Home DRUŠTVO Upravljaju sa 800 miliona evra, a niko ne zna da postoje

Upravljaju sa 800 miliona evra, a niko ne zna da postoje

SHARE

Седница скупштине Јединице за управљање пројектима одржана овог месеца, Фотограф: ЈУП

21.05.2017

Влада Србије одузела је без објашњења предузећу „Јединица за управљање пројектима у јавном сектору“ (ЈУП) 170 милиона евра намењених научним пројектима после примедби банака на начин којим Србија управља новцем који је од њих задужила, сазнаје Пиштаљка.

Јединица за управљање пројектима у јавном сектору – ЈУП – државно је предузеће за које мало ко у Србији зна и да постоји, а које руководи буџетом од 800 милиона евра кредита, донација и државног новца, у којем је запослено око деведесет људи чија је просечна плата 250.000 динара бруто и којим је до пре две недеље руководио декан Факултета за менаџмент у Новом Саду на којем је дипломирао и досадашњи председник Србије Томислав Николић.

loading...

Сада бивши директор ЈУП-а Горан Квргић, који се на том месту налазио од јануара 2015. године, разрешен је дужности одлуком Владе Србије 4. маја ове године, месец дана после председничких избора, и на његово место је постављена Весна Вандић, саветник у Министарству просвете, науке и технолошког развоја.

Све ове промене десиле су се у тишини у којој ЈУП ради последњих седам година, а судећи по понашању власти намера је да се у истом тону и настави.

У јавности је мало познато да је предузеће ЈУП формирано у јулу 2010, када је министар науке био функционер Демократске странке Божидар Ђелић, на иницијативу Европске инвестиционе банке, која је тада дала кредит Србији за развој науке у износу од 200 милиона евра. ЈУП је накнадно у надлежност добио и пројекте за реновирање школа и помоћ избеглицама, али највеће проблеме до сада је имао са пројектима за развој науке, од којих је за шест година једва завршена четвртина, иако су првобитни рокови истекли 2015. године.

„Нису се прославили ни са избеглицама“, рекао је у пола гласа Марко Благојевић чија је Канцеларија за управљање јавним улагањима преузела руковођење преосталим „научним“ новцем од ЈУП-а. Међутим, на питања новинара Пиштаљке о пословању ЈУП-а и томе где је утрошено стотине милиона евра намењених науци, неће да одговара. Није надлежан, каже.

У најдубљој тишини, иако очигледно незадовољна лошим руковођењем пројектима, Влада Србије је још у јуну 2016. године донела одлуку да се кредитна средства намењена финансирању научних пројеката обуставе и преусмере на Канцеларију за управљање јавним улагањима, која ће њима финансирати изградњу, реконструкцију и опремање болница у Београду. Тај новац се, тврди Благојевић, налази у међународним банкама и биће повучен након добијања њихове сагласности за нове пројекте.

Влада Србије је тада наредила ЈУП-у и да на рачун Канцеларије пребаци нераспоређена средства у износу од 7.670.572 евра у динарској противвредности. Из ЈУП-а потврђују да то ни годину дана касније није урађено, иако све то време грађани Србије плаћају камате на повучен, а нераспоређен новац узет од страних банака. Да новац још није пребачен, потврђује и Благојевић, који слеже раменима и када га питамо зашто је то тако.

Од 29 пројеката урађено само седам

Од 29 потпројеката, за које је за шест година утрошено 135 милиона евра, до сада је, према подацима из „Извештаја о реализацији пројекта: септембар 2010. – новембар 2016.“ објављеног на сајту ЈУП-а, урађено само седам и они су коштали 67,5 милиона евра:

1.     Централна зграда Универзитета у Новом Саду – 7,44 милиона евра кредита

2.     Научно-технолошки парк Нови Сад (фаза 1) – 1,88 милиона евра

3.     Научно-технолошки парк Звездара (Београд) – 18,3 милиона евра

4.     Природњачки центар Свилајнац – 7,77 милиона евра

5.     Реконструкција, доградња и изградња Истраживачке станице Петница – 9,36 милиона евра

6.     Санација темеља бившег Природно-математичког факултета – 0,75 милиона евра

7.     Изградња станова за младе научнике Нови Београд, Блок 32 – 22 милиона евра

Према истом извештају, у току су радови на следећим пројектима за које није наведено колико је средстава утрошено:

1.     Нано центар, блок 39 (завршен главни пројекат)

2.     Центар за промоцију науке, Блок 39, Београд (завршена израда пројектне документације)

