Home DRUŠTVO Novo (ne)zakonito rušenje u Savamali

Novo (ne)zakonito rušenje u Savamali

SHARE
Beograd, 8. februara 2017 - Gradonacelnik Sinisa Mali govori na konferenciji za stampu u Skupstini grada povodom optimizacije mreze skola u Beogradu. FOTO TANJUG/ ZORAN ZESTIC/ dr

U beogradskoj Savamali novi sporni slučaj rušenja. Na meti bagera našla se Travnička ulica i jedan objekat u njoj, vlasništvo kompanije Nelt. U Neltu tvrde da im je država praktično konfiskovala imovinu da bi je dala drugom privatniku, ali iz vlade i gradske vlasti u Beogradu odgovaraju da je sve urađeno po zakonu.

Privatna svojina je neprikosnovena po članu 58 Ustava Srbije, izgleda samo dok ne zađe u teritoriju Beograda na vodi.

Posle objekata u Hercegovačkoj ulici, na putu Beogradu na vodi našli su se objekti u susednoj, Travničkoj ulici. Međutim, za razliku od noćnog rušenja u Savamali, ovde se ruši danju. Krenulo se pre nekoliko dana, od krova i brže-bolje sakrilo od očiju javnosti.

Iza belog platna na redu za rušenje je objekat u vlasništvu kompanije Nelt, mnogima poznatiji kao Depo magacin u kom su se godinama unazad održavali koncerti i brojne umetničke manifestacije. Kompanija Nelt tih 1.800 kvadrata skladištenog prostora kupila je privatizacijom 2006. Sada im, kažu, država to oduzima na osnovu Lex specialisa o Beogradu na vodi, i za to ne plaća ni dinar:

„Postupak oduzimanja naše imovine, iako formalno pravno sproveden kao postupak eksproprijacije, faktički je postupak konfiskacije, s obzirom da je privatna imovina oduzeta bez naknade, u ime i za račun drugog pravnog lica pod formom javnog interesa“, kaže se u saopštenju Nelta.

Sve se, tvrde, radi, ne u javnom, već u interesu većinskog vlasnika Beograda na vodi, privatne kompanije iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.

loading...

„Nikakva konfiskacija nije u pitanju, nego čista eksproprijacija. Ceo proces rušenja je potpuno zakonit i u skladu sa zakonom. Ne postoji nijedna jedina mrvica koja je nezakonita“, kaže Zorana Mihajlović, ministarka infrastrukture.

„Ono što jeste problem za tu kompaniju jeste to što oni nisu vlasnici te parcele ili tog objekta, nego se sude s nekim trećim, a što se zakona tiče, kogod da pobedi u tom sporu između te kompanijje i druge strane, taj će dobiti nadoknadu za eksproprijaciju. Tako da ja ne vidim ništa sporno u tome“, navodi Siniša Mali, gradonačelnik.

„To je kod nas postojalo još devedesetih godina za vreme Miloševićevog režima, to je rezultzat pameti srpskih tajkuna. Oni su smislili način koji omogućava da se ‘krade po zakonu’. Dakle, donese se zakon koji to omogućava i vi njima više ne možete ništa“, kaže Gajić.

Vlasnici smo i de fakto i de jure – odgovaraju u kompaniji Nelt i tvrdnje gradonačelnika pobijaju izvodom iz katastra gde se vidi da je objekat u Travničkoj tri privatna svojina.

Koliko god bili u pravu nema im pravne pomoći, konstatuje Vladimir Gajić, jedan od petnaestak advokata koji su na ovakve posledice primene Lex specialisa o Beogradu na vodi upozoravali još pre tri godine.

Lex specialis o Beogradu na vodi, dodaje Gajić, suspendovao je Ustav, Zakon o eksproprijaciji i Zakon o restituciji, pa ga sve više, kaže, podseća na Zakon o nacionalizaciji. Zato za oblast Beograda na vodi koristi termin “eksteritorijalnost” jer, tvrdi, tamo srpski zakoni ne važe.

Izvor: N1

loading...

Ostavite komentar:

Please enter your comment!
Please enter your name here