Home DRUŠTVO Ana Brnabić će biti DRUGI GEJ PREMIJER u istoriji Srbije

Ana Brnabić će biti DRUGI GEJ PREMIJER u istoriji Srbije

SHARE

Zbog toga što je novoizabrani predsednik Republike Aleksandar Vučić za mandatara za sastav nove Vlade imenovao ženu i prvu javno deklarisanu osobu gej orijentacije, uzburkala se srpska, balkanska i svetska javnost. Malo je poznato, međutim, da smo već imali jednog gej premijera

Uzburkala se srpska, balkanska a i svetska javnost, zbog odluke novoizabranog predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića da za mandatara za sastav nove Vlade odredi dosadašnju ministarku državne uprave i lokalne samouprave Anu Brnabić, prvu javno deklarisanu gej osobu u vrhu izvršne vlasti naše države.

Upravo je zbog toga i nastala bura, ne zato što je ona ujedno i prva žena koja će postati predsednik Vlade. Međutim, malo je poznato da ona neće biti prvi gej na ovom položaju. Doduše, onaj prvi nije to bio javno, a možda nije bio ni tehnički homoseksualac (ali samo u smislu da je moguće da je bio biseksualan); indikativno je, međutim, to što se nikada nije ženio.
O kome pričamo? Da ne dužimo, pričamo o generalu Petru Živkoviću, bliskom saradniku kralja Aleksandra Karađorđevića koji je nakon Šestojanuarske diktature 1929. godine postavljen na položaj predsednika Ministarskog saveta, na kojem će ostati sve do aprila 1932.
Ukratko, rodio se u Negotinu 1. januara 1879. godine. Vojnu akademiju je završio u Beogradu, nakon čega u svojstvu gardijskog poručnika na dvoru bio jedan od zaverenika u Majskom prevratu.
Kao major je učestvovao u Oslobodilačkim ratovima koje je Srbija vodila između 1912-1918. godine, a upravo se u tom periodu desilo nešto što je kasnije zataškano i što je tek u knjizi “Knez Pavle: Istina o 27. martu” (napisane na osnovu privatne arhive regentove) isplivalo na površinu.

Deo koji se odnosi na ovo o čemu trenutno govorimo ćemo preneti u celosti:

“ORGIJE PIJANOG MAJORA
Petar Živković (1879-1947) je rođen u Negotinu, a umro je u Parizu. U majskom prevratu imao je neznatnu ulogu (trebalo je da otključa kapiju dvora, što mu je jedva uspelo), ali je ipak kasnije bio prihvaćen kao zaverenik. Posedovao je niz kompromitujućih dokumenata o (budućem kralju) Aleksandru i tako ga vezao za sebe, postavši vođa Aleksandrove kamarile koja je kasnije nazvana ‘Bela ruka’.
Pred kraj srpsko-bugarskog rata protiv Turske, major Živković je bio određen da komanduje konjicom Timočke divizije. Posle pobede srpske vojske kod Kumanova, njegova jedinica je poslata da sa Drugom armijom pomogne Bugarima da osvoje Jedrene. Kako je konjica u opsadama neupotrebljiva, Živković i njegovi oficiri su časove i časove provodili u pijančenju i orgijama. Jednog dana je jedan lepo građeni konjanik saopštio svom pretpostavljenom da ga je major Živković naterao da bude ‘aktivni partner u homoseksualnom odnosu sa njim’. Komandant Druge armije Stepa Stepanović je zatražio da Živković bude izveden pred vojni sud. Živković se obratio Apisu i ovaj mu je velikodušno pomogao ‘kako se ne bi ukaljala čast srpske vojske’. Živković je Apisu ovo dobro vratio tako, što je na zahtev regenta Aleksandra ‘namestio’ Solunski proces.

loading...

Ana Brnabić će biti DRUGI GEJ PREMIJER u istoriji Srbije (FOTO)Kada je 6. januara 1929. godine kralj Aleksandar suspendovao tzv. Vidovdanski ustav, svog vernog Petra Živkovića je postavio za predsednika vlade. Od 1931, Živković je, opet na zahtev kralja, osnovao dvorsku opozicionu Jugoslovensku nacionalnu stranku u kojoj mu je pomoćnik bio Svetislav Hođera.”
Zapravo je stranka koju je osnovao za njegovo vreme nosila naziv Jugoslovenska radikalna seljačka demokratija, tek je kasnije to promenjeno.
Iz njegove biografije mogli bismo dodati još nekoliko pojedinosti. Toliko je bio blizak prestolonasledniku Aleksandru (ili ga je imao u šaci) da ga je ovaj 1917. godine postavio za komandanta Kraljeve garde, a šest godina kasnije i za divizijskog generala. 1930. postao je armijski general.
Prvo vreme njegovog premijerovanja obeležilo je sprovođenje dugo odlaganih reformi. Krenulo se sa investicijama u infrastrukturu, u pomaganje privredi, u isušivanje močvara, u ujedinjenje krivičnog zakona, obrazovnog i poreskog sistema koji su postojali u različitim delovima zemlje, u osnivanje uspešne agrarne banke koja je zamenila one neefikasne regionalne.

Za vreme njegove vlasti 3. oktobra 1929. država je zvanično postala Kraljevina Jugoslavija. Kasnije, međutim, njegov se strogi režim pokazao nesposobnim da reši probleme Velike depresije i došlo je do stagnacije.
Iz zemlje je, kao i svi foteljaši, pobegao 1941. godine. U izbegličkoj vladi Miloša Trifunovića bio je zastupnik ministra vojnog Dragoljuba Mihailovića. U tom svojstvu je podneo jedan izuzetno zanimljiv predlog koji je podrazumevao formiranje nove vojske od Jugoslovena koji su morali da se bore za Italijane pa bili zarobljeni od strane Saveznika, te njihovo iskrcavanje u Dalmaciji; ideja je bila da se nakon toga oko nje okupe četnici. Saveznici to uopšte nisu ni razmatrali.
Odmah nakon oslobođenja zemlje počeo je sa kontrarevolucionarnim delovanjem u nadi da će zbaciti KPJ sa vlasti, što se komunistima nije svidelo. Uglavnom, suđeno mu je u odsustvu 1946. i osuđen je na smrt. Umro je naredne godine, 3. februara, u izgnanstvu.

Foto: Wikimedia Commons/cs619629.vk.me
Izvor:Telegraf.rs / Izvor: “Knez Pavle: Istina o 27. martu”

loading...

Ostavite komentar:

Please enter your comment!
Please enter your name here