Home DRUŠTVO Insajder bez ograničenja: Država u državi

Insajder bez ograničenja: Država u državi

SHARE

Velike investicije i održavanje gigantskih sistema EPS-a neki su od najunosnijih poslova u zemlji. Brojne afere koje prate EPS od 90-ih do danas svedoče o isprepletanim poslovno političkim interesima koji koče reforme. Istovremeno, prvog čoveka EPS-a uvek postavalja najjača stranka na vlasti.

Branko Kovačević, koji je od 2014. predsednik ključnog upraljvačkog tela u EPS – Nadzornog odbora –  dugogodišnji dekan i profesor Elektrotehničkog fakulteta u  intervjuu za Insajder bez ograničenja kaže da su zloupotrebe moguće jer odgovornosti nema.

Insajder: Mi smo našli tu brojne mehanizme gde su manipulacije i zloupotrebe moguće.

Kovačević: Apsolutno.

Insajder: Slažete se sa tim?

loading...

Kovačević: Naravno

Insajder: Šta je potrebno da se to prekine već jednom? Jer cela država nam zavisi od EPS-a, svaki građanin.

Kovačević: Pa danas…slažem se s vama. Pa mislim da danas problem upravljanja jeste s jedne strane stručnost, naravno to se potrazumeva, to je potreban uslov, ali mislim da tu se izgubila jedna druga stvar, to je ta neka odgovornost .

Mi smo, imamo taj samoupravljački mentalitet gde ljudi misle ‘radio, ne radio svira mi radio’. Ja sam došao da uzmem platu, a ne moram ništa da radim za platu i sve što radim treba mi se doplati.

EPS je već dugo svet za sebe, u kojem važe posebna pravila i praktično predstavlja državu u državi.

DRŽAVA U DRŽAVI

EPS zapošljava više od 30 hiljada radnika.

Bez imovine na Kosovu, ovo javno preduzeće u svom sastavu ima dva velika rudnika uglja, šest termoelektrana, 16 hidroelektrana, tri termoelektrane toplane, distribucije koje pokrivaju celu državu mrežom za prodaju struje za oko 3,5 miliona kupaca.

EPS ima i poslovne zgrade, turističke objekte i druge nekretnine.

Ovo je samo deo imovine EPS-a. Do danas ne postoji precizan popis imovine i zapravo niko u državi ne zna čime sve EPS raspolaže.

Kovačević: 6 godina se već popisuje imovina EPS-a.

Insajder: 6 godina se popisuje?

Kovačević: 6 godina, pa ja mislim da jedno pola upisano.

Najbolji dokaz nedostatka strategije i ozbiljnosti svih dosadašnjih vlasti je činjenjica da do sada ne postoji ni pouzdana procena vrednosti celog EPS-a, a procene su se kretale od 3 do 12 milijardi evra.

Popis imovine je važan jer jedino tako može da se proceni kapital EPS-a. Istovremeno, opstanak EPS-a zavisi od nastavka reformi. Reforme podrazumevaju i otpuštanje viška radnika, a procene su da je višak od 5 do 11 hiljada zaposlenih.

Kovačević kaže da bi sve reforme trebalo da dovedu do toga da EPS radi u skladu sa tržišnim pravilima. To znači da ne zavisi od političkih odluka i uticaja.

Kovačević: Popis imovine s jedne strane, s druge strane procena kapitala, i onda da se uđe u neki status akcionarskog društva zatvorenog tipa. Znači to je sad prvi korak da se ode ka nekom akcionarskom društvu koje će sutra, naravno, biti na jedan, ili će…

Insajder: Koje će u nekoj budućnosti…

Kovačević: Na berzu ići.

Insajder: …moći da ide na berzu, čak i na londonsku.

Kovačević: Tako je, ili će se baviti nekom dokapitalizacijom koje će voditi stvarno autonomnu poslovnu politiku. Država može da bude vlasnik, ali država ne može da upravlja preduzećem. Država samo treba da bude vlasnik. 

Sistem spojenih preduzeća od kojih je svako gigant za sebe funkcioniše tako da je kontrola praktično nemoguća, a brojne afere svedoče o nefunkcionalnosti EPS-a i otporima da se sistem reformiše.

