Home DRUŠTVO Na čelu sa Krkobabićem "Krenuli smo u bitku za selo"

Na čelu sa Krkobabićem "Krenuli smo u bitku za selo"

SHARE

Projekat otvaranja 500 zadruga u 500 sela koji je pokrenuo ministar Milan Krkobabić, privukao pažnju i hrvatskih medija

* Novim zadrugama bespovratno će se davati 50.000 evra, a onima koje već rade do 100.000 * U Srbiji ima oko 631.000 malih domaćinstava na kojima radi oko 1,4 miliona ljudi, što je armija koja zaslužuje posebnu pažnju

Hrvatski specijalizovani portal Agrobiz.hr koji izlazi u okviru izdanja “Večernjeg lista” protekle sedmice doneo je opširan razgovor sa Milanom Krkobabićem, srpskim ministrom bez portfelja zaduženom za ravnomerniji regionalni razvoj.

Tema intervjua bila je projekat otvaranja 500 zadruga u 500 sela, koji je na inicijativu Krkobabića prihvatila Vlada Srbije kao deo mera za naredne tri godine, čiji je cilj da se promeni starosna struktura u ruralnim područjima, mladi zadrže na zemlji i tako pokrenu ekonomski razvoj u svojim sredinama.

Ministar je objašnjavajući motiv za usvajanje ovog programa, naveo da Vlada Srbije pokreće novu razvojnu politiku uravnoteženog regionalnog razvoja, kako bi se u budućnosti dobila bitka za ruralne prostore koji su, kako kod nas u Srbiji, tako i u Hrvatskoj, sve napušteniji. Naglasio je da se rešenje za opstanak sela i poljoprivrede nalazi u udruživanju proizvođača i u osnivanju zadruga, tim pre što od 4.700 sela u Srbiji, 1.200 lagano nestaje.

– Kad sam pokrenuo ovaj projekt ključno je bilo definisati organizacioni oblik tj. kako na najbolji način pokrenuti privrednu aktivnost na prostorima koji su sve prazniji i odakle nam odlazi stanovništvo. Zadruge u EU savršeno funkcionišu, a i mi imamo dugo tradiciju, koja se na žalost, kroz godine izgubila. Pokretanje 500 poljoprivrednih zadruga samo je jedan deo šire strategije, jer imamo u planu da ubuduće radimo i na razvoju socijalnih, kulturnih, uslužnih, radničkih zadruga. Konačno i štednokreditnih, koje bi trebalo da finansiraju ove nabrojane, kao što to je to praksa u brojnim razvijenim zemljama – rekao je Krkobabić u intervjuu.

Naglasio je da su zadruge jako dobar oblik organizovanja proizvođača, koji tako mogu napraviti mnogo više nego samostalno, usitnjeni i mali.

loading...

– Imamo oko 500 sela koja mogu biti ključna za pokretanje projekta, a krećemo od juga i najnerazvijenijih opština, gdje je situacija najteža. Ove ćemo godine napraviti ogledne primere zadruga i krenuti u prikupljanje iskustava, te celi projekt u hodu razvijati. Sve ono što nas koči, a često su to zakonska rešenja, nije razlog ne krenemo i u hodu menjamo sve što je potrebno kako bi pokrenuli privredni razvoj na selu. Ja sam jako uporan čovek, što se vidi i po tome da sam u kratkom roku u 52 sela otvorio 52 pošte i da su svi oduševljeni tim projektom – rekao je Krkobabić.

Dodaje da će novim zadrugama bespovratno davati 50.000 evra, a postojećim koje već rade do 100.000 evra. Cilj je da se naprave specijalizovane zadruge koje se bave proizvodnjom malina, višanja, povrtarskih kultura, stočarstvom, proizvodnjom mleka, sira i dr. Zadrugari koji pokrenu osnivanje nove zadruge moraće simbolično da ulože do 100 dinara. Kao primer, ministar navodi opštinu Knjaževac, gde je država već poljoprivrednicima dala osnovno stado od 500 koza, i gde neka domaćinstva imaju pristojnu startnu poziciju od 50 grla, a sledeći korak je da kroz zadrugu krenu u izgradnju tri mini mlekare koje će država finansirati da u budućnosti naprave organizovanu proizvodnju i brend knjaževačkog kozjeg sira.

