Home POLITIKA „Tabloidizacija“ ugrožava odgovorno novinarstvo

„Tabloidizacija“ ugrožava odgovorno novinarstvo

SHARE

Istraživački centar Evropskog parlamenta su povodom Svetskog dana slobode medija, koji se obeležava sutra, objavili analizu stanja u medijima na Zapadnom Balkanu. Zaključak je da “sloboda medija nije potpuna, da se suočavaju sa politizacijom, problemima u sprovođenju zakona i zastrašivanjem novinara, uz porast autocenzure”. Najveća novinarska udruženja u Srbiji takođe ukazuju na sve teži položaj medija i novinara, apelujući na medije da se sutra uključe u akciju “Pet minuta gromoglasne tišine”. 

Nezavisno udruženje novinara Srbije i Granski sindikat kulture, umetnosti i medija “Nezavisnost” i UNS su u odvojenim saopštenjima pozvali novinare i elektronske medije u Srbiji da u sredu, 3. maja u pet do dvanaest isključe ton i zamrače ekrane kako bi se pridružili međunarodnoj simboličnoj akciji “Pet minuta gromoglasne tišine” da bi javnost upozorili na nikad gori položaj novinarske profesije u Srbiji. U pitanju je međunardona akcija kada mediji u periodu od 11.55 do 12 sati prekinu program u elektronskim medijima, pročitaju Proglas ili ga objave na ekranu, a u onlajn i štampanim medijima objave da je sloboda medija u zemlji ugrožena, jer novinari nisu nikada bili u težem ekonomskom položaju i pod većim pritiscima.

EP: Favorizovanje tabloidizacije

U ovogodišnjem izveštaju istraživačkog centra Evropskog parlamenta, pod nazivom “Zapadni Balkan: Trendovi slobode medija”, navodi se između ostalog da je kvalitetno novinarstvo otežano i da se favorizuje ‘tabloidizacija’.

Autocenzura je izazvana kako suptilnim, tako i otvorenim uticajima, zaključak je istraživača Evropskog parlamenta. Zastrašivanje novinara ocenjeno je kao rasprostranjeno, a ukazuje se i na problem nekažnjivosti zločina protiv novinara, za šta se kao primer često navodi Srbija sa tri slučaja koja već dugo nisu rešena.

loading...

“Evropski parlament osuđuje politički pritisak i široko rasprostranjenu autocenzuru, poziva zemlje kandidate da stvore bezbedno medijsko okruženje pogodno za objektivno i tačno izveštavanje, i poziva na efikasan pravosudni sistem”, piše u izveštaju objavljenom uoči Svetskog dana slobode medija, 3. maja.

EP podseća da je sloboda medija osnovna vrednost Evropske unije i temelj demokratije i predstavlja prioritet proširenja, pa EU pomno prati “medijsku scenu” kandidata, uglavnom putem godišnjih izveštaja Evropske komisije, ali i kroz poglavlja 10 (informaciono društvo i mediji) i 23 (pravosuđe i osnovna prava) kada počnu pregovori o pristupanju.

U izveštaju piše da je medijsko zakonodavstvo u zemljama Zapadnog Balkana prilično savremeno i usklađeno sa standardima EU, ali da nedostatak sprovođenja postojećih pravila dovodi do medijskog okruženja koje nije pogodno za potpuno ostvarivanje slobode medija.

EP navodi da nezavisni i efikasni javni emiteri u regionu imaju ključni značaj za pluralizam medija, ali da se suočavaju sa pretnjama kao što su “politička kolonizacija i instrumentalizacija”, a organizacija Oservatorio balkani (Osservatorio Balcani e Caucaso) ocenjuje da “nevolje” javnih servisa služe kao “barometar” za stanje slobode medija u državi.

U izveštaju piše i da nedostatak transparentnosti i vlasništva nad medijima, kao i izvori finansiranja i dalje predstavljaju problem.

“Mešavina niskih primanja koja se isplaćuju kasno, slaba sigurnost posla, rad bez ugovora ili sa lako raskidivim ugovorima predstavlja direktan oblik pritiska koji podstiče širenje autocenzure, otežava nezavisnost, kvalitetno novinarstvo i favorizuje ‘tabloidizaciju’. Sindikati novinara i zakoni o radu su od ključnog značaja za ublažavanje ovih problema”, navodi se u izveštaju.

