Home POLITIKA Istraživanje Insajdera: Javna preduzeća na Kosovu – tajni podaci o poslovanju

Istraživanje Insajdera: Javna preduzeća na Kosovu – tajni podaci o poslovanju

SHARE

Prema istraživanju Insajdera, veliki broj firmi, uprkos zakonskoj obavezi, Agenciji za privredne registre ne dostavlja finansijske izveštaje o godišnjem poslovanju. Među njima je i nekoliko javnih preduzeća Srbije, koja su formalno registrovana na Kosovu, a najveći broj njih zapravo ne radi ništa.

Zaposleni u javnim preduzećima Srbije sa Kosova, uključujući članove rukovodstva, plate često dobijaju samo zahvaljujući pomoći iz budžeta Srbije. U velikom broju slučajeva je praktično reč o fiktivnim preduzećima jer od 1999. godine ne funkcioniše u mestima u kojima su registrovana. Jedini razlog što formalno i dalje postoje i dobijaju sredstva iz budžeta je to da na papiru čuvaju stanje od pre 1999. godine. Njihovo postojanje je međutim dokaz je da građani Srbije skupo plaćaju političku parolu ”Kosovo je Srbija”.

Podsetimo, fiktivna javna preduzeća sa Kosova bila su i jedna od tema serijala Patriotska pljačka, u kom se Insajder bavio brojnim zloupotrebama novca namenjenog ugroženom srpskom stanovništvu na Kosovu od 2000. do 2012.

Kako su otkrili novinari Insajdera, za četiri preduzeća sa sedištem na Kosovu već godinama ne postoje podaci o poslovanju, odnosno finansijski izveštaji. To je potvrdila i Agencija za privredne registre koja je upravo protiv JP Veterinarska stanica Štrpce, JKP Sitnica, Javno stambeno komunalno preduzeće Orahovac i Aerodrom Priština podnela prijave zbog nedostavljanja finansijskih izveštaja.

Aerodrom Priština postao je poznat 1999. godine kao prvo mesto na koje su ušli ruski vojnici KFOR-a. Ova akcija je tada u Beogradu protumačena kao velika pobeda nad NATO paktom. Rusi su ubrzo otišli, Aerodrom je danas rekonstruisan i od pre dve godine nosi ime Adema Jašarija, koji je za Beograd terorista, a za Prištinu narodni heroj. Iste 2010. godine, aerodrom je dat u koncesiju tursko-francuskom konzorcijumu s kojim je potpisan ugovor da sledećih 20 godina upravlja terminalima.

Kako bi opravdali politiku “Kosovo je Srbija”, za vladu u Beogradu, Aerodrom Priština je i danas u nadležnosti srpskog javnog preduzeća.

loading...

Preduzeća poput Aerodroma Priština od 1999. Godine dobijaju novac iz budžeta Srbije, a praktično i ne postoje.

Bez finansijskih izveštaja je primera radi nemoguće utvrditi kako se ova sredstva troše – da li raste broj zaposlenih i da li se i koliko uvećavaju dugovanja.

APR godišnje podnese i do 30.000 prijava zbog nedostavljanja finansijskih izveštaja

Na pitanje novinara Insajdera šta preduzimaju protiv firmi koje ignorišu zakonsku obavezu dostavljanja finansijskih izveštaja,  APR navodi da su protiv JP Sitnice i JP Aerodroma podnete prijave. Ove firme su, kako navode, bile u obavezi da dostave izveštaje uprkos tome što nisu imali promet preko računa jer nisu dostavile izjave o neaktivnosti. Protiv JP Štrpca i JP Orahovca prijave su podnete jer uopšte nisu imali otvorene račune kod banaka.

Rok za dostavljanje finansijskih izveštaja za prethodnu godinu prema zakonu je 30. jun tekuće godine. Ukoliko neka firma ne dostavi finansijski izveštaj, Agencija za privredne registre podnosi prijavu za privredni prestup.

“Po članu 46. Zakona o računovodstvu i reviziji, nedostavljanje finansijskih izveštaja je privredni prestup i za to su predviđene novčane kazne od 100.000 do 3.000.000 dinara”, navode u APR-u.

APR u proseku godišnje podnese oko 30.000 prijava za privredni prestup nadležnim tužilaštvima i sudovima za postupanje.

„Do septembra 2016 (to je poslednji raspoloživi podatak), APR je podneo 23.121 prijavu za privredni prestup zbog nepodnošenja redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja za 2014. godinu“, navodi se između ostalog u odgovoru APR-a Insajderu i dodaju da je do kraja 2016. godine evidentirano je 3.969 odluka tužilaštava i sudova po podnetim prijavama.

Izvor: Insajder

loading...

Ostavite komentar:

Please enter your comment!
Please enter your name here