– Ključno je što mi imamo jako usitnjene posede. Tako na jugu Srbije prosečno domaćinstvo ima oko 2,5 hektara, u centralnoj Srbiji oko pet, a u Vojvodini oko 10,9 ha. Tako mali posed nije garancija da možete imati konkurentne robne proizvođače, poljoprivrednici su izloženi silama prirode s jedne strane, i svim tržišnim nepodopštinama s druge. Pritom mislim na nakupce, prekupce, koji ih koriste i vrlo često ne plaćaju robe. Kroz model udruživanja želimo da postanu pravi i konkurentni robni proizvođači – objasnio je Krkobabić i podsetio da u Srbiji ima oko 631.000 takvih malih domaćinstava, a na njima radi oko 1,4 miliona ljudi, što je ogromna armija koja zaslužuje posebnu pažnju. Razlog više je mogućnost da se oni koji zbog procesa restrukturiranja ekonomije ostaju bez posla i dobiju otpremninu, vrate u svoja sela i krenu s novim životom.

Prema rečima Krkobabića, u ovom projektu postoji koordinacija ministarstva finansija, privrede, poljoprivrede, a od opredeljenih 25 miliona evra, godišnje će se prosečno izdvajati osam do devet miliona za realizaciju planiranih aktivnosti. Taj novac će se trošiti planski i isključivo za pokretanja proizvodnje, nabavku stada, podizanje mini mlekara, skladišta, hladnjača i slično.

– Osim države u projekt je uključena i lokalna samouprava, koja je jedan od supotpisnika ugovora i koja mora znati da li je neka zadruga u skladu sa planovima razvoja te opštine i je li opravdana. Lokalna samouprava će učestvovati u administrativno-tehničkim pripremama za taj projekat, ali će pomoći i u izradi biznis plana, izdavanju dozvola i sl. Predsednici opština preuzimaju na sebe jedan deo obveza i odgovornosti da projekt uspe. Mi danas u selima imamo stare zadružne i domove kulture koji propadaju ili se više ne zna kome pripadaju. Sve to želimo da dobiju lokalne zadruge koje osim privredne aktivnost, imaju i društveno važnu ulogu u razvoju sela i ruralnih sredina. Ovo je jedan veliki projekt ne samo ove Vlade, nego i nekih budućih, a dobili smo podršku i Srpske akademije nauka i umjetnosti (SANU), medija – istakao je ministar naglašavajući da se projektom promoviše jedan od temeljnih zadružni principa – neutralnost i prema političkim opcijama, veri, rasi, polu. “Postoji samo čovek, zadrugar koji želi da radi za boljitak svog sela, države”, istakao je.


Krkobabić je ukazao i na zastrašujući demografski trend prema kome godišnje umire 40.000 ljudi više nego što se rodi. “Stara smo nacija, a nešto se u zadnje vrijeme počelo popravljati, iako je vidljivo da nam sela nestaju i ruralni prostori ostaju prazni. Zato i kažem da je ovo bitka za selo i varošice, a možda i za neka veća mesta”, rekao je.

– Postoje dve ključne stvari. Zadruga mora da funkcioniše na modernim principima profitabilnost i konkurentnosti, da teži investiranju, usavršavanju proizvodnje, ali i da ima društvenu odgovornost, da bude pokretač osnivanja sportskih klubova, folklora i rada u zajednici. Druga je da ih moraju voditi stručni ljudi, jer su danas znanje i nove tehnologije pokretač razvoja ekonomije. Zaposlićemo mlade agronome, ekonomiste, tehnologe, veterinare i slično. Želimo pristojno da ih platimo i taj trošak će finansirati država. Te plate biće motivacija da mladi stručni ljudi žele živeti i raditi na selu. Ništa ne izmišljamo, videli smo kako to funkcioniše u razvijenim zemljama u kojima je zadrugarstvo i kooperativa motor razvoja ruralnih sredina. Vjerujem da ćemo tako deo mladih maknuti sa zavoda za zapošljavanje ili ih “spasiti” da nam ne odlaze trbuhom za kruh izvan zemlje – rekao je ministar Krkobabić u razgovoru za hrvatski Agrobiz portal.

