Home DRUŠTVO JUP oštetio budžet za više od dva miliona evra

JUP oštetio budžet za više od dva miliona evra

SHARE

Građani će vraćati milionske kredite za projekte koji nisu ni započeti: sednica skupštine Jedinice za upravljanje projektima

Državno preduzeće „Jedinica za upravljanje projektima u javnom sektoru“ (JUP) za prve tri godine svog poslovanja oštetilo je državni budžet za više od 260 miliona dinara, a nenamenski je i trošilo kredite namenjene razvoju nauke tako što ih je, umesto u naučne projekte, ulagalo kao depozite u bankama i od kamata zaradilo 68 miliona dinara, otkriva Pištaljka iz izveštaja Državne revizorske institucije (DRI).

Naime, zbog nedonošenja odluke o raspodeli dobitaka za 2011. i 2012. i  izostanka saglasnosti Vlade Srbije na odluku o raspodeli dobitka za 2013. godinu, JUP do danas u državni budžet Srbije nije uplatio nešto više od dva miliona evra, odnosno 262.295.000 dinara. Tačnije, to preduzeće, prema izveštaju revizije, nije uplatilo 9.983.000 dinara dobitka u 2011, zatim 151.164.000 dinara u 2012. i još 101.148.000 dinara dobitka u 2013. godini.

Takođe, JUP je u 2014. i 2015. godini kod više poslovnih banaka deponovao po 500 miliona dinara kao depozite po viđenju i tako ostvario prihode od kamata u iznosu od 68.081.000 dinara. Novac stavljen kao depozit, kako je utvrđeno revizijom, potiče od povučenih a neutrošenih sredstava dobijenih iz kredita uzetih kod međunarodnih banaka, na koja građani Srbije plaćaju kamate.

Vrhovni državni revizor DRI Gordana Nahajovski kaže za Pištaljku da je JUP registrovan kao privredno društvo i da je neophodno da pre svega donese odluku o raspodeli dobitka, ali i da osnivač, Vlada Srbije, treba da se sa tom odlukom saglasi i odredi koji procenat tog dobitka će biti uplaćen u budžet, da li će to biti 100 odsto ili manje, kao i da li će deo dobitka ostati društvu za investicije.

Ona navodi da odgovornost za poslovanje snose i JUP ali i Vlada Srbije, kao njegov osnivač, koja bi, kako je rekla, trebalo da brine o svojoj imovini. Na pitanje da li JUP može da stavlja novac na kamatu, Nahajovski kaže: „Nije pitanje zašto su stavljali novac na kamatu, već zašto su to radili sa novcem od kredita namenjenih za naučne projekte“.

loading...

Izveštajem DRI o reviziji finansijskih izveštaja i pravilnosti poslovanja JUP-a za 2015, objavljenim u decembru prošle godine, zabeleženi su brojni propusti u poslovanju ovog preduzeća i dat rok od 90 dana za njihovo otklanjanje. Izveštaj o ispravljanju utvrđenih nepravilnosti do danas nije objavljen na sajtu DRI, a nije poznato ni poslovanje preduzeća u poslednjih godinu i po dana.

I dok je JUP zarađivao od kamata na novac namenjen razvoju nauke, naučni projekti su stajali, naučnici ostajali bez stručnih radova, a sindikati zbog neefikasnosti tražili ukidanje JUP-a.

Od 29 naučnih potprojekata kojima je JUP aplicirao kod banaka za dobijanje 305 miliona evra kredita, za sedam godina ostvareno je samo njih sedam, a potrošeno 135 miliona evra. Preostalih 170 miliona evra kredita Vlada Srbije prebacila je prošle godine Kancelariji za javna ulaganja pa ostaje otvoreno pitanje da li će i kako započeti projekti biti završeni.

Iz Evropske investicione banke (EIB) za Pištaljku tvrde da do sada nije bilo kaznenih penala zbog neredovnog povlačenja kreditnih tranši. Pa ipak, kamate na povučena sredstva se gomilaju. Prvobitni rok za povlačenje kredita je istekao 2015. ali je intervencijom Vlade Srbije produžen do 2020. godine. Ugovorima sa stranim bankama je definisano da će za povlačenje sredstava u evrima u slučaju da zajmoprimac ne plati sve kamate ili sve druge iznose najkasnije do datuma dospeća, morati da plati dodatnu kamatu na dospele iznose koji nisu u potpunosti plaćeni, po euribor stopi na datum dospeća, plus 2,5 odsto godišnje.

Prema podacima sa sajta Uprave za javni dug Ministarstva finansija o stanju i strukturi javnog duga do 31.03.2017. godine, po kreditu od 200 miliona evra uzetih kod EIB-a građani Srbije duguju još 10.981.489.809 dinara, odnosno oko 89.280.000 evra glavnice. Prosta računica pokazuje da je od povučenih 90 miliona evra kredita EIB-a država Srbija za sedam godina vratila samo oko 720.000 evra glavnice! Faktički, to znači da Srbija u narednih 13 godina, jer je ugovorom sa bankom definisano da je krajnji rok za vraćanje kredita 20 godina, treba da vrati oko 88,5 miliona evra, pritom ne računajući kamate na ovaj iznos.

