Home POLITIKA Predsednik u sukobu interesa

Predsednik u sukobu interesa

SHARE

Komisiona vlada i izbegavanje udvajanja javnih funkcija zamrzavanjem članstva

* Ako nova vlada treba da vlada po nalozima šefa države, ona neće biti institucionalno autentična već komisiona pošto će raditi u svoje ime a za račun šefa države koji će postati i šerif vlade, zahvaljujući političkoj moći većinske parlamentarne stranke na čijem je čelu

1. Premijer je pristao da pre isteka mandata bude kandidovan za predsednika Republike jer nije bio siguran da bi bilo ko iz njegovog stranačkog ili koalicionog okruženja dobio predsedničke izbore.

Uz to, on kao predsednik Vlade ne podnosi da mu bilo ko sa pozicije šefa države zvoca. Sada kada je ta pozicija pripala njemu, prinuđen je da za mandatara nove vlade odredi nekog ko nije alergičan na zvocanje, jer će taj razumeti potrebu da i članovi vlade na to ne budu osetljivi. Kad to sredi, on će i kao predsednik Republike moći da odlučujuće utiče na utvrđivanje i vođenje unutrašnje i spoljne politike, što, inače, nije u “opisu posla” šefa države. A da tu ambiciju ima, svedoče i njegove izjave o: povećanju broja zaposlenih, rastu minimalne zarade, povećanju plata i penzija, smanjenju poreza na primanja zaposlenih, uvećanju subvencija stranim investitorima, zaključenju sporazuma o izvozu, iznalaženju strateških partnera, rastu bruto društvenog proizvoda i drugim zadacima iz nadležnosti nove vlade koju neće voditi.

Ako nova vlada treba da vlada po nalozima šefa države, ona neće biti institucionalno autentična već komisiona pošto će raditi u svoje ime a za račun šefa države koji će postati i šerif vlade, zahvaljujući političkoj moći većinske parlamentarne stranke na čijem je čelu. Takva deformacija iziskuje da se razmotri i pitanje udvajanja mandata predsednika Republike i predsednika parlamentarne političke stranke.

2. Prema članu 115 Ustava, predsednik Republike ne može obavljati drugu javnu funkciju. U primeni ove odredbe preovladava politički stav da predsednik stranke nije na javnoj funkciji zato što je političko organizovanje produkt građanskopravne slobode udruživanja, koja je zajemčena članom 55 stav 1 Ustava. Pošto taj član, u stavu 5, predviđa da sudije Ustavnog suda, sudije redovnih sudova, javni tužioci, Zaštitnik građana, pripadnici policije i vojske ne mogu biti članovi političkih stranaka, stranačko udruživanje nije čista građanskopravna sloboda, s obzirom na to da članovi političkih stranaka mogu biti i nosioci javnih funkcija. Zato član 5 stav 4 Ustava upozorava da političke stranke ne mogu neposredno vršiti vlast, niti je mogu potčiniti sebi. Ali, Ustav nije baš sebi dosledan kad u članu 102 stav 2 dopušta da narodni poslanik može, pod uslovima utvrđenim zakonom, neopozivo staviti svoj mandat na raspolaganje političkoj stranci na čiji je predlog izabran u parlament. Pošto se ovom odredbom ipak povlađuje interesima parlamentarnih stranaka, političko udruživanje ima i javnopravni značaj. Zato ne treba da čudi što član 20 stav 2 Zakona o Bezbednosno-informativnoj agenciji zabranjuje članovima političkih stranaka da budu pripadnici Agencije.

S obzirom na javnopravnu konotaciju političkog udruživanja, može se ustvrditi da predsednik Republike ulazi u sukob interesa ako je i u mandatu predsednika parlamentarne stranke. To proizlazi i iz odredbe člana 2 alineja 6 Zakona o Agenciji za borbu protiv korupciju, koja značenje “sukoba interesa” vezuje za situaciju “u kojoj funkcioner ima privatni interes da utiče, može da utiče ili izgleda kao da utiče na postupanje funkcionera u vršenju javne funkcije odnosno službene dužnosti, na način koji ugrožava javni interes”. Privatni interes može se ticati ne samo predsednika države i članove njegove porodice, već i stranke koju vodi i njenih članova. Svi oni su sa njim povezana lica.
Sukobi interesa ove vrste najčešće se izbegavaju “zamrzavanjem” stranačkog statusa. Takvo zamrzavanje nije predviđeno nijednim propisom, ali je u političkoj praksi prisutno. Pre nekoliko godina zamrznut je partijski status guvernerke Narodne banke Srbije, a pre nekoliko dana partijski status direktora Bezbednosno-informativne agencije. Takvih zamrzavanja bilo je i ranije. Volšebni “zamrzivač” ledi i zabranu sukoba interesa, bez obzira na to što član 6 stav 1 Ustava glasi: “Niko ne može vršiti državnu ili javnu funkciju koja je u sukobu sa njegovim drugim funkcijama, poslovima ili privatnim interesima”.

loading...

Autor je bivši sudija Vrhovnog suda Srbije i univerzitetski profesor u penziji

Piše: Zorn Ivošević

Izvor: Danas

loading...

Ostavite komentar:

Please enter your comment!
Please enter your name here