3.     Набавка нове капиталне опреме за истраживања

4.     Централизовани систем за набавку потрошног материјала

5.     Станови за младе истраживаче Универзитета у Крагујевцу (радови у завршној фази)

6.     Центри изврсности Универзитета у Крагујевцу (радови на градилишту у току)

7.     Научно-технолошки парк, фаза 2, Нови Сад (тенедер за извођење радова је спроведен и потписан уговор са извођачем радова, почетак радова)

8.     Финансијска подршка за ЈУП (закључен уговор између Министарства просвете, науке и технолошког развоја и ЈУП)

ЈУП у извештају, такође без навођења планираних и трошкова припреме, наводи да су у припреми пројекти:

1.     Центри изврсности – Агробиолошки и технолошки центар, Нови Сад

2.     Адаптација UNESCO IRTCUD истраживачког центра, Београд

3.     Станови за младе истраживаче, Ниш

4.     Опрема за наноцентар, Блок 39, Београд

5.     Научно-технолошки парк, Ниш

6.     Центар изврсности – Центар за биомедицинска истраживања, Београд

7.     Станови за младе научнике, Блок 32, Београд, фаза 2

8.     Станови за младе научнике, Блок 32, Београд, фаза 3

У извештају ЈУП-а објављено је, опет без навођења цене радова и опреме, и да ће бити започети пројекти:

1.     Суперкомпјутер иницијатива

2.     Центри изврсности – Ветеринарски институт, Нови Сад

3.     Станови за младе истраживаче, Нови Сад

4.     Објекат института, Блок 39, Београд

Пројекти на основу којих је аплицирано за кредите код међународних банака а који су, како је објавио ЈУП, тренутно суспендовани су адаптација зграде у Улици Светозара Марковића 21 у Београду и Кампус Математичке гимназије у Београду.

Такође, ЈУП је отказао пројекте изградње Научно-технолошког парка у Крагујевцу и Центра за матичне ћелије, продужене јединице Медицинског факултета у Крагујевцу и уместо њих, како је назначено у извештају, спроводи се потпројекат изградње Центара изврсности Универзитета у Крагујевцу.

Управљање и завршетак започетих пројеката, на које би требало да буде утрошено преосталих 67,5 милиона евра од повучених укупно 135, остали су и даље у надлежности ЈУП-а.  

На лош рад ЈУП-а указивали су међународни кредитори, пре свих Банка за развој Савета Европе која је имала примедбе на ефикасност реализације кредита. Наиме, кредити узети 2010. и 2011. године требало је да буду повучени и реализовани до краја 2015. године, али пошто до тога није дошло, Влада Србије је тражила продужење рока за њихову реализацију, за шта је и добијена сагласност. Пошто је од 305 милиона евра кредита за развој науке повучено мање од половине – 135 милиона, крајњи рокови за реализацију узетих кредита су продужени за три и пет година, односно до 2018. и 2020. године.

За пренамену „научних“ средстава Влада Србије се одлучила три месеца након опомене добијене 29. фебруара 2016. из Банке за развој Савета Европе да ће повучена кредитна средства, уколико се не намене, морати да буду враћена тој банци, за шта је постављен рок децембар 2016. године. У писму министру финансија Душану Вујовићу августа 2016, челник банке поздравља предају „научних“ кредита Канцеларији за управљање јавним улагањима и истиче да „очекује побољшање комуникације и динамике реализације“.

Међутим, упоредо са растом незадовољства банака, научне јавности, па и власти све лошијим резултатима, у ЈУП-у расте и број запослених. Са доласком Квргића на чело ЈУП-а креће и повећано запошљавање у овој добростојећој фирми. За време његовог мандата број запослених је са 60  повећан на 97. Иначе, ЈУП је по оснивању имао само 17 запослених.

У исто време расла су и издвајања за плате запослених у ЈУП-у па је са 12,6 милиона динара, колико се издвајало за бруто плате запослених у ЈУП-у у 2010, та сума нарасла на 229 милиона динара у 2016. години. Финансијским пословањем за 2017. годину за њихове плате предвиђено је издвајање од 288 милиона динара.

Од почетка 2015. године, када је именован на ту функцију, па до разрешења Квргић је примао плату од 160.000 динара, а у неким периодима плата му је била већа од 200.000 динара, показују подаци објављени на сајту Агенције за борбу против корупције.