Jednu od poslednjih građani su osetili na svojim računima za decembar 2016. godine. Iz EPS-a je saopšteno da je do uvećanih računa došlo zbog toga što nisu dobro očitana brojila.

Oko 3,5 miliona brojila u Srbiji se čita tako što radnici koje plaća EPS fizički obilaze i očitavaju svako pojedinačno brojilo. Za ovu uslugu EPS od 2000. godine angažuje privatne firme. Svaka od pet velikih distribucija angažovala je posebno privatne firme za ovaj posao. 2014. godine EPS odlučuje da raspiše objedinjeni tender za čitanje svih brojila.

Tako je posao dobio konzorcijum predvođen firmom Sikvester. Ugovor sa ovom grupom firmi je posle uvećanih decembarskih računa raskinut, a EPS je raspisao novi tender za čitanje brojila.

Branko Kovačević tvrdi da je EPS od firme Sikvester naplatio penale predviđene ugovorom zbog greške prilikom čitanja brojila.

Prema saznanjima Insajdera, istragom u samom EPS-u utvrđeno je da su računi uvećavani da bi jedan deo preduzeća – EPS Snabdevanje – prikazao bolje rezultate poslovanja na kraju godine. Izveštaj unutrašnje kontrole EPS-a međutim nije objavljen, a zbog uvećanih računa samo su smenjeni pojedini rukovodioci.

Insajder: Prema našim saznanjima, računi su štelovani praktično da bi se prikazali bolji poslovni rezultati pojedinih poslovnih jedinica u EPS-u. Je l’ imate…

Kovačević: Ne znam, unu..

Insajder: Šta je rekao izveštaj unutrašnje kontrole, to ste videli?

Kovačević: Nisam, nisam video, on je otišao direktoru…

Insajder: Aha…

Kovačević: A direktor je obavestio osnivača, vladu, državu, i samo je rekao da je on to prosledio Vladi.Tako da nisam to čitao, da li je to, i bićemo obavešteni kad se cela ta priča završi. Ono što je sigurno to je da će morati da se obeštete svi građani.

Uvećani računi razotkrivaju brojne druge probleme u EPS-u.

Jedan od primera kako Elektroprivreda Srbije decenijama tapka u mestu zbog različitih isprepletanih poslovno-političkih interesa je i velika nabavka takozvanih pametnih brojila, koja ne može da se realizuje praktično od 2000.

Pametna brojila omogućavaju daljinsko čitanje potrošnje iz stolice, umesto da EPS plaća da se svakog meseca fizički obiđe 3,5 miliona brojila širom Srbije.

Za ovaj veliki posao u EPS-u godinama se bore domaće firme za proizvodnju brojila, koje tvrde da EPS priprema tendere tako da mogu da konkurišu samo strane kompanije ili dve relativno nove domaće firme – jednu je osnovao biznismen Vojin Lazarević, drugu proslavljeni košarkaš Dejan Bodigora.

Kada je 2014. raspisan tender pobedio je konzorcijum francuske firme Atos i Bodirogin EWG, ali ubrzo posle tendera nadležni istražni organi u Srbiji počinju istragu. Sumnjalo se da su ove firme brojila drugih proizvođača prikazivale kao svoj proizvod. Istraga traje već godinu i po dana. Rezultati za sada nisu poznati.

EPS u međuvremenu plaća penale za kredite koje su mu odobrile međunarodne finansijske institucije – EBRD I EIB – u ukupnom iznosu od 80 miliona evra zato što krediti nisu realizovani odnosno povučeni.

Kovačević: Na žalost, mi smo tu blokirani već ne znam koliko, traju predistražne radnje. To je otišlo daleko, državni organi su intervenisali kad je bio zadnji tender, možda ima dve, možda više godina, to traje, taj proces traje i nema tu više… Proces kad je tu, u nekom istražnom toku ne možete ništa da radite, nama je blokirano, nama su vezane ruke dok se te predistražne radnje ne završe i donese neka odluka. 

Tako primera radi ovo javno preduzeće već godinama ne uspeva da nabavi jedinstven sistem za obračun potrošnje struje, izradu I kovertiranje računa  – takozvani biling sistem.

