizije aranžmana sa Srbijom. Sastali su se između ostalog i sa predstavnicima Fiskalnog saveta, koji su im predstavili rezultate svog poslednjeg istraživanja.

Prema saznanjima Politike, nakon čitanje analize Fiskalnog saveta, delegacija MMF-a takođe insistira da se republičke institucije uključe u rešavanje lokalnih problema.

Ovaj list dodaje i da je MMF kao korak ka rešavanju problema na lokalu naveo da država mora napraviti okvir preko koga će se pratiti da li se budžeti gradova i opština realno planiraju, pošto se prema oceni Fiskalnog saveta lokalni budžeti “naduvavaju” I to se godinama ignoriše.

loading...

Sudeći po zaključcima Fiskalnog saveta –  lokalni budžeti su više “spisak želja”, a mnogo manje obavezujući dokumenti.

“Republika snosi veliku odgovornost i za to što nije sprečila gomilanje ogromnih problema pojedinih lokalnih samouprava u prethodnih deset godina”, navodi se između ostalog u izveštaju Fiskalnog saveta koji traži od nadležnih ministarstava da se bolje upoznaju sa problemima lokalnih samouprava, da uvedu adekvatnu kontrolu u skladu sa svojim nadložnostima, a da se u slučaju gradova sa najkritičnijim finansijama uključe u rešavanje problema.

Gradovi i lokalne samouprave i neuspešna lokalna javna preduzeća duguju oko milijardu evra, što je fiskalni rizik jednak onom koji je budžetu bio svojevremeno Srbijagas, rekao je predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović.

“Ako Vlada Srbije ne preduzme neophodne mere, dugovi gradova i lokalnih zajednica će potopiti državne finansije”, rekao je Petrović.

Lokalna javna preduzeća jedan od ključnih uzroka problema

U analizi Fiskalnog saveta poseban segment posvećen je analizi rada 500 lokalnih javnih preduzeća u Srbiji u periodu od 2006 do 2015 godine.

Zaključak je da se čak oko 200 miliona evra se godišnje odliva u gubitaška lokalna javna preduzeća u vidu subvencija iz lokalnih budžeta, dok istovremeno nedostaje 250 miliona evra za investicije u lokalnu infrastrukturu, vodovode, kanalizaciju, preradu otpada…

Najveće minuse u poslovanju ima Gradsko saobraćajno preduzeća Beograd koje se godišnje dotira sa čak 100 miliona evra i kragujevačko preduzeće Energetika koje, kako je rekao Pavle Petrović, svima duguje i kome svi duguju. Kragujevac je ujedno u najtežem finansijskom položaju I preti mu bankrot ako se  ništa ne preduzme, rekao je Petrović.

Bez reforme lokalnih javnih preduzeća nema puteva, kvalitetne vode, kanalizacija, deponija…

Analiza Fiskalnog saveta pokazala je da lokalne samouprave približno 10% svojih budžeta, što je oko 200 miliona evra, izdvajaju za subvencije javnih preduzećima, a u nekim gradovima poput Preševa subvencije su dostigle 40 odsto.

Zbog velikih izdvajanja za pokrivanje neuspešnog poslovanja, ne ostaje novca za investicije, a kvalitet usluga lokalnih javnih preduzeća ostaje na niskom nivou. I tako u krug.

Iako većina lokalnih javnih preduzeća od ukupno 500 analiziranih ima probleme u poslovanju, ali neka više neka manje.

Tako je moguće da je za oko 80 odsto svih gubitaka analiziranih lokalnih javnih preduzeća, odgovorno samo njih dvadeset.

“Evropski gradovi u najvećem broju slučajeva imaju kvalitetnu vodu za piće, čiste vodotokove, praktično sav generisani otpad se organizovano uklanja, a svega 25% komunalnog otpada završi na deponiji (ostatak se reciklira, pretvara u energiju, kompostira). Stanje u Srbiji ćemo možda najbolje ilustrovati upravo na primeru prikupljanja i tretmana otpada: U Srbiji se organizovano prikuplja svega dve trećine komunalnog otpada, a od toga oko 98% završi na deponijama bez bilo kakve obrade”, navodi Fiskalni savet. Koliko je ovakvo stanje alarmantno jasno je ovih dana zbog požara na deponiji u Vinči.

Ovo je samo jedna od posledica prekomernog broja zaposlenih u lokalnim javnim preduzećima, niskog procenta naplate usluga, tehničkih gubitaka, a u nekim slučajevima I neodrživo niskih cena komunalnih usluga.

Izvor: Insajder

loading...

Ostavite komentar:

Please enter your comment!
Please enter your name here