Према подацима објављеним у Информатору о раду ЈУП-а, нето зараде руководилаца за, на пример, јун 2012. године су износиле: директор 180.000 динара, директори за економске и правне послове по 178.000 дин, технички директор 189.000 динара док је заменик директора за економске послове примао 172.000 динара.

Просек нето зарада по секториму у ЈУП-у, према подацима из Информатора, за јун 2012. у Кабинету директора износио је 108.333 динара, у Сектору за планирање и управљање пројектима 129.909 динара, у Сектору за економске послове 112.600 динара, у Сектору за правне и опште послове 116.888 динара, док су у Сектору за информатику и статистику примали „само“ по 89.241 динар.

Из ЈУП-а за Пиштаљку кажу да се средства за зараде добијају из субвенција добијених од Министарства просвете, науке и технолошког развоја за реализацију пројекта „Истраживање и развој у јавном сектору“, средстава обезбеђених споразумом са Банком за развој Савета Европе и приходима оствареним сопственом делатношћу.

На лош рад ЈУП-а последњих година је указивала и научна јавност Србије, која је упозоравала на несврсисходност целог пројекта од којег је, како кажу, најмање користи имала наука.

Неправилности су утврђене и по питању доделе станова младим научницима које је ЈУП изградио у Београду. Одлука о додели станова препуштена је Фондацији за решавање стамбених потреба младих научника Универзитета у Београду, која је у јулу прошле године један од станова доделила редовној професорки Технолошко-металуршког тог факултета, која има унуку!

Председница Синдиката запослених у научноистраживачкој делатности Србије Ђурђица Јововић рекла је за Пиштаљку да представници науке нису ни знали за оснивање ЈУП-а, али и да су због његовог лошег рада тражили укидање тог предузећа.

Она је рекла да је набавка опреме преко пројеката ЈУП-а минимална, те да су  научницима због изостанка набавке опреме и потрошног материјала преко ЈУП-а пропали унапред планирани пројекти, те отежано прикупљање грађе за објављивање радова у домаћим и страним научним публикацијама.

Поред 200 милиона евра кредита од Европске инвестиционе банке (ЕИБ) приликом оснивања, ЈУП је преко Министарства просвете, науке и технолошког развоја, на чијем челу је тада био функционер Демократске странке Божидар Ђелић, на располагање добио још 105 милиона евра кредита од Банке за развој Савета Европе, 30 милиона евра из ИПА фондова Европске уније, а држава Србија се обавезала да ће обезбедити још 90 милиона евра из буџетских средстава.

Уз ових 420 милиона евра за развој науке, на руковођење ЈУП-у стављено је још 335 милиона евра кредита узетих код Банке за развој Савета Европе за збрињавање избеглица и још 50 милиона евра кредита од Европске инвестиционе банке узетих за модернизацију школа.

Бивши директор Квргић за Пиштаљку каже да је до краја његовог мандата реализовано више од половине пројеката у оквиру ЈУП-а и додао да се „они и даље реализују“. Он је за Пиштаљку потврдио да се на рачуну ЈУП-а још налазе повучена, а ненамењена кредитна средства, али није желео да каже о ком износу је реч. Такође је одбио да говори о броју пројеката који су реализовани и новцу који је за њих утрошен, јер не жели да „лицитира бројкама“ и додао да су то питања за нову управу ЈУП-а.

У Квргићевој биографији објављеној на интернет страници Факултета за менаџмент у Сремској Каменици пише да је радио у Одељењу за монетарну статистику и базе података Народне банке Србије, као и да је био члан многих радних група за приступање Србије ЕУ. Такође, био је у саставу тима Народне банке Србије за преговоре са Међународним монетарним фондом.

Из ЈУП-а је за Пиштаљку саопштено да је Квргић поднео оставку још у јануару 2017. године, а Квргић тврди да је то урадио из здравствених разлога.

ЈУП је последњих шест година био задужен за спровођење пројеката набавке научне опреме, изградње станова за младе научнике и научних центара, поправку школа и збрињавање избеглица из бивших република СФРЈ. За развој науке до сада је утрошено 135 милиона евра кредита и још 691 милион динара из буџета Србије, а резултати нису видљиви ни научној јавности ни грађанима Србије.

Фотографија Горана Квргића: ЈУП, фотографија Марка Благојевића: Медија центар, остале фотографије преузете са сајта ЈУП-а

Ознаке:

, , , ,

Повезани чланци:

IZVOR PIŠTALJKA.RS

loading...

Ostavite komentar:

Please enter your comment!
Please enter your name here