Situacija nije ni malo bolja sa stanjem duga za dva kredita za nauku uzeta kod Banke za razvoj Saveta Evrope (CEB) u iznosu od 105 miliona evra, od kojih je povučeno 45 miliona evra. Srbija je u istom periodu vratila 11 miliona evra, pa će naredne decenije morati da vrati još 34 miliona glavnice. Sve ukupno, do 2030. godine, građani Srbije moraće da vrate još 122,5 miliona evra uzetih za projekte nabavke naučne opreme, unapređenje istraživanja i obezbeđenje smeštaja za mlade istraživače u Srbiji. U ovaj iznos treba uračunati i kamate, koje po ovim ugovorima nisu zanemarljive.

Upravu JUP-a nije brinulo ni što je ugovorima sa međunarodnim bankama odmah na početku istaknuto da se krediti odobravaju „isključivo namenski za finansiranje projekata“ i da „svaka izmena načina na koji se zajam koristi, koja nije odobrena od strane banke, može dovesti do suspenzije, poništenja ili prevremene otplate“. Za dve godine, direktnom prenamenom sredstava, zadržavanjem novca na bankarskim računima, uprava JUP-a zaradila je od kamata 68 miliona dinara, ostavivši većinu naučnika u Srbiji bez sredstava za podnete projekte a mlade naučnike da za rešavanje svojih stambenih pitanja čekaju bolja vremena.

Upravo tih godina, kada JUP počinje da ubira kamate, predsednik skupštine tog preduzeća koja donosi najbitnije odluke i čije članove postavlja Vlada Srbije, bio je funkcioner Socijalističke partije Srbije i bivši ministar rudarstva i energetike Petar Škundrić. Ta njegova funkcija od novembra 2013. pa sve do kraja maja 2017. godine nije bila zabeležena u Agenciji za borbu protiv korupcije.

Škundrić, koji je predsedavao Skupštini JUP-a od 2013. do 2015. godine, danima nije bio dostupan za pitanja Pištaljke, a kada se javio na telefon izbegao je razgovor pravdajući se poslovnim obavezama. Posle toga više nije odgovarao na naše pozive iako je već dve godine „samo“ član Skupštine JUP-a. Na sajtu Agencije za borbu protiv korupcije krajem maja 2017. podaci o Škundrićevoj imovini i prihodima bili su poslednji put ažurirani za 2014. godinu i u njima nije bilo zabeleženo da se on dve godine nalazio na funkciji predsednika Skupštine JUP-a, a četiri godine je njen član.

S obzirom da je, prema objašnjenju iste te Agencije za borbu protiv korupcije, funkcija predsednika Skupštine JUP-a javna, nije jasno zašto tih podataka o Škundriću nije bilo. Ta agencija je naknadno, tek posle pitanja Pištaljke o Škundrićevoj imovini i prihodima, ažurirala podatke na svom sajtu, a nama odgovorila da je Škundrić poslednji izveštaj podneo pre skoro dva meseca, 6. aprila 2017. Međutim, na sajtu Agencije i dalje nema podataka o imovini i prihodima koje je ostvario u tom periodu.

U vreme Škundrićevog predsedavanja Skupštini JUP-a, član tog tela bila je i Jasna Matić, bivša ministarka za telekomunikacije u vladi Mirka Cvetkovića, kojoj se sudi zbog zloupotrebe službenog položaja u Agenciji za promociju izvoza i strana ulaganja (SIEPA). Ni njeni izveštaji o imovini i prihodima na sajtu Agencije za borbu protiv korupcije nisu ažurirani 2013. i 2014. godine, već se njeno članstvo u Skupštini JUP-a pominje tek u izveštaju za 2015. kada joj je i prestala ta funkcija. U izveštaju na sajtu Agencije za borbu protiv korupcije piše da je kao član Skupštine JUP-a mesečno dobijala 39.459 dinara.

Škundrića je na čelu Skupštine JUP-a 2015. zamenio Jordan Aleksić, bivši ministar ekologije u vladi Mirka Marjanovića 1997. godine, koji je i dekan privatnog Fakulteta za primenjenu ekologiju „Futura“ Univerziteta Singidunum u Beogradu. Prema uredno ažuriranim podacima sa sajta Agencije za borbu protiv korupcije iz marta 2015, Aleksić je za tu funkciju mesečno dobijao oko 60.000 dinara.

Umesto Aleksića, Vlada Srbije je u maju 2017, kada je smenjen i direktor JUP-a Goran Kvrgić, na čelo Skupštine JUP-a postavila diplomiranog menadžera Nataliju Dugonjić, sa iskustvom od sedam godina na poslovima menadžera u privatnim firmama. Ona je odbila da odgovori na pitanja Pištaljke o kvalifikacijama koje su je preporučile za čelno mesto Skupštine JUP-a i uputila nas da pitanja prosledimo JUP-u. Odgovore do danas nismo dobili. Ni njeni prihodi i imovina nisu zabeleženi na portalu Agencije za borbu protiv korupcije, iako je notirana njena funkcija.

