Home DRUŠTVO Nisi moj predsednik

Nisi moj predsednik

SHARE

PIŠE: Aleksandar Bećić

Nije vreme za podjebavanje. Vreme je da ti krajnje jednostavno, srpskim jezikom napišem, kažem, poručim, kako god: Nisi moj predsednik.

Ti, Aleksandre Vučiću, možda jesi (kao što to kažu ispeglani listići i gomila tvojih robotizovanih članova) ubedljivo pobedio na predsedničkim izborima. Ali – nisi moj predsednik.

Nikad to nećeš ni biti. Znam: u tvom mozgu, opsednutom kompleksom Cezara, to i nije bitno. Koga briga, a naročito tebe, polubožanstvo, što jedan novinar (pored armije tvojih, posejanih po Pinku, Hepiju, Studiju B, Informeru, Srpskom telegrafu, Ekspresu i ostalim medijima) kaže – nisi moj predsednik.

Na kraju krajeva, mnogo veća novinarska imena od mene poručila su već dovoljno glasno – nisi moj predsednik.

loading...

Možda ćeš, jednog dana, kad padneš s vlasti, a tvoj partijski brod napuste svi pacovi, predvođeni Martinovićem, čitati ove redove. Zato ću ti sada i napisati zašto nisi moj predsednik.

PROČITAJTE JOŠ BALKANSKI ŠPIJUN BATA

Zato što si, da bi bio izabran (na poziciju koja po Ustavu Srbije ima značaja koliko i cvat trešanja u proleće), potrošio 400 miliona evra na kampanju, umesto da te pare daš za lečenje one dece kojoj skupljamo pomoć SMS porukama – nisi moj predsednik.

Zato što si dozvolio da se zdravstvo sroza na nivo iz vremena sankcija, da hiljade lekara ode iz ove zemlje, a bolnice da nam gube opremu zaplenama izvršitelja, zato što su tvoji ministri „postigli“ da se na operaciju katarakte čeka 18 meseci, na mamografiju godina dana, a na iole ozbiljni pregled kod interniste više od 45 dana – nisi moj predsednik.

Zato što su redovi mladih, obrazovanih i sposobnih pred zapadnim ambasadama nikad duži, jer se posao u Srbiji može dobiti samo uz pomoć partijske knjižice – nisi moj predsednik.

Zato što si na svako mesto u državnoj upravi Srbije doveo poltrone i nesposobnjakoviće, lažne doktore, mastere i menadžere koji masno naplaćuju od naroda svoje neznanje – nisi moj predsednik.

Zato što vladaš lažima, obmanama, zastrašivanjem, prevarama i reketiranjem (naravno, ne lično, već preko tvojih poslušnika) – nisi moj predsednik.

Zato što si rešio da prodaš sve što se može prodati u Srbiji (a posle ovih prethodnih – ostalo je malo: samo voda, zemlja i vazduh) – nisi moj predsednik.

Zato što si Srbiju pretvorio u zemlju jeftine radne snage u kojoj se „strani investitori“ iživljavaju nad radnicima – nisi moj predsednik.

Zato što se borba protiv tajkuna pretvorila u neukusnu šalu oslobađanjem raznoraznih „kontroverznih“ „biznismena“, ili u najboljem slučaju osuđivanjem na jednogodišnje nošenje nanognice – nisi moj predsednik.

Zato što tvoji „sposobni“ „doktori“ nauka nisu rešili nijedan suštinski problem ili zločin, dok je narko-dilera i ubica na ulicama naših gradova – nisi moj predsednik.

Zato što si gebelsovskom propagandom ugušio sve „mejnstrim“ medije, pa se tek ponekad, ponegde, desi da se čuje neka kritika na tvoj račun – nisi moj predsednik.

Zato što si ovu zemlju sistematski posvađao sa svim komšijama – nisi moj predsednik.

Zato što si na Kosovu i Metohiji uveo strahovladu, a ni tri godine nakon potpisivanja Briselskog sporazuma nisi u stanju da napraviš Zajednicu srpskih opština – nisi moj predsednik.

Zato što si rešio da istorija počinje od dana kada ste tvoj politički očuh, Toma Bajčetinski i ti, došli na vlast – po cenu da istorije nema kažem – nisi moj predsednik.

Mogao bih ja ovako još veoma, veoma dugo. Ali, moraš da shvatiš. Kao što poniženje za Srbiju – Toma Bajčetinski (to je onaj koji je uštedeo milion evra za pravljenje crkve za pet godina mandata) – nije bio moj predsednik, nećeš biti ni ti. To je, jednostavno, pitanje zdravog razuma, vaspitanja, dostojanstva i rešenosti da uvek jasno i glasno kažem – nisi moj predsednik. 

Share Button

IZVOR KOLUMNISTA

loading...

Ostavite komentar:

Please enter your comment!
Please enter your name here