Sagovornici Danasa o inicijativi grupe lekara i advokata koja namerava da pokrene postupak zbog bombardovanja Srbije 1999.
* Đukić Dejanović: Bombardovanje Jugoslavije najveća civilizacijska bruka * Petronijević: Država da stane iza istraživanja o štetnosti osiromašenog uranijuma
Grupa lekara i advokata koja namerava da tuži NATO zbog bombardovanja Srbije, bez temeljnih istraživanja na koja se pozivaju, nema nikakve šanse da dobije proces, saglasni su sagovornici Danasa.
Slavica Đukić Dejanović, ministarka bez portfelja zadužena za demografiju i populacionu politiku, kaže za Danas da o uticaju osiromašenog uranijuma na zdravlje odgovor treba da daju eksperti koji se bave zračenjem, a ne ad hok formirane grupe.
– To iziskuje jedno veoma opsežno istraživanje i zauzimanje stručnog stava koje nema veze sa politikom. Što se tiče NATO bombardovanja, tona i tona bombi koje su bačene na Srbiju, to je najveća civilizacijska bruka onih koji su to učinili bez odluke Saveta bezbednosti UN. Da li bi bilo pošteno da dobijemo odštetu? Bilo bi. Ali mislim da postupke treba pokretati onda kada se stvore preduslovi da taj odgovor bude pozitivan, a ne samo da kao Kalimero govorimo “nepravda”, ističe Đukić Dejanović.
Sličnog mišljenja je i advokat Goran Petronijević, koji smatra da bi iza opsežnog istraživanja o uticaju osiromašenog uranijuma, ali i drugih bombi koje su padale na Srbiju tokom bombardovanja, trebalo da stane država i njene institucije.
– Zbog čega se institucije stide? Čega se plaše? Da li su pod pritiskom ili su poklekle usled nekih drugih okolnosti, to ne znam. Moguće da je zbog planova o budućim evrointegracijama, pa ne bi trebalo govoriti o tome jer narod dodatno podbunjuje protiv NATO-a, ističe Petronijević. Kao advokat, naš sagovornik dodaje da bi u proces protiv NATO bilo sigurnije ući sa gotovim istraživanjem, nego ga raditi u hodu dok traje proces.
Tim
Specijalni tim sačinjen od domaćih i stranih advokata i lekara, u ime žrtava, priprema tužbu protiv 19 članica NATO koje su učestvovale u bombardovanju Srbije, kada je, prema navodima NATO, bačeno više od 10 tona osiromašenog uranijuma. Jedan od članova specijalnog tima, Radomir Kovačević, penzionisani toksikolog u Institutu za medicinu rada, rekao je za RTS da je da je već u prve dve godine posle bombardovanja zabeležen porast hematoloških i bubrežnih oboljenja, a godinama kasnije, i više. “Sada statistika upravo govori o enormnom procentu. O epidemiji malignih bolesti, anomalija na potomstvu, sama činjenica da se kod jednog deteta dnevno utvrdi jedno maligno oboljenje, dovoljno govori o riziku”, rekao je Kovačević.
Izvor: Danas
