Home DRUŠTVO Privilegije za investitore, nebriga za radnike

Privilegije za investitore, nebriga za radnike

SHARE

Od početka 2017. godine Vlada Srbije potpisala je nove ugovore o subvencijama sa devet kompanija koje bi trebale da zaposle 4000 radnika. Najavljujući te investicije ministar privrede Goran Knežević je još jednom ocenio da vladina politika podsticaja za strane investitore daje odlične rezultate kada je reč o zapošljavanju. Međutim, prema istraživanju Insajdera tokom 10 godina subvencionisanja investitora, nije urađena nijedna sveobuhvatna analiza o realnim efektima ovih davanja. Takođe, zvanična statistika Nacionalne službe za zapošljavanje pokazala je da je skoro tri četvrtine radnika zaposlenih u firmama koje su dobile državne subvencije u periodu od 2011. do 2013, dobilo otkaz kad su te subvencije istekle.

Koncept privlačenja stranih investitora uz subvencije države počeo je 2006.godine usvajanjem Uredbe o uslovima i načinu privlačenja direktnih investicija. Tada je investitorima koji su mogli da zaposle više od 50 novih radnika, država po svakom otvorenom radnom mestu davala između 2000 i 10 000 evra.

Nakon donošenja Zakona o kontroli državne pomoći 2010, direktno subvencionisanje po radnom mestu, zamenjeno je sistemom davanja državne pomoći investitorima pod određenim uslovima, pre svega na osnovu planiranog broja novozaposlenih i pokretanja proizvodnje u nerazvijenim područjima. Prema poslednjoj uredbi koja je doneta 2014.godine predviđeno je da za velike investitore drzava odobrava subvencije i do 50 posto ukupne vrednosti investicija.

Prema analizi Insajdera, ugovorima o dodeli državne pomoći investitori se po pravilu obavezuju da radnicima koje zaposle isplaćuju minimalac u najboljem slučaju uvećan za minimum 20 posto. Ugovori o subvencijama između države i stranih investitora traju uglavnom od tri do pet godina.

Šta se sa zaposlenim radnicima dešava nakon toga, najbolje govore podaci koje je Nacionalna služba za zapošljavanje (NSZ) dostavila listu Danas a koji pokazuju da je  skoro tri četvrtine radnika zaposlenih u firmama koje su dobile državne subvencije, dobilo otkaz kad su te subvencije istekle.

loading...

Umesto odgovora na pitanje koje firme su nakon ugovorenog perioda drastično smanjile broj zaposlenih, iz NSZ su za Insajder naveli da su u u to vreme isplaćivane subvencije u iznosu od 150 000 do 250 000 dinara a da su investitori imali obavezu da zadrže zapsolene najmanje 24 meseca

Iz Nacionalne službe su objasnili da poslodavaci uglavnom poštuju ugovorne obaveze a da kada to nije slučaj NSZ traži povraćaj sredstava dodeljenih za subvencije.

Prema računici NSZ koja je dostavljena Insajderu troškovi poslodavca kada su u pitanju zaposleni su daleko veći od iznosa subvencija.

„Ilustracije radi, poslodavac koji je dobio 250 000 po zaposlenom, je na mesečnom nivou zapravo dobio subvenciju od 10.400 dinara, a njegova obaveza prema tom zaposlenom, uz uplatu odgovarajućih poreza i doprinosa, iznosi i do 38.000 dinara“. Navodi se u odgovoru NSZ

Međutim, ono što se nije našlo u ovoj računici Nacionalne službe je podatak da se za ovakvu vrstu podsticaja ne izdvaja novac samo za otvaranje radnih mesta. Postoje i brojna dodatna ulaganja države na razne načine : od ustupanja zemljišta bez naknade, preko ulaganja u infrastrukturu ali i oslobađanja od pdva, poreza i doprinosa.

U nekim slučajevima investitor od države praktično dobija besplatnu radnu snagu ćak i dodatna sredstva koje ulaže u industrijske pogone svoje kompanije u kojoj drzava nema udeo u vlasnistvu.

Jedan od takvih primera je investicija kineske kompanije Mei Ta u Obrenovcu. Prema istraživanju Insajdera do kraja investicionog ciklusa država će u novcu uložiti 21 milion evra , a kroz plate radnicima I poreze I doprinose za šest godina,  Mei Ta će imati troškove u iznosu od 10.122.000 evra. Osim toga drzava daje investitoru I zemljiste od 14 ha čija je vrednost prema proceni poreske uprave , 1.710.000 evra.

Otkazi za radnike na bolovanju

Iako, zahvaljujući ovakvoj politici Vlade prema stranim investitorima, oni uživaju brojne privilegije, radnici zaposleni u tim kompanijama su nezaštićeni kao i svi ostali u Srbiji.

Za poslednjih nedelju dana otpuštene su dve radnice kompanije Jura koje boluju od karcinoma. Violeti Pavlović i Sanji Javanović javljeno je da su ostale bez posla u ovoj korejskoj kompaniji vreme dok su bile na bolovanju. Obe su radile u Juri po osnovu ugovora na određeno vreme.

Govoreći o slučaju otpuštene samohrane majke Violeter Pavlović Nam Đin Čoi, generalni direktor Jure za Srbiju rekao je za N1 da ova firma nije ničim povredila zakon.

„Kompanija vrši evaluaciju svih radnika i odlučili smo da u konkretnom slučaju njoj ne produžimo ugovor posle dve godine, na šta kao kompanija imamo apsolutno pravo. Njeno zdravstveno stanje nema nikakve veze s prekidom naše saradnje. Ako neko više ne može da radi, mi ne možemo da zaposlimo nove ljude. To može da bude problem za samu kompaniju“, rekao je Nam Đin Čoi.

On je prethodno za emisiju Insajder bez ograničenja naveo da je moto ove kompanije  „Ljubav prema naciji, ljubav prema kompaniji, ljubav prema čoveku“ i da se rukovodstvo tom parolom rukovodi u svim Juriinim fabrikama u Srbiji.

Nasuprot tim tvrdnjama, već godinama su aktuelne optužbe sindikata i bivših radnika Jure da radnici u njihovim pogonima trpe torturu i rade u nehumanim uslovima.

Prema istraživanju Insajdera, država Srbija je dolazak ove južnokorejske kompanije subvencionisala s ukupno 25 miliona evra.

Na ime državne pomoći, Jura je u Nišu i Leskovcu takođe dobila na korišćenje zemljište, bez nadoknade.

Prema istraživanju Insajdera tokom 10 godina subvencionisanja investitora, nije urađena sveobuhvatna analiza o efektima ovih davanja.

Tek nakon emitovanja prve episode emisije “ Insajder bez ograničenja: Srbija najveći pojedinačni “strani” investitor” Ministarstvo privrede je u maju prošle godine izradilo kratak dokument čiji je naslov „Pregled stanja“, u kojem je izneto da je bilo brojnih nepravilnosti i zloupotreba prilikom dodeljivanja novca iz budžeta. Nakon toga započeta je i sveobuhvatna analiza koja se radi sa ekspertima Svetske banke. Dušan Vasiljević iz Svetske banke rekao je za Insajder.net da bi analiza trebalo da odgovori i na pitanje da li je isti broj radnih mesta možda mogao da bude otvoren i s manje novca iz budžeta.

 

 

 

 

 

 

 

Izvor: Insajder

loading...

Ostavite komentar:

Please enter your comment!
Please enter your name here