Home DRUŠTVO Pod led bi mogli da odu Dijamant i Mlekoprodukt

Pod led bi mogli da odu Dijamant i Mlekoprodukt

SHARE

Eventualni bankrot Agrokora ugrozio bi opstanak i dve, nekada uspešne, zrenjaninske firme

Za svoju egzistenciju zabrinuto je i 150 zaposlenih u Mlekoproduktu kome lanac Todorićevih prodavnica duguje dva miliona evra

Uveravanja srpskih zvaničnika da razloga za brigu nema teško da mogu da umire oko 11.000 zaposlenih u nekoj od firmi kompanije Agrokor u Srbiji, ili predstavljaju deo lanca dobavljača.

Podsećanja radi u sastavu Agrokora u Srbiji posluju trgovinski lanci Merkator S, Idea i Roda, ali i firme Frikom, Dijamant, Kikindski mlin, MG Mivela, Nova sloga i Super kartica, a tu su i brojni dobavljači među kojima su velike fabrike. Osnovno pitanje koje muči zaposlen jeste šta će se prodavati, a nešto se prodavati mora, kako bi se namirili dugovi, mada je jasno da prehrambeni sektor raspolaže većim potencijalom. U ovom trenutku jedino je izvesno da su razgovori, u koje je uključen i državni vrh, u toku. S druge strane poruke koje se mogu čuti unose dodatnu konfuziju jer su različito intonirane – od toga da je poslovanje Agrokora u Srbiji stabilno, pa do upozorenja da će situacija sa tom hrvatskom kompanijom izazvati potres na regionalnom tržištu. Prema oceni profesora LJubomira Madžara, u ovom trenutku ne može se sa preciznošću reći kako će se situacija razvijati “ali je nesporno da je u interesu svih aktera uključenih u ovu priču, da se problemi Agrokora reše na najbezbolniji način”.

Jedno od neizbežnih pitanja svakako je i ono da li je ovakav scenario mogao da bude izbegnut. Sudeći prema oceni Gorana Kovačevića, vlasnika trgovinskog lanca Gomex i predsednika Naleda, ovako krupne stvari ne dešavaju se preko noći. On u tom kontekstu kaže da niko nije obratio pažnju na upozorenja koja su ukazivala na dramatično širenje poslovanja Agrokora.

– Trebalo je reagovati u pravom trenutku i intervencijom države sprečiti koncentraciju trgovine. U ovom slučaju reč je o klasičnom predatorskom ponašanju kada neko pokušava da zauzme tržište i u prvom koraku namerno gubi, da bi odmah posle toga istisnuo konkurenciju vraćajući dobit poskupljenjem proizvoda. Takav scenario bi se, verovatno, i dogodio da nije bilo preambicioznog plana vlasnika Agrokora, koji u tako kratkom roku nije mogao sve to da uradi. Problem je što to, svojevremeno, kada je Agrokoru dozvoljeno da udružuje trgovine na našem tržištu, nije prepoznala Komisija za zaštitu konkurencije – komentariše za Danas Kovačević.

Da je strah zaposlenih u Agrokorovim firmama u Srbiji i te kako opravdan na to, između ostalog, ukazuje i činjenica da samo u zrenjaninskom Dijamantu, “zlatnoj koki” Todorićeve srpske investicije, radi 750 ljudi. Za svoju egzistenciju zabrinuto je i 150 zaposlenih u Mlekoproduktu kome lanac Todorićevih prodavnica duguje dva miliona evra. Na taj rizik upozoravaju i u Udruženju privrednika Zrenjaninski poslovni krug.

loading...

– Svi dobavljači su u velikim finansijskim problemima, pa i naša članica Mlekoprodukt takođe. Zbog toga mi s pažnjom pratimo dešavanja u vezi sa ovim koncernom. Osim toga, veoma nas zanima kako će situacija sa Agrokorom da se odrazi na poslovanje Dijamanta koji, sudeći prema poslovnim rezultatima u prethodne četiri godine, beleži negativan trend. Ilustracije radi, pre četiri godine ova firma je ostvarila dobit od 12 miliona evra, da bi 2015. godinu završila sa gubitkom od 2,5 miliona evra. To najbolje govori o politici vlasnika Agrokora prema Dijamantu koja bi mogla biti pogubna ne samo za zaposlene u toj fabrici, već i za zrenjaninsku privredu. Podsetiću da je Dijamant naš najveći proizvođač i stabilnim poslovanjem uvek je bio stub ovdašnje privrede – kaže privrednik Stevo Kočalka, predsednik Udruženja Zrepok.


O finansijskim potezima Agrokora, obavljenim preko zrenjaninske uljare, spekuliše se već dve godine, naročito od kada je Petru Matijeviću prodat deo firme Dijamant-Agrar sa 4.100 hektara oranica. Vrednost te imovine bila je, 2015, procenjena na dve milijarde dinara. Da li Dijamant popunjava rupe u budžetu Agrokora pita se i urednik ekonomske rubrike u Listu “Zrenjanin”, Zoran Dedić, koji u tekstu navodi da je proteklih meseci zrenjaninska uljara prodala veći deo svojih zaliha suncokreta ruskim bankarima. “Za 35,5 miliona evra Dijamant je pre pet meseci ruskoj finansijskoj grupaciji VTB kapital trejding prodao 97.000 tona suncokreta. Da bi povukao suncokret za preradu iz svojih silosa, Dijamant sada bankarima prvo mora da ga plati. A svakog dana prerađuje 600 tona zrna”, ističe Dedić.

Šta je to dovelo Agrokor na ivicu propasti – da li je, kako smatraju slovenački stručnjaci, čašu prelila kupovina Merkatora u šta je uloženo više od pola milijarde evra, ili nekontrolisano širenje na sva regionalna tržišta – pitanje je koje čeka odgovor. Utoliko pre što je reč o krupnom igraču na tržištu koji zapošljava ukupno oko 60.000 radnika, pri čemu u Hrvatskoj – 35.000 radnika, a u Srbiji – oko 11.000. Godišnji prihod koncerna čini 15 odsto BDP-a Republike Hrvatske. Prema proceni rejting agencije Mudis, dug Agrokora krajem ove godine biće šest puta veći od bruto dobiti.

 

Madžar: Srpske firme nisu prve na prodaju

 

– Problemi sa Agrokorom nisu dobra vest za Srbiju, gde imovina tog koncerna, bar što se tiče industrije i proizvođača poput Dijamanta i Frikoma, vredi u proseku više od proseka hrvatske firme. Ipak, ako i dođe do prestrukturiranja Agrokora, srpke firme neće biti prve na udaru za prodaju. Dakle, rizik je manji nego kod kompanija koje ne posluju na srpskom tržištu. Hrvatska država je donela specijalni zakon kako bi, bar privremeno, zaustavila realizaciju zahteva poverilaca za trenutnom naplatom potraživanja. Moglo bi se reći da je to svojevrsni predah za Agrokor. Ako bude sreće i pameti, Agrokor će taj predah racionalno iskoristiti – komentariše za Danas profesor LJubomir Madžar i naglašava da je spasavanje te kompanije u interesu i Hrvatske i Srbije.

 

IZVOR DANAS

loading...

Ostavite komentar:

Please enter your comment!
Please enter your name here