NUNS i Sindikat Nezavisnost: Posao medija nije ispunjavanje želja moćnika

NUNS i “Nezavisnost” su naveli da je “sloboda pravo da ljudima kažete istinu” i da uloga medijskih radnika “nije ispunjavanje želja moćnika” već odgovorno informisanje i stvaranje kritičke javnosti.

“Novinarstvo se danas suočava sa sve većim političkim i ekonomskim pritiscima, cenzurom i autocenzurom, nesigurnošću rada, ugrožavanjem bezbednosti, nedostatakom profesionalne obuke, rodnom neravnopravnošću, kršenjem autorskih prava i mnogo čime još što nije za pohvalu, naprotiv”, piše u saopštenju.

U saopštenju se navodi da je Srbija, po izveštaju Reportera bez granica, u odnosu na prethodnu godinu doživela pad od sedam mesta, pa je sada na 66 mestu.

“U situaciji kad je jedan čovek okupirao i monopolizovao gotovo kompletnu javnu scenu, ekploatišući je do krajnjih granica, kad vodeća stranka medije u Srbiji koriste kao sredstvo kreiranja javnog mnjenja u skladu sa svojim, uskim i sebičnim interesima i kad je stotine naših kolega ostalo bez radnog mesta, a više stotina njih, čak i u profitabilnim medijskim kompanijama, rade za smanjene i neredovno zarade, novinari moraju postići jedinstvo, dići glas i nepristajanjem na te ‘uslove’ pokazati da su slobodni građani koji imaju slobodu, pravo i obavezu da ljudima, pre svega, prenesu istinu. A sloboda je i da javnosti kažete i ono što vlast ne želi čuti”, piše u saopštenju.

NUNS i “Nezavisnost” pozvali su sve medijske radnike “da se zajedno suprotstavimo daljoj eroziji profesije i učinimo sve kako bi podigli ugled novinarstva i vratili poverenje građana”.

Oni su apelovali na javnost u Srbiji da se na taj dan sete i nekažnjivosti zločina protiv novinara, podsećajući da “23 godina nije bilo dovoljno da se otkrije ko je ubio novinarku Dadu Vujasinović, da se ni posle 18 godina ne zna po čijem nalogu je ubijen kolega Slavko Ćuruvijai da već 16 godina ostaju nepoznati i nekažnjeni nalogodavci i ubice novinara Milana Pantića”.

UNS: Siromašenje i zavisnost novinara

Udruženje novinara Srbije je u proglasu navelo da su izlazak države iz vlasništva u medijima lokalne vlasti iskoristile za drastično smanjenje finansiranja medija i tako izvršile dodatni pritisak na njihovu slobodu.

Posledica je, navode iz UNS-a, siromašenje medija, njihova zavisnost od centara moći, tabloidizacija, pad etičkih standarda, autocenzura i visok nivo klijentelizma.

“U godini za nama vlast, ali i opozicija, demonstrirali su bahat odnos prema novinarima i medijima. Urednici su ekspresno smenjivani ili nezakonito otpuštani, a novinari su diskriminisani zbog uređivačke politike svojih redakcija”, piše u Proglasu.

UNS zahteva i da Specijalno tužilaštvo za ratne zločine najzad počne da radi svoj posao i kada su u pitanju 39 novinara i medijskih radnika srpskih redakcija ubijenih u građanskom ratu u bivšoj Jugoslaviji, na Kosovu i Metohiji i tokom NATO agresije, umesto što godinama bez rezultata, po prijavi NUNS-a, istražuje odgovornost novinara osumnjičenih za pripremu i organizovanje ratnih zločina i genocida.

U saopštenju se traži i da vlada i medijska zajednica uspostave dijalog o važnim pitanjima medijskih sloboda i potrebe unapređenja kulture javne komunikacije značajne za demokratizaciju srpskog društva. Traže i da se to pre reši status novinske agencije Tanjug i dovrši privatizacija Večernjih novosti i Politike.

IZVOR INSAJDER

loading...

Ostavite komentar:

Please enter your comment!
Please enter your name here