Home DRUŠTVO „Šum u komunikaciji“ oko poslovanja Tanjuga

„Šum u komunikaciji“ oko poslovanja Tanjuga

SHARE

Novinska agencija Tanjug ne samo što duže od godinu dana radi bez zakonskog okvira, već ni državni organi ne mogu da se dogovore ko je nadležan da odgovora na pitanja u vezi s Tanjugom. Naime, Uprava za trezor i Ministarstvo finansija ni nakon dve nedelje nisu odgovorili na pitanje novinara Insajdera da li je i u kom iznosu nakon 15. marta bilo finansijskih uplata budžetskih korisnika ugašenoj novinskoj agenciji Tanjug. Prebacujući nadležnosti s jednih na druge, u Upravi za trezor uputili su nas na Ministarstvo finansija, a odande na Upravu za trezor. Ovaj „šum u komunikaciji“ samo je jedan od primera vakuuma u kom nekada kultna novinska agencija trenutno radi.

Nedefinisan status novinske agencije Tanjug privukao je pažnju i Evropske komisije koja u poslednjem izveštaju o napretku Srbije tvrdi da „pravna situacija novinske agencije Tanjug i njeno finansiranje moraju da se razjasne i dovedu u sklad s postojećim zakonodavstvom“.

Tanjug zvanično ne postoji od 31.10.2015, kada je Zakonom o javnom informisanju ugašen, međutim novinska agencija i dalje objavljuje vesti, fotografije i video snimke i za to dobija novac od državnih institucija, dok mnogi Tanjug optužuju za neobjektivnosti, tvrdeći da se pretvorio u privatnu agenciju Vlade Srbije.

Činjenjica da Tanjug opstaje zahvaljujući državnom novcu stavlja u neravnopravan položaj druge novinske agencije – Fonet i Betu.

Ugašeni Tanjug „pravi“ pare

Tanjug je od 31. oktobra zaključno s 15. martom ove godine, od brojnih državnih institucija, po raznim osnovama, dobio 41.898.196,33 dinara, objavila je Koalicija za nadzor javnih finansija na osnovu podataka Uprave za trezor.

loading...

Međutim, ne samo što dobija novac iz budžeta, „ugašena“ novinska agencija i zarađuje.

Naime, prema odluci koju je 11. juna doneo Upravni odbor Tanjuga, neto dobit za prvih devet meseci od 34.119.912 dinara, koju je Tanjug zaradio, dele država i to preduzeće. Pola novca odlazi u budžet Srbije, a pola se raspoređuje za povećanje kapitala preduzeća.

Da li je nakon toga finansiranje Tanjuga iz budžeta nastavljeno, i na koji način, ostaje nepoznanica s obzirom na to da zbog problema u komunikaciji između Uprave za trezor i Ministarstva finansija Insajder.net još nije dobio zvanične podatke.

Država kriva za nedefinisan status Tanjuga

Analiza Insajdera pokazuje da krivicu za ovakvu nedefinisanu situaciju snosi država jer se u odluci o prestanku rada Tanjuga ne navodi rok do kog se prijava za brisanje mora podneti, niti su naznačene bilo kakve posledice ako to ne bude učinjeno kao i ko bi čitav proces kontrolisao.

Vlada Srbije je 3. novembra donela Odluku o pravnim posledicama prestanka rada javnog preduzeća Tanjug kojom je predviđeno da – nakon isplate zarada i otpremnina zaposlenima i drugih primanja po osnovu rada i drugih obaveza – direktor Tanjuga podnese prijavu za brisanje iz Registra privrednih društava, ali to se nikad nije desilo.

U registru medija popisano je sedam servisa novinske agencije Tanjug, ni za jedan od tih servisa nije naveden odgovorni urednik, što je obavezno po Zakonu o javnom informisanju.

Najava „legalizacije“ Tanjugovog nelegalnog poslovanja

U poslednjih godinu dana izjave državnih zvaničnika o Tanjugu bile su jednako nejasne kao i status novinske agencije, što je pojačavalo sumnje u prećutni dogovor rukovodstva Tanjuga i trenutne vlasti.

Stručnjak za medijsko pravo: Po srpskim propisima država ne može da bude vlasnik novinske agencije

Reagujući na izjavu ministra, advokat i stručnjak za medijsko pravo Slobodan Kremenjak izjavio je da propisi, konkretno Zakon o javnom informisanju i medijima, jasno kažu da država ne može da bude vlasnik novinske agencije, čak ni posredno. To znači da vlasnik ne može da bude ni neka državna ustanova, preduzeće ili drugo pravno lice koje je u celini ili delimično u državnoj svojini, odnosno finansira se iz javnih prihoda, rekao je Kremenjak.

“Srbija je svoju procenu o tome da li je u njenom interesu da ima novinsku agenciju donela još pre pet ili šest godina, Medijskom strategijom. Država se tada opredelila da će se, umesto što bi bila vlasnik medija, baviti stvaranjem pogodnog ambijenta za nezavisan, autonoman, profesionalan i održiv rad svih medija, bez obzira na njihovo vlasništvo”, rekao je Kremenjak.

Neposredno nakon „gašenja“ Tanjuga, premijer Aleksandar Vučić je za neuspešnu privatizaciju novinske agencije oštro kritikovao bivšeg ministra za kulturu i informisanje Ivana Tasovca, tvrdeći da je bio protiv gašenja Tanjuga, ali da je Tasovac „podmetnuo njegova leđa“ da bi sproveo privatizaciju medija.

Vučić je u januaru 2016. izjavio da ne zna šta se u tehničkom smislu dešava s tom agencijom, ali “ako ti ljudi mogu da rade i da dobiju posao na bilo koji drugi način, onda super, ja bih bio veoma zadovoljan”.

Za sve to vreme, Tanjug je sve češće kritikovan za pristrasnost i bliskost Vladi. Predsednik NUNS-a Vukašin Obradović je početkom novembra izjavio da je Tanjug postao „biro za informisanje pod kontrolom i uticajem Vlade“.

Naznake da bi nedefinisan status Tanjuga mogao biti uveden u zakonske okvire u ponedeljak je dao i novi ministar za kulturu i informisanja Vladan Vukosavljević, izjavom da nije isključeno da se Tanjug ponovo „vrati“ pod okrilje države.

“To da Srbija može da ne bude vlasnik bilo čega jeste u skladu s EU, kao i to da Srbija može da ima novinsku agenciju u kojoj je vlasnik 51 odsto”, ocenio je Vukosavljević, dodavši da odluka o statusu Tanjuga može biti doneta u narednih mesec dana.

Objašnjavajući činjenicu kako ova novinska agencija danas uopše radi, ministar je rekao da je Tanjug u procesu likvidacije koji će biti završen kada izmiri sva dugovanja prema trećim licima.

Činjenica je da dok god su pitanja vlasništva i finansiranja nejasna postojaće opravdane sumnje u nepristrasnost ove novinske agencije.

IZVOR INSAJDER

loading...

Ostavite komentar:

Please enter your comment!
Please enter your name here