Home DRUŠTVO Penali za kredite –praksa rasipanja novca građana

Penali za kredite –praksa rasipanja novca građana

SHARE

O tome koliko država plaća penala za odobrene a neiskorišćene kredite poslednjih dana čule su se različite tvrdnje više predstavnika vlasti koje su unele potpunu zabunu u javnosti. Istovremeno nema zvaničnih podataka o tome koliko je građane koštala ova stavka u državnom budžetu.

Izjava ministra finansija Dušana Vujovića proteklog vikenda izazvala je pravu buru u državnoj administraciji. Ministar je govorio o brojnim problemima, pa je kao primer posledice političkog umesto stručnog dodeljivanja funkcija naveo da Srbija ima 3,5 milijarde evra „angažovanih neiskorišćenih sredstava“. Ovaj iznos odnosio se na ukupno odobrena sredstva koja nisu realizovana. O tome koliko je država zbog toga platila penala, ne postoji jasan podatak.

Kritikujući neažurnost državne administracije, Vujović je istakao javno preduzeće Putevi Srbije i državno Koridori Srbije.

Već sutradan oglasili su se iz nadležnog Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, i iz Koridora Srbije. Naveli su da je povučeno 51 odsto sredstava do 15. juna i da očekuju još bolju dinamiku povlačenja sredstava jer je u jeku građevinska sezona.

Donedavno premijer a sada predsednik Srbije Aleksandar Vučić sinoć je na RTS-u pomenuo sedam milijardi dinara odnosno oko 58 miliona evra neiskorišćenih sredstavau prvih pet meseci ove godine.

loading...

Sve što su nadležni saopštili unelo je svojevrsnu zabunu u vezi sa nepovučenim kreditima i ceni koju država za to plaća.

Čiji projekti stoje

Međunarodne banke i kreditori- kao što su Svetska banka, EBRD, EIB-  kredite odobravaju državama pod povoljnim kamatnim stopama na osnovu projekata. To su sredstva za najveće projekte u državi, kao što su putevi, pruge, modernizacija i razvoj javnih preduzeća i slično. Kada država ne napreduje sa projektima, ne povlači sredstva i plaća odobrene kredite, iako ih nije uzela jer je to „zarobljeni novac“.

Novinari Insajdera tražili su pojašnjenje u vezi sa izjavom ministra Vujovića od Ministarstva finansija, kao i odgovor na pitanje koliko država plaća penala. Odgovore još čekamo.

U međuvremenu smo od Ministarstva građevinarstva , saobraćaja i infrastrukture dobili podatak da ukupan iznos kredita za infrastrukturu u njihovom resoru iznosi 3,35 milijardi evra:

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture koristi 447,086 miliona dolara na projektima izgradnje deonica na drumskom Koridoru 11

–  “Koridori Srbije” koriste 1,339 milijardi evra za projekte izgradnje deonica na drumskim Koridorima 10 i 11.

–  JP “Putevi Srbije” koristi 543,8 miliona evra za projekte rehabilitacije puteva, obilaznicu oko Beograda, beogradski auto-put, uključujući i zajam grada Beograd od 90 miliona evra za most na Savi i prilazne puteve

– Železnička preduzeća za rehabilitaciju pruga, železnički Koridor 10, stanicu Beograd centar I faza, kupovinu novih dizel vozova –  1,02 milijarde evra

Iz svega što su naveli Ministarstvo i Koridori, nije jasno koliko i država plaća penala zbog kašnjenja infrastrukturnih projekata i ko je koliko „podbacio“.

Kašnjenje međutim nije rezervisano samo za puteve. Elektroprivreda Srbije je primera radi još 2012 uzela 80 miliona evra za nabavku brojila ali nabavka nikada nije realizovana.

Jedan od interesantnijih primera, koji pokazuje svu nemar države, je i kredit EBRD koji je uz garancije države odobren Srbijagasu 2011. za izgradnju skladišta gasa u mestu Itebej. Ispostavilo se da je država pravo na korišćenje tog nalazišta prodala ruskoj kompaniji Gasprom još 2008. Zbog nepovučenog kredita Srbijagas je plaćao gotovo pola miliona evra godišnje. Najavljeno je preusmeravanje ovih sredstava na druge projekte.

Red veličina bačenog novca

U septembru prošle godine Ministarstvo finansija je objavilo podatak da je Srbija najviše penala za nepovučene kredite platila 2013. godina kada je taj trošak iznosio ukupno 8,33 miliona evra na ukupne odobrene kredite od 3,67 milijardi evra.  Tada je rečeno da su penali koje država plaća bili sve manji pa je u 2015 plaćeno 7,5 miliona evra.

Neki od ovih kredita odobravani su godinama unazad, ali se projekti nisu pomerali s mrtve tačke.

Predsednik Socijaldemokratske stranke i bivši predsednik Srbije, Boris Tadić, rekao je za Istinomer u novembru 2015 da je u vreme kada je koalicija predvođena demokratama bila na vlasti, Srbija plaćala manje penala za infrastrukturu nego što to je to slučaj od 2012. godine. Analiza Istinomera pokazala je da je država za sve strane kredite, a ne samo one odobrene za infrastrukturne projekte, od 2008 do 2011. godine platila ukupno 11,6 miliona evra, dok je u periodu od 2012. do kraja 2015. plaćeno gotovo 28 miliona evra

Izvor: Insajder

loading...

Ostavite komentar:

Please enter your comment!
Please enter your name here