Home POLITIKA Pismo poslušnog građanina Srbe: PRESVETLI MRAKU

Pismo poslušnog građanina Srbe: PRESVETLI MRAKU

SHARE

Presvetli mraku,

Ti koji napreduješ – lažući i daješ – otimajući, ti koji si vlada umesto cele vlade, zakon svoga bezakonja i nad-država naše ne-države – pokazao si da je moguća i inauguracija sopstvene imaginacije. Zato ćeš sada, kada si zakletvu položio s rukom na Miroslavljevom jevanđelju svetleti i u mraku – koji si sam napravio. Kako bi se još bolje video. Naročito na konsultacijama oko formiranja nove vlade, koje si najavio. Bez obzira na to što je najnebitnije pitanje ko će biti predsednik vlade. Zato konsultacije treba da održiš sa svojim ogledalom, koje ti je ujedno i najbolji ministar i najpouzdaniji saveznik. Tako ćeš se sit ispričati sam sa samim sobom, kako bi, u argumentovanoj raspravi sebe sa samim sobom, zaključio koga ćeš postaviti umesto sebe, da radi za tebe. Logično. Tvoje pristalice u euforiji čekaju da na tvoj predsednički kanabe sedneš ti kao predsednik države i ti kao predsednik stranke i da se siti ispričate o tome ko će da nasledi tebe – kao tebe. I nema nikakve veze što će se predsednik države konsultovati sa predsednikom stranke – u istoj glavi. I time prekršiti 115. član Ustava, koji kaže da „Predsednik Republike ne može obavljati drugu javnu funkciju“. Tako si već prekršio Ustav, jer nisi ponapustio mesto predsednika stranke. Ali, koga briga za Ustav? Ti si Ustav sam po sebi. I sam za sebe. Što dokazuju i tvoje reči nakon polaganja zakletve: „Nemam više šta da dohvatim na tom nebu.“I sa tim se svi slažemo, znajući da ti je preostalo još mnogo toga što možeš dohvatiti na zemlji. Srećom, inauguracija je bila upečatljiva. Pokazao si čak i da se razlikuješ od Erdogana – koji je pokazao svoju ženu. Ali, bitno je da si ti tog dana ponavljao da si hrabar. Svoju hrabrost opisivao si biranim rečima i naširoko, uz salve aplauza tvojih poslanika, od kojih su neki aplaudirali sa rasponom šaka od dva metra, neumereno se trzajući u kadru. Ipak, najdirljivije je bilo to što su ti tvoji dubokoumni poslanici ustali i frenetično aplaudirali kada si pomenuo krunisanje Stefana Prvovenčanog, misleći da govoriš o sebi – pa da slučajno nešto ne pogreše. Ipak, najvažnije je da se na svakom koraku osećala ta pozitivna, svečarska atmosfera, fino protkana fizičkim napadima na nekoliko novinarki i novinara od strane policije u civilu i tvojih naprednih pristalica, što je nagovestilo snažnu demokratizaciju zemlje pod tvojom čvrstom rukom. I čvrstom rukom nedodirljivih batinaša. Koji su ovoga puta delovali bez fantomki. Ali – u tom duhu. I uz pretnje tvojih pristalica, izrečenih direktno u kameru, da će lično hapsiti neistomišljenike, što je sa oduševljenjem pozdravio tvoj omiljeni tabloid, koji tvoje misli pretvara u reči. I zato ti je lako da već sutradan izjaviš da ćeš otvoriti unutrašnji dijalog o Ustavu i Kosovu. A, kad ti kažeš da ćeš otvoriti dijalog o nečem, to znači da ćeš pojačati sopstveni monolog o istom. I ništa drugo se neće čuti. Samo tvoj eho.

Zato te pozdravljam tvojim tradicionalnim pozdravom: Zaklinjem se da ću – sve ću, nego šta ću!

Zauvek vaš poslušni građanin, Srba

P.S. Na dan kada si nam ponovo obećao zlatno doba otpuštena je, od kancera obolela, samohrana majka. Iz fabrike koja je od ove države dobila pare da zapošljava ljude. E, to je tvoja prava inauguracija!

Autor: Žarko Jokanović

loading...

Izvor: Blic

loading...

Ostavite komentar:

Please enter your comment!
Please enter your name here