Home POLITIKA Imenovanje direktora BIA: Partijska lojalnost ponovo najvažnija

Imenovanje direktora BIA: Partijska lojalnost ponovo najvažnija

SHARE

Imenovanje, visokog funkcionera Srpske napredne stranke Bratislava Gašića, na čelo Bezbednosno informativne agencije još jedan je dokaz da predstavnici vlasti ovu važnu državnu instituciju već godinama unazad podređuju partijskom umesto državnom interesu. Da ne postoji politička volja da se ova važna institucija reformiše, pokazuje i to da je na njeno čelo, bez dana rada u ovoj službi, postavljen visoki predstavnik vladajuće političke stranke a ne neko ko godinama radi i poznaje službu.

U Zakonu o Bezbednosno-informativnoj agenciji direktora BIA postavlja i razrešava Vlada Srbije, a mandat traje pet godina dok ga Vlada može razrešiti i pre vremena. U Zakonu je takođe navedeno i da „pripadnici Agencije ne mogu biti članovi političkih partija“.

Upravo zakonski nejasna definicija da li je “pripadnik Agencije” I šef Agencije omogućio je da na ovo mesto Vlada imenuje Bratislava Gašića, inače visokog funkcionera Srpske napedne stranke bez dana rada u službi.

Od formiranja BIA sredinom 2002. kao nezavisne Vladine agencije, na čelo ove važne insistucije, uglavnom su postavljani politički podobni kadrovi, a neretko i ljudi vrlo bliski vladajućim stranakama, premijeru ili predsedniku. Takođe, uglavnom su postavljani ljudi koji nisu imali ni dana rada u službi.

Postavljanje stranačkih funkcionera na čelo bezbednosne agencije omogućava razne zloupotebe, a posebno imajući u vidu da civilna kontrola nad njenim radom nikada nije do kraja nije sprovedena.

Ko je sve bio na čelu BIA

loading...

Prvi čovek koji se našao na čelu Bezbednosno informativne agencije, nakon što je BIA zvanično fomirana kao posebna vladina agencija bio je Andreja Savić, koji se na ovom mestu zadržao do početka 2003. godine.

Mada je bio čovek iz struke, i za koga se navodi da nije bio stranački aktivan, službom je faktički upravljao njegov zamenik Milorad Bracanović, bivši oficir JSO-a za bezbednost, blizak Miloradu Ulemeku Legiji koji je osuđen za ubistvo premijera Zorana Đinđića.

Inače, Bracanović je osuđen na četiri godine zatvora jer nije prijavio ubistvo Ivana Stambolića i atentat na Vuka Draškvoića u Budvi. Tu kaznu je Vrhovi sud prepolovio a u martu 2009. godine je privremeno pušten na slobodu zbog dobrog vladanja. On je i jedan od svedoka za suđenje za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije.

U januaru 2003. godine, dva meseca pre ubistva premijera Zorana Đinđića, na čelo BIA dolazi Miša Milićević, koji jeste bio čovek iz službe ali je važio za „Điđićevog čoveka“.

Međutim, na čelu službe ostaje samo godinu dana, kada premijer postaje lider DSS-a Vojsilav Koštunica. Milićević je smenjen a na njegovo mesto dolazi Rade Bulatović, na predlog DSS-a, tada vladajuće stranke.

Bulatović kada dolazi na čelo službe nema ni dana radnog iskustva unutar BIA, a za više od četiri godine dok je direktor Agencije vezuju se brojne afere.

Mada se Haškom tribunalu u vreme Bulatovića predalo više od 10 haških optuženika, tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević ga je 2012. godine doveo u vezi sa skrivanjem jednog od najtraženijih haških optuženika Ratka Mladića.

Istovremeno, Vladimir Popović Beba, bivši šef Biroa za komunikacije u vladi Zorana Đinđića, ga optužuje u intervjuu za Insajder da je prekopirao celu arhivu službe na diskove i poneo ih sa sobom kada je krenuo u posetu CIA. Ovi navodi nikada nisu imali epilog na sudu, iako je Popović tvrdio da za ovu informaciju ima svedoke.

Pobedom Demokratske stranke na izborima i formiranjem Vlade Mirka Cvetkovića 2008 .godine na čelo BIA dolazi kadar DS-a Saša Vukadinović koga je za to mesto kvalifikovalo i to što je kao načelnik kruševačke policije u akciji Sablja uhapsio vođu tamošnjeg kriminalnog klana Zorana Jotića.

Treći dan po preuzimanju dužnosti uhapšen je i haški optuženik Radovan Karadžić što je ukazivalo na to da je BIA još u vreme njegovog prethodnika Radeta Bulatovića morala da ima informacije o lažnom identitetu i kretanju Karadžića.

Iako je Vukadinović zabeležio rezultate dok je bio na čelu BIA, od hapšenja haških optuženika do pokretanja razotrikavanja narko klana Darka Šarića, i njegovo upravljanje Agencijom bilo je pod plaštom dominantne političke moći. Zasluge za pobrojane uspehe pripisivane su tadašnjem savetiku predsednika Tadića, Miodragu Rakiću.

Nakon Vukadinovićeve smene 2012. godine, nastavlja se politička podobnost kao ključan kriterijum za izbor šefa BIA. Na čelo Agencije postavljen je Nebojša Rodić koji je na tu poziciju došao sa mesta generalnog sekretara predsednika Srbije Tomislava Nikolića.

Međutim, Rodića je posle godinu dana zamenio advokat Aleksandar Đorđević sa kojim je premijer Vučić studirao i koga, po sopstvenim rečima „zna godinama“. Staž u službi nisu imali ni Rodić ni Đorđević.

Ostaje nejasno zašto je uopšte smenjen Aleksandar Đorđević, za koga je premijer Vučić danas rekao da je svoj posao primerno i odgovorno obavljao i na njegovo mesto postavljen visoki partijski funkcioner.

Vučić: Gašić posvećen i odan državi

Bratislav Gašić je rođen 1967. godine a po obrazovanju je diplomirani ekonomista.

Jedan je od osnivača Srpske napredne stranke a od septembra 2012. je na funkciji potpredsednika stranke. Pored toga je i predsednik SNS-a rasinskog okruga.

Dve godine je bio gradonačelnik Kruševca, a na predlog GO SNS-a aprila 2014. godine imenovan je za ministra odbrane. Smenjen je sa ove funkcije 2016. godine nakon što je izneo neumesan i seksistički komentar na račun novinarke TVB92 u Trsteniku.

U vreme njegovog mandata pao je vojni helikopter u kome je stradalo sedam osoba.

Zbog pada helikoptera i svih okolnosti u vezi sa njegovim padom opozicija i deo javnosti tražili su njegovu ostavku. U njegovu zaštitu je nekoliko dana najkon pada helikoptera je stao i premijer Aleksandar Vučić rekavši „ne dam Gašića“.

Godinu i po dana nakon smene, premijer Vučić o njemu danas kaže da je “veoma vredan, posvećen čovek, odan svojoj državi”.

Izvor: Insajder

loading...

Ostavite komentar:

Please enter your comment!
Please enter your name here