Po sistemu uspostavljenom 2006. za ovaj posao pet velikih distribucija angažuje više različitih firmi –DIGIT, Soneco, Energosoft, SB SOFT. Implementaciju i održavanje sistema na području beograda dugo je radio Elektrotehnički fakultet, da bi 2013. i 2014 posao održavanja sistema dobila da radi firma Prointer.

Posle preporuke unutrašnje kontrole EPS-a da se ugovor preispita, posao je dodeljen drugoj firmi.

Posle odluke EPS-a 2014. da se zbog bolje kontrole i cena objedine javne nabavke za ceo sistem javnih nabavki, kojih je godišnje ima i oko 10 hiljada, doneta je odluka i o nabavci jedinstvenog Sistema za obračun potrošnje struje.

Kovačević : To je sistem za obračun, za naplatu, prosto energije i plaćanje, to je servis kupcima. Vi morate da obračunavate potrošnju, naplaćujete to što je potrošeno. Trebalo je na jedinstven način da se napravi jedinstveni jedan sistem, trebalo da se poboljša, naravno, kvalitet usluga, vi mora se udvarate potrošaču da bi vas sutra birao na tom slobodnom tržištu kad i građani mogu da tada i građani će birati kod koga će da kupuju.

Nabavka novog biling sistema je trenutno u zastoju zbog žalbi pojedinih firmi na uslove tendera. Prvi tender za nabavku jedinstvenog softvera za obračun struje raspisan 2014. poništila je Komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, a krajem marta 2017. stopirala je isti tender.

U obrazloženju Komisije navodi se da je tender sporan jer su postavljeni takvi uslovi da ograničavaju fer konkurenciju. Istraživanje Insajdera pokazalo je da su uslovi takvi da može da ih ispuni samo firma Prointer.

Kompanija Prointer osnovana je 2005. i bavi se ugradnjom softvera i računarskom opremom. Na sajtu kompanije navodi se i da je za „kratak period postala vodeća kompanija na polju informacionih tehnologija“. Među klijentima navode najveće državne kompanije, kao i državnu administraciju i javnu upravu.

U poslednje tri godine, beleži ogroman rast na tržištu informacionih tehnologija, pre svega zahvaljujući brojnim poslovima sa državnom upravom i javnim preduzećima.

Da je kompanija rasla zahvaljujući poslovima koje je dobijala od države jasno je iz podatka da je tokom 2012. Prointer pobedio na jednom, a 2016. na 150 tendera.

Drastičan rast Prointer beleži od dolaska na vlast Srpske napredne stranke.

PRIHOD Prointera:  2012 – 73 miliona dinara, 2013. – 391  milion dinara, 2014 – 1,7 milijardi dinara , 2015 – 2,5 milijarde dinara.)

Od 2013. godine vlasnik te firme postaje Slobodan Kvrgić.

Srpska napredna stranka negirala je tvrdnje opozicije da firma Prointer firnasira ovu stranku, a premijer i lider stranke u intervjuu za Krik negirao je da poznaje Slobodana Kvrgića.

Jedina veza koja može da se vidi iz javno dostupnih registara je poslovna saradnja sa jednim od funkcionera SNS-a i aktuelnim predsednikom fudbalskog saveza Srbije Slavišom Kokezom, koji je od Kvrgića 2014. kupio fabriku Eurosalon, po daleko nižoj ceni od vrednosti na koju je imovina te fabrike prikazana u zvaničnim finansijskim izveštajima.

Kompanije Eurosalon fabrika i Prointer se nalaze na istoj adresi, a aktuelni direktor Eurosalon fabrike se jedno vreme vodio i kao vlasnik Prointera.

Slaviša Kokeza je odbio intervju za Insajder, a takođe nije odgovorio na pitanja  koja smo mu po dogovoru posalli pisanim putem.

Ovo su neka od pitanja koja smo uputili,

– Vaša firma Eurosalon Fabrika i Prointer se nalaze na istoj adresi – Dunavska bb. Eurosalon ste kupili od sadašnjeg vlasnika Prointera Slobodana Kvrgića. Direktor u vašoj firmi je Zoran Ivanović koji je jedan kratak period bio i vlasnik Prointera. Da li je sve ovo samo slucajnost?