On je potvrdio konstataciju novinara da će se jedan deo usitnjene proizvodnje ubaciti u legalne tokove ali i omogućiti da se stvaraju brendovi.

– Upravo to nam je cilj, želimo da poljoprivreda ide u tom pravcu. Sve će se plaćati preko računa, ali je bitno i to što neko ko ima 2,5 hektara ne može da proizvodi, prodaje, uvodi nove tehnologije i sve to sam, s malo novca. Ovako udruženi to će biti izvodivo i lakše. Želimo specijalizovane zadruge koje će kasnije biti povezane vertikalno i horizontalno u mrežu razvijenih složenih zadruga. Nemoguće je da ministar poljoprivrede pregovara sa svakim gazdinstvom oko agrarne politike, politike cijena, budućih pregovora sa EU i slično. Ali, kad napravimo moderne zadruge onda će to sve biti lakše – istakao je ministar i objasnio da će država podstaći pozitivnu diskriminaciju za nerazvijena područja, kojima će omogućiti niži PDV, manja davanja na rad, prednost kod javnih nabavki.

Krkobabić priznaje da, kao i u Hrvatskoj, i kod nas postoji shvatanje da je zadrugarstvo relikt prošlosti, ali ukazuje i na pozitivne primere kojima se prevladava takva vrsta otpora.

– Ovih dana sam bio u Čačku, u zadruzi koja se bavi voćarstvom i gde 20-ak zadrugara, od 20 do 78 godina, imaju od tri do 30 hektara. Oni imaju zajedničku hladnjaču od 1.200 tona, svu robu izvoze, imaju savremenu opremu za sortiranje i mladog, stručnog rukovodioca zadruge. Ako uspemo na par oglednih zadruga, brzo će i drugi krenuti da se udružuju – naglasio je Krkobabić i zaključio da i “svi političari, posebno lokalni, moraju zdušno braniti zadrugarstvo, kao kad brane svoje opcije u izbornim kampanjama.

 

Ne može sve kroz kunu ili dinar

 

Ne možemo sve gledati kroz kunu ili dinar, postoji i nešto više od toga. Kada smo otvarali pošte u malim srpskim selima, prvo smo utvrdili da u čak 16 opština u Srbiji nema poslovnih banaka, one se vode isključivo profitabilnošću. Ako nemaju računice i zarade one ne otvaraju poslovnice. Ali to ne znači da penzioneri, ljudi od 70 ili 80 godina ne treba da podižu svoje penzije, da plaćaju račune i sl. Osim pošta, pokrenuli smo i model dovođenja zdravstvenih usluga, doktora u manja sela, a radim i na tome da državni službenici obilaze ljude na selu, da im pomažu u rešavanju administrativnih problema. Smatram i da ne smemo ukidati škole, pa makar imale jednog učenika, jer se ne sme sve gledati kroz računicu da li se nešto isplati ili ne – istakao je ministar Milan Krkobabić u intervjuu hrvatskom Agrobiz portalu.

 

I kaput i košulja

 

– Sve zemlje u našoj regiji, kad im u pregovorima sa EU kažu da skinu kaput, oni skinu i košulju. Branićemo naša rešenja čvrstim argumentima. Logično je da, na primer hrvatski proizvođači sa ostrva Paga, koji proizvode odličan paški sir imaju određene privilegije u odnosu na uvozne robe, jer su to krajevi u kojima je teško proizvoditi i imaju strašno visoke transportne i druge troškove. To je jak argument koji niko ne može lako oboriti – rekao je Krkobabić odgovarajući na novinarsko pitanje da li će zadržati čvrst stav i u pregovorima sa EU koja često stavlja zabrane za mere koje su netržišnog karaktera.

povezane vesti

Poljoprivrednici, mirno spavajte, Krkobabić misli na vas

Na krilima Krkobabića do blještave budućnosti

 

IZVOR DANAS

loading...

1 COMMENT

  1. predlazem peticiju uz cak i skupljanje para kako bi ovog coveka odgovorili od “borbe” za selo.
    jer ako se bude borio kao za penzije nestzace sela kao i penzionera

Ostavite komentar:

Please enter your comment!
Please enter your name here