Prema izveštaju DRI, tokom 2015. godine članovi Skupštine JUP-a dobijali su mesečnu neto naknadu od 44.000 dinara, dok je predsednik dobijao neto 66.000 dinara. DRI napominje i da ni Vlada Srbije kao osnivač, a ni JUP nisu propisali broj članova Skuštine, a trebalo je. Za sedam članova Skupštine JUP je u toku 2014. i 2015. godine izdvojio blizu 10 miliona dinara.

I dok naučni projekti za koje su uzeti krediti godinama stoje i čekaju na realizaciju, a JUP zarađuje od kamata, na čelu tog državnog preduzeća se smenjuju direktori koji samo nastavljaju politiku prethodnika. Direktor JUP-a u 2014. godini bio je Aleksandar Simonović, koga je godinu dana kasnije zamenio, sada već smenjeni, Goran Kvrgić. Simonović je odbio da priča za Pištaljku, pravdajući se da već tri godine nije na toj fukciji, da sada radi kao profesor i da je najbolje da sve o JUP-u saznamo od nove uprave. Sličan odgovor imao je i Kvrgić, koji je smenjen u maju 2017, godinu dana nakon što je Vlada Srbije, posle brojnih primedbi međunarodnih kreditora, oduzela JUP-u upravljanje preostalim novcem od kredita, u iznosu od 170 miliona evra.

Tišina koja obavija rad JUP-a, posebno kada su u pitanju bivši direktori koji su bili najupućeniji u njegov rad, prenela se i na ugovore po kojima su oni zapošljavani. Naime, čelni ljudi JUP-a su radili po tzv. „menadžerskim ugovorima“ i nisu bili u radnom odnosu, iako ih je imenovala Vlada Srbije. U 2015. neto zarada direktora je iznosila, prema izveštaju DRI, 206.000 dinara. Kvrgić, koji je za direktora JUP-a došao 2015. godine, prijavio je Agenciji za borbu protiv korupcije toliki iznos, a godinu dana kasnije prijavio da je taj iznos smanjen na 160.000 dinara.

Revizijom DRI je utvrđeno da se osnivačkim aktima JUP-a bliže ne uređuje pitanje angažovanja direktora, čime se ostavlja mogućnost da JUP međusobna prava, obaveze i odgovornosti direktora „koji ne zasniva radni odnos“ uredi posebnim ugovorom, a na ugovorenu naknadu se ne primenjuju odredbe Zakona o utvrđivanju maksimalne zarade u javnom sektoru. Za pomenute „menadžerske ugovore“ JUP je, prema podacima iz revizije DRI, u 2014. godini, kada je direktor bio Aleksandar Simonović, izdvojio 3.254.000 dinara, dok je taj iznos u 2015. godini tri puta manji.

JUP je i jedno od državnih preduzeća koje je, kako je utvrdila DRI, za pet godina poslovanja i raspolaganja stotinama miliona evra, u budžet Srbije uplatilo samo polovinu osnivačkog kapitala, koji u celosti iznosi 500 evra.

Da su se u JUP-u, pored nenamenskog trošenja kredita i neprijavljivanja dobitka, bavili i drugim nepropisnim radnjama pokazuju i podaci iz revizije da je JUP u 2015. godini kršio i Zakon o javnim nabavkama tako što je pokrenuo postupke javnih nabavki u vrednosti od 44.619.000 dinara a da nisu bili ispunjeni uslovi za pokretanje postupka.

Preduzeće JUP, čije je poslovanje već sedam godina slabo poznato javnosti, formirano je u julu 2010. na inicijativu EIB-a, koji je tada dao kredit Srbiji za razvoj nauke u iznosu od 200 miliona evra, kada je ministar nauke bio funkcioner Demokratske stranke Božidar Đelić. Za naučne projekte država Srbija se godinu dana kasnije zadužila još 105 miliona evra kod Banke Saveta Evrope (CEB). JUP je tokom vremena u nadležnost dobio i projekte za renoviranje škola i pomoć izbeglicama, tako da je ovo preduzeće rukovodilo sa 800 miliona evra kredita, donacija i državnog novca.

Od 305 miliona evra kredita za razvoj nauke, zbog lošeg rukovođenja i posle brojnih primedbi kreditora na ostvarivanje projekata, Vlada Srbije je bez obrazloženja u junu 2016. godine preostalih 170 miliona evra oduzela JUP-u i prenela ih Kancelariji za upravljanje javnim ulaganjima, o čemu je Pištaljka već pisala.

IZVOR PIŠTALJKA.RS

loading...

Ostavite komentar:

Please enter your comment!
Please enter your name here