-Kako objašnjavate cinjenicu da je za poslednje dve godine Eurosalon fabrika putem javnih nabavki sklopila blizu 40 poslova, četiri puta više nego u periodu od 2012. do 2014.

Kovacevic kaže da ne zna ništa o tvrdnjama da Prointer dobija poslove u EPS-u zbog poslovne saradnje Kvrgića i Kokeze.

Kovačević: Koliko ja znam, niti on je kvalifikovan da pregovara, on bi mu dali neku vlasničku… on čovek nije iz te struke, prosto on je sportski radnik… Prointer, ja znam svog bivšeg studenta Sloba Kvrgić…

Insajder: Kvrgića.

Kovačević: Da, on je kod mene studirao i on je sarađivao sa fakultetom, on je elektroinženjer, a ko je vlasnik Prointera ja ne znam stvarno. A oni su neka multidisciplinarna kompanija.

Prointer se pominje i u aferi kupovine poslovnog softvera SAP kojim bi se umrežio ceo sistem EPS-a. Umesto da u skladu sa nalogom direkcije EPS-a softver kupuju direktno od nemačke kompanije SAP, Elektrodistribucija Beograd i ElektroVojvodina nabavku su izvršile preko Prointera kao posrednika. Ovo je dodatno otežalo ioanko komplikovano uvođenje novog softvera za upravljanje celom elektroprivredom.

Prema pisanju Blica, za softver koji nikada nije implementiran EDB i Elektrovojvodina su Prointeru isplatili sedam miliona evra.

Za ovo niko nije odgovarao. Na čelu EDB-a tada je bio Zoran Rajović iz SNS-a, a na čelu Elektrovojvodine Srđan Kružević iz Jedinstvene Srbije. Rajović je praktično unapređen na mesto izvršnog direktora za distribuciju i upravljanje celim distributivnim sistemom EPS-a. Kružević je otišao iz EPS-a i sada je narodni poslanik Jedinstvene Srbije.

Branko Kovačević na mesto predsednik Nadzornog odbora EPS-a imenovan je posle ove nabavke i ne zna detalje o angažovanju posrednika u poslu.

Kaže da SAP u EPS-u i dalje nije u funkciji, između ostalog i zato što je to komplikovan sistem koji je svaka velika kompanija uvodila po nekoliko godina. Kovačević, koji se u dugoj karijeri između ostalog bavio i izradom softvera, smatra međutim da EPS uopšte nije ni morao da kupuje taj softver.

Kovačević: Sad naravno vi to ne treba da bacite, vi to treba da sve što ste ranije kupovali treba da integrišete u taj sistem i ima problema, naravno, i oko obuke ljudi, treba da …

Insajder: Ali 2014…

Kovačević: …i oko integracije softvera, pa to mora da se to poveže. 

Insajder: Tako je. Desilo se to, prema našem istraživanju, da smo mi nabavili taj SAP, platili smo ga milione evra i da se onda ispostavilo da to baš i ne funkcioniše kako treba.

Kovačević: Pa znate zašto? Ja, mislim ajde biću iskren do kraja. Šta je problem SAP-a? SAP je pravljen prema nekom drugom sistemu, to su zapadne zemlje. Za takav softver ne može da vidi sistem kakav je EPS ili sistem kakav je Srbija. Vi tu morate da dopišete, bez obzira što ste sve kupili ključ u bravu, ne postoje moduli.

Insajder: Odnosno nisu kompatibilni sistemi.

Kovačević: Kao što ne možete da kupite električni automobil u Srbiji. Ne može da se registruje. Ne prepoznaju vas

Insajder: Znači mi ga još uvek nismo pustili, još uvek ga ne koristimo?

Kovačević:  Pa nije, on je… sad je proces još uvek prilagođavanja.

Kako nam je rečeno u EPS-u, prilagođavanjem novog softvera sada se bave samo stručnjaci nemačkog SAP-a, što znači da je Prointer ispao iz ovog posla.

Od početka 90-ih do danas mehanizmi koji omogućavaju zloupotrebe u EPS-u samo su se umnožavali. Jedan od njih se, prema istraživanju Insajdera, godinama dešava preko preduzeća koja su izdvojena iz EPSa

U periodu od 2003. do 2005. iz EPS-a su, da bi sistem bio efikasniji, izdvojena preduzeca koja se ne bave direktno proizvodnjom struje, već između ostalog građevinskim radovima, turizmom i ugostiteljstvom, obezbeđenjem objekata. EPS je vlasništvo u tim preduzećima preneo na Republiku Srbiju.

