Home DRUŠTVO Šabićevo pismo Zagorki Dolovac: Tužite me na osnovu zastarelih odredbi

Šabićevo pismo Zagorki Dolovac: Tužite me na osnovu zastarelih odredbi

SHARE

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić uputio je pismo republičkom javnom tužiocu Zagorki Dolovac povodom tužbi Republičkog javnog tužioca.

Tužilac, naime, traži poništaj rešenja Poverenika kojim je naloženo da se javnosti učini dostupnom profesionalna biografija postupajućeg zamenika javnog tužioca u slučaju Savamala. Poverenik je, kako je saopštio, u pismu zagorki Dolovac ukazao i na niz drugih razloga koji nalažu preispitivanje odnosa Tužilaštva prema pravima građana na slobodan pristup informacijama i na zaštitu podataka o ličnosti, kao i prema aktivnostima Poverenika koji ta prava, po zakonu, štiti.

Tužbu protiv Poverenika u slučaju Savamala, Republičko tužilaštvo podnelo je zbog “kršenja zakona na štetu javnog interesa”. Kao odredba koja je navodno povređena, prema saopštenju Poverenika, naznačena je sasvim zastarela odredba Zakona o javnim tužilaštvima o “službenoj tajni”, koja je izgubila pravnu snagu na osnovu Zakona o tajnosti podataka koji je bio lex specialis i lex posterior i koji “službenu tajnu” ne poznaje čak ni kao termin.

Podjednako je važna jedna nesporna, faktička činjenica, upozorava Poverenik. To, da su, ne samo biografija zamenika javnog tužioca koja je predmet rešenja Poverenika, nego i niz drugih biografija odavno bile i u trenutku podnošenja tužbe, a i danas su dostupne najširoj javnosti preko veb sajta Državnog veća tužilaštva. Radom Državnog veća tužilaštva, po zakonu, rukovodi republički javni tužilac, koji rukovodi i radom Republičkog javnog tužilaštva. To da se profesionalne biografije tužilaca čine dostupnim najširoj javnosti preko Interneta, a da se istovremeno rešenje Poverenika kojim se nalaže da se javnosti one učine dostupnim kvalifikuje kao “kršenje zakona na štetu javnog interesa” je apsurdno, predstavlja doslovno pravni oksimoron, navodi Šabić u saopštenju.

Šabić saopštava da primena tog instituta nije stvar proizvoljnosti, te da je po istom osnovu moguće pokrenuti tužbe protiv više stotina organa a da statistika govori da se, uz jedan izuzetak, te tužbe podnose isključivo protiv Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

loading...

Poverenik je upozorio i na to da kršenje prava građana ne nailazi, ni izbliza, na adekvatnu krivično pravnu reakciju, ocenjujući da je tužna realnost svakodnevno suočavanje sa mnoštvom ozbiljnih povreda prava na pristup informacijama i prava na zaštitu podataka o ličnosti, od kojih veliki broj, najblaže rečeno, izaziva veliku sumnju u izvršenje krivičnih dela službenih lica, a da se istovremeno postupci koje tužilaštva tim povodom pokreću mogu prebrojati na prste ruke.

Republičko javno tužilaštvo  je odbijalo da objavi i ime postupajuće tužiteljke u slučaju Hercegovačka, pa se javnost upoznala sa imenom postupajuće tužiteljke tek nakon što je Poverenik naložio tužilaštvu da te informacije dostavi građaninu Draganu Mariću.

Nakon toga, Marić je zatražio od Višeg tužilaštva da dostavi profesionalnu biografiju Sanje Đurić.

Međutim, umesto toga, Republičko javno tužilaštvo podnelo je tužbu protiv poverenika uz obrazloženje da je Poverenik zahtevom da se objavi biografija „povredio zakon na štetu javnog interesa“.

Šabić je tada za Insajder naveo da se Tužilaštvo poziva na odredbe Zakona o javnom tužilaštvu u kom se navodi da su biografije postupajućih tužilaca službena tajna.

Međutim, kako su novinari redakcije Insajder utvrdili istog dana kad je podneta tužba prostom pretragom dostupnih dokumenata i to na sajtovima državnih institucija, radne biografije tužilaca su javne i objavljuju se između ostalog u okviru predloga za imenovanje tužilaca, koji Vlada Srbije dostavlja Skupštini na glasanje.

Izvor: Insajder

 

loading...

Ostavite komentar:

Please enter your comment!
Please enter your name here