Home POLITIKA Najpre o poverenju Vladi Kosova, a potom o demarkaciji sa Crnom Gorom

Najpre o poverenju Vladi Kosova, a potom o demarkaciji sa Crnom Gorom

SHARE

Sednica Vlade Kosova na kojoj je trebalo da bude utvrđen predlog zakona o razgraničenju sa Crnom Gorom odložena je  i biće održana posle sednice Skupštine Kosova na kojoj se glasa o poverenju Vladi.

“Posle diskusija koalicionih partnera Demokratske partije Kosova (DPK) – Demokratskog saveza Kosova (DSK) kojima su prisustvovali i predstavnici SAD postignuta je saglasnost da se sednica Vlade na kojoj će biti razmotren Predlog zakona o ratifikaciji sporazuma o graničnoj liniji Kosova i Crne Gore, održi posle sednice Skupštine Kosova koja će biti održana u sredu”, navodi se u saopštenju.

Kako se navodi, ratifikacija sporazuma o razgraničenju sa Crnom Gorom jedno je od najznačajnijih pitanja za “budućnost građana i države Kosovo”. Na dnevnom redu skupštinske sednice, zakazane za sredu, je glasanje o nepoverenju Vladi Kosova kojom predsedava Isa Mustafa.

Politički analitičari ocenili su da je današnja odluka da se razgraničenje sa Crnom Gorom razmatra posle zahteva za izglasavanje nepoverenja u suštini pritisak na DPK da njeni poslanici ne glasaju za predlog opozicije za smenu Vlade.

Analitičari su ocenili da bi posle eventualnog izglasavanja nepoverenja Vladi Mustafa mogao da okrivi DKP za neuspehe u vezi sa ukidanjem viza građanima Kosova i razgraničenja sa Crnom Gorom.

loading...

Kosovski premijer Isa Mustafa nije nedavno u Briselu uspeo da ubedi evropske zvaničnike da odobre vizne olakšice pre nego što parlament potvrdi demarkaciju s Crnom Gorom.

Predsednik Skupštine Kadrij Veselji i premijer Isa Mustafa ranije su kazali da ukoliko ne bude usvojen zakon o razgraničenju sa Crnom Gorom, nema smisla nastaviti sa sadašnjom koalicijom DSK-DPK.

Crna Gora i Kosovo potpisali su u Beču, avgusta 2015, sporazum o razgraničenju, prema kojem je granica između Crne Gore i Kosova ostala ista, kako je utvrđeno Ustavom nekadašnje SFRJ iz 1974. i duga je 80 kilometara.

Kosovska opozicija se odmah snažno usprotivila ovom sporazumu, smatrajući da se Kosovu “oduzima” preko 8.000 hektara teritorije, i od početka oktobra iste godine započela je bojkot i sprečavala održavanje sednica parlamenta – upotrebom nasilja, uključujući i serijsko bacanje suzavca u samoj skupštinskoj sali, sprečavajući tako i sve do sad da se taj sporazum ratifikuje u parlamentu.

U međuvremenu je i ad hok komisija za demarkaciju međunarodnih stručnjaka ocenila, prošlog proleća – da je proces demarkacije između Kosova i Crne Gore u skladu s međunarodnim standardima, a komisija je formirana na poziv tadašnje kosovske predsednice Atifete Jahjage i to nakon višemesečnih protesta opozicije.

Posle prolećnog zatišja 2016, novi talas nasilja nastavio se u leto iste godine, kada je vlada u Prištini i usvojila Predlog nacrta sporazuma o razgraničenju sa Crnom Gorom i prosledila ga Skupštini na usvajanje. Tada su se dogodili i bombaški napadi na zgradu vlade, RTK, kao i kuću direktora RTK.

Izvor: Beta, RTS, Kossev

IZVOR INSAJDER

loading...

Ostavite komentar:

Please enter your comment!
Please enter your name here