Iz EPSa su tako izdvojena ukupno 24 preduzeća sa oko 20 hiljada zaposlenih.  

Plan je bio da ta preduzeća samostalno rade i bore se na tržištu, kao i da se privatizuju. Sada je u privatnom vlasništvu samo sedam preduzeća, uglavnom ona koja su bila interesantna zbog toga što praktično imaju zagarantovane poslove u EPS-u i bez kojih EPS praktično ne može da radi. Sva ostala u vlasništvu države i preživljavaju uglavnom i dalje od poslova koje dobijaju od EPS-a.

Istraživanje Insajdera je pokazalo da ova preduzeća često služe kao školjka firme preko kojih se novac iz EPS-a izvlači na račune privatnih firmi, pri čemu je na prvi pogled sve legalno.

Da bi se sprečio socijalni bunt zbog izdvajanja ovih firmi iz EPS-a, njima je omogućeno da nastave da rade za ovo javno preduzeće bez tendera, dok se ne snađu na tržištu.

Tek od 2009. za poslove u EPS-u ova preduzeća su morala da se takmiče na tenderima, ali su u prvim godinama uspevala da zadrže isti obim poslova.

Na poslovima koje dobijaju od EPS-a zahvaljujući specijalnom statusu, ova preduzeća u vlasništvu države godinama angažuju kao podizvođače privatne firme i to bez tendera.

Kovačević: Prvo EPS nije, taj sistem nije smislio EPS, da budem iskren do kraja, taj sistem je bio pod pritiskom međunarodne zajednice da se uvede konkurencija, da se obrišu monopoli i tako i to je ustvari nekada napravite više štete nego koristi od nekih stvari.

Insajder: Pa nekako nije do kraja urađeno.

Kovačević: …bude skuplja dara nego mera.

Insajder: Da, ali nije do kraja urađen posao nekako, to je problem.

Kovačević: Pa to je problem naš tranzicija, tranzicija, kod nas je tranzicija nešto što je trajna radnja, tranzicija treba da traje jako kratko.

Kako izgleda taj sistem u kojem niko zapravo nije odgovoran za izvlačenje novca svih građana, najbolje se videlo na primeru zloupotreba u Rudarskom basenu Kolubara, koji je deo EPS-a.

U serijalu Insajder – Prevara veka prikazano je kako je Kolubara angažovala mehanizaciju za kopanje uglja bez tendera preko izdvojenih preduzeća. U nedostatku kontrole Kolubara je plaćala zakup mehanizacije privatnim firmama, čak i kada, kako je otkriveno, te mašine stoje u mestu. Iza više privatnih firmi stajali su politički funkcioneri. Protiv jednog broja njih podignuta je optužnica, a suđenje bi uskoro trebalo da počne.

Istraživanje Insajdera pokazalo je da se sličan mehanizam zloupotrebvljavao u celom EPS-u. Poslove koje su radi očuvanja radnih mesta dobijale, firme izdvojene iz EPS-a prepuštale su privatnim firmama bez tendera.

Jedan od primera je preduzeće Protent koje je izdvojeno iz Termoelektrane Nikola Tesla 2005 godine.

Prema podacima koje je Insajder dobio po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama, Protent je primera radi, u periodu od 2005. do 2009. angažovao podizvođače, koji su najčešće radili više od 90 odsto posla, i uzimali više od 90 odsto zarade.

Na čelu Protenta u ovom periodu su bili Duško Ćeran iz Demokratske alternative i Zoran Boranović iz DSS-a.

Partijski kadrovi menjali su se sa svakom promenom vlasti u ovom i svim drugim preduzećima koja su izdvojena iz EPS-a, a ostala su u vlasništvu države.

Na ovom primeru jasno se vidi kako su godinama funkcionisala izdvojena preduzeća zapravo služila samo kao posrednici da se na državnim poslovima angažuju privatne firme bez tendera.

Problem izdvojenih preduzeća počeo je da se rešava 2010., ali i dalje nisu uspostavljena jasna pravila. Prema zvaničnim odgovorima koje smo dobili iz Kolubare i Protenta, privatne firme više ne rade umesto državnih, što je samo dokaz da je na ovaj način godinama izvlačen novac iz Elektroprivrede Srbije preko izdvojenih preduzeća.

Neke od firmi izdvojenih iz EPS-a uspešno su privatizovane, ali uspeh uglavnom duguju tome što su nastavile da dobijaju poslove u EPS-u. Primer za to su firme Južna bačka i Elektromontaža. Prva je privatizovana u vreme vlasti DS-a, druga 2012. po dolasku na vlast SNS-a.

Šira javnost je za Južni bačku čula po tome što su dobili posao ispumpavanja poplavljenog kopa u Kolubari.

Ova firma i danas veliki deo svojih prihoda zasniva na poslovima koje dobija od EPS-a. Primera radi, ove firme su čak angažovane za nabavku brojila koja se redovno u manjim količinama dodaju u mrežu.

Zanimljivo je da je dolaskom SNS-a na vlast i odlaskom DS-a u opoziciju, došlo je i do promene vlasništva u Južnoj Bačkoj.

Prema istraživanju Insajdera, Južna bačka je angažovana i na velikom poslu izmeštanja brojila iz privatnih dvorišta na javne površine radi lakšeg očitavanja i sprečavanja zloupotreba.

Insajder: Da li vi vidite tu mehanizam za neku vrstu izvlačenja para u EPS-u nelojalne konkurencije za privatni sektor, jer EPS je ipak veliko tržište za sebe, on bi trebalo da podiže ceo sektor, celu privredu?

Kovačević:  Pa EPS i treba… naravno od EPS-a bi trebalo da živi 10 puta više ljudi nego što je zaposleno u EPS-u.

Insajder: Da li vi vidite tu mehanizam?

Kovačević: Ne znam da li su oni…

Insajder: Mehanizam i mogućnost…

Kovačević: ..da li su oni dobri, ili imaju monopol, to ne znam, da li su oni tako se pozicionirali…

Insajder: Nije to klasičan monopol, to je pozicija u EPS-u.

Kovačević: Pa sigurno svugde, ne samo kod nas, verovatno što vi kažete neke političke veze se koriste u poslovne svrhe, to je nešto što postoji svugde u svetu, politika i biznis uvek idu zajedno

Sistem EPS-a dugo je funkcionisao tako da generalni direktor i nadzorni organi javnog preduzeća nisu imali efektivnu kontrolu nad time šta se dešava u svakom pojedinačnom delu.

Reforme iz 2014. sprovedene su upravo da bi se uspostavila jedinstvena kontrola, efikasnost, pa i objedinjavanje javnih nabavki koje su do tada bile usitnjene i samim tim je sve skuplje koštalo. Primera radi, svaki deo EPS-a je imao svoje pravne, finanijske I druge službe, čak i svoj posebni interni časopis.

Kovačević: Direktor je bio engleska kraljica… EPS je ustvari bila, sastojala se od 13 preduzeća, ta preduzeća su bila regionalno organizovana, teritorijalno, i bila su pravni subjekti, ustvari EPS nije ni postojao, jer direktor je bio samo jedan od direktora..

Insajder: Praktično nije bilo direktne kontrole.

Kovačević: Pa on je unet u administraciju. Hijerarhija je bila po horizontali, direktor je bio, što kažem Jovan bez zemlje ili engleska kraljica. I to nije moglo da funkcioniše, naravno, efikasno. Vi ste morali da se dogovarate, a niste mogli da nešto sprovedete, niste imali mehanizam da neku odluku sprovedete ako se oni ne saglase.

Na mestu vršioca dužnosti direktora EPS-a krajem 2015. imenovan je Milorad Grčić, koji je dve godine ranije kao kadar SNS-a imenovan na čelo Kolubare. Tada su mu osporavali nedostatak iskustva u EPS-u. Grčić nije pristao na intervju za Insajder u ovom trenutku, uz obrazloženje da je raspoložen da odgovori na sva pitanja kada se završi konkurs za izbor novog direktora što se očekuje uskoro.

Bivši direktor EPS-a Aleksandar Obradović, koji je smenjen u jeku afere oko tendera za brojila, izneo je podatak da je do 2014. godine EPS bio javno preduzeće sa oko 600 direktora.

U godišnjem izveštaju o poslovanju EPS-a za 2015. godinu navodi se da je smanjen broj sektora i direktorskih funkcija, ali ne i koliko ih sada ima.

Insajder: EPS je imao 600 dirktora, koliko ih sad ima? Alo je 600 kažu…

Kovačević:  Pa to ne znam. Pa ne znam šta znači direktor u EPS-u, kad neko sedi, radi u rudarskom kopu, kad uđete tamo nađete čoveka koji je u blatu do pojasa, oni ga zovu direktore – to je sad pitanje šta je direktor u EPS-u. EPS ima generalnog direktora, 7 izvršnih direktora, i to je taj…

Insajder: To je sada tako.

Kovačević: Tako je. Ispod toga ima po vertikali, svaki od direktora ima neke rukovodioce po tim bivšim preduzećima.

Prema planovima, EPS je racionalizacijom trebalo da uštedi čak 36 miliona evra.

Kovačević: U EPS-u je najmanja novčana jedinica milion evra, mislim… pozitivna ima 4 milijarde dinara u prvom kvartalu…

Insajder: Jeste, u EPS-u…

Kovačević: Pored svih teškoća…

Insajder: U EPS-u se igra velikim brojakama.

Kovačević: Tako je.

Sve ove neracionalnosti i zloupotrebe u EPS-u na kraju ulaze ili će tek ući u cenu struje.

O inertnosti celog sistema koji su pojedinci koristili da grade imperije svedoči i to što je EPS prvi put 2015. uvozio i izvozio struju preko svoje firme umesto preko posrednika.

Da je ranije formirana ćerka firma EPS-a za trgovinu strujom mogle su da se ostvare ogromne uštede. Kovačević kaže da je direktno trgovanje na evropskom tržištu u velikoj meri ublažilo trošak za uvoz struje protekle zime od ukupno 42 miliona evra. Taj trošak je, kaže, bio neophodan nakon što je u EPS-u proizvedeno manje struje od planiranog.

Kovačević: Ali EPS je u isto vreme i prodavao tada, prodavao je po 50,9 megavati. Kad vi pogledate bilans trgovine prodaje i kupovine, ustvari EPS je pozitivan.

Insajder: I mi smo toliko godina čekali da napravimo svoje preduzeće preko kog možemo da trgujemo.

Kovačević:  Pa nisu nam dali.

Insajder: Ko nam nije dao?

Kovačević: Pazite, 2000. godine je zabranjeno EPS-u da trguje strujom, morali ste da idete preko nekih drugih agencija, posrednika.

Insajder: Ko je zabranio EPS-u? To nisam znala. 

Kovačević: Pa nije sada, 2000-ih godina EPS nije trgovao strujom, pa ne, EPS nije, bilo je tada kad su počele te regulacije i kad smo se otvorili EPS tada je morao da ima, da se snabdeva na drugi način. EPS je sad na liberalnom tržištu, pazite.

Uprkos tome što sistem i dalje nije pod kontrolom, o čemu svedoči više afera poslednjih godina, država iz budžeta EPS-u garantuje za nove kredite.

Istovremeno, nisu iskorišćeni ni ranije odobreni krediti, pa EPS plaća penale koji se mere stotinama miliona evra. Dug EPS-a raste iz godine u godinu, a efekti ulaganja ni blizu ne odgovaraju rastu dugova.

Dugoročne obaveze EPS-a:

2010. – 472 miliona evra,

2011. – 435 miliona evra

2012. – 511 miliona evra

2013. –576 miliona evra

2014. – 769 miliona evra

 2015.jedna milijarda evra

Od uspeha najnovijih reformi zavisi da li će EPS biti spreman za potpuno otvaranje tržišta i dolazak konkurencije, da li će ostati u vlasništvu svih građana ili će morati da se proda ispod svake cene. Od svega toga će zavisiti i cena struje u Srbiji, ali i uspeh privrede cele države.

Izvor: Insajder

loading...

Ostavite komentar:

Please enter your comment!
Please enter your name here