Home DRUŠTVO Slučaj „Mali“: Kad institucije služe funkcionerima

Slučaj „Mali“: Kad institucije služe funkcionerima

SHARE

24.04.2017

Управа за спречавање прања новца, део Министарства финансија, од 2009. године испитује сумњиве финансијске трансакције градоначелника Београда Синише Малог, Агенција за борбу против корупције више од две године зна да је градоначелник лажно приказивао податке о имовини, Први основни суд у Београду већ седам месеци зна да деци градоначелника Београда његови мистериозни пријатељи плаћају школарину од 60.000 евра годишње и да он изнајмљује стан који плаћа 1.500 евра а да има плату 103.000 динара. Без обзира на све то, па и на чињеницу да је и тужилаштво упознато са свим овим подацима, а захваљујући медијима сада и читава јавност – Синиша Мали и даље неометано и без икаквих последица врши јавну функцију градоначелника Београда.

Све наведено поткрепљено је непобитним писаним доказима које су те исте државне институције на крају морале да открију захваљујући упорности медија и Закону о слободном приступу информацијама од јавног значаја.

У документацији коју је Агенција за борбу против корупције по налогу Повереника за информације од јавног значаја доставила Пиштаљци наводи се да је банка „Hypo Alpe-Adria“ још 2009. године пријавила Синишу Малог Управи за спречавање прања новца због сумњивих трансакција. И осам година од пријаве, те трансакције се и даље „воде“ само као сумњиве јер надлежни органи, према подацима из извештаја Агенције, ни после свих тих година нису утврдили да ли је градоначелник Београда учествовао у прању прљавог новца или није. 

loading...

Објашњење због чега Управа за спречавање прања новца још није установила да ли је Синиша Мали спорним трансакцијама починио кривично дело, Пиштаљка до објављивања текста није добила. Из Управе су нам рекли да изјаву в.д. директора Жељка Радовановића не можемо да добијемо. „Питања пошаљите на мејл Министарства финансија, они ће онда питања проследити нама. Ми ћемо одговоре проследити Министарству финансија и онда ћете ви од њих добити одговор“, објаснили су нам процедуру из Управе за спречавање прања новца.

Ово није први пут да надлежни у Управи за спречавање прања новца избегавају да одговоре на питања у вези са Синишом Малим. Пре скоро месец дана, Управу смо питали које су све трансакције у вези са градоначелником Београда „сумњиве“.

„Управа за спречавање прања новца све расположиве податке  доставила је Агенцији за борбу против корупције и Вишем јавном тужилаштву у Београду, ради предузимања радњи и мера из њихове надлежности. Имајући у виду да би давање додатних информација евентуално могло да угрози или отежа спречавање или откривање кривичног дела, оптужење за кривично дело, вођење преткривичног поступка и слично, Управа није у могућности да достави друге информације од оних који су већ објављене на сајту Агенције за борбу против корупције и у које имате увид“, пише у писаном одговору Управе.

Да ће објављивање података о Синиши Малом угрозити откривање кривичног дела био је и изговор Агенције за борбу против корупције када је одбијала да нам достави јавне податке. Када овај изговор није прихватио ни Повереник за информације од јавног значаја – Агенција је пронашла други. Подаци су „строго поверљиви“, сада тврде у Агенцији. Они су и поред налога Повереника одбили да доставе све списе из ванредне контроле имовине и прихода. Из списа које су нам селективно доставили види се да за Синишу Малог законска обавеза о пријављивању имовине и прихода не важи. Он је у више наврата и поред неколико упозорења упорно достављао лажне податке о имовини. Агенција за борбу против корупције, међутим, више се старала да заштити Синишу Малог него што је инсистирала да он законски одговара.

Тек када су медији почели да пишу о имовини Синише Малог, Агенција је покренула ванредну контролу извештаја које је достављао овај функционер. У ванредној контроли установљено је да се градоначелник сумњичи за прање новца, али и да је добијао новац од контроверзног бизнисмена Петра Матића „из и ван радног односа“. Због чега је Матић плаћао Малог, Агенција није истраживала, већ је то само као напомену у фусноти ситним словима написала у извештају. Ситним словима написано је и да је Синиша Мали посредно повезан са неколико фирми које су спорним приватизацијама прешле у власништво Матића и Слободана Вучићевића. Синиша Мали од 2001. године до 2003. године био је директор Центра за тендерску приватизацију у Агенцији за приватизацију.

Агенција није испитивала ни одакле градоначелнику 95.000 евра које је његова бивша супруга Марија Мали потрошила док су још били у браку, а које, како се показало, ни она ни он нису зарадили. Нико није испитао ни јавно признање Марије Мали, изречено у кривичној пријави поднетој против бившег супруга, да је у договору са тадашњим супругом дала лажну изјаву да је 95.000 евра наследила од оца како би га заштитила од кривичне одговорности. У извештају Агенције о спорној изјави такође се говори само у фусноти.

Иако је ванредном контролом Агенција уочила ствари због којих би Мали требало не само да оде с функције, већ и да кривично одговара, бивша директорка Агенције Татјана Бабић одлучила је да извештај сакрије од јавности. Татјана Бабић је у међувремену изабрана за судију Уставног суда као „истакнути правник“. На питање Пиштаљке да ли је место у Уставном суду „зарадила“ ћутањем о Малом, Татјана Бабић је одговорила: „Легитимно је да то мислите“.

Јавност је са извештајем Агенције упозната не захваљујући „истакнутим правницима“ Агенције, већ захваљујући новинарској упорности. После четири месеца инсистирања Пиштаљке, уз помоћ Повереника и упркос саботирању Агенције, јавност је упозната са још увек непотпуним извештајем из кога се види таман довољно да би се открило да државне институције и њена контролна тела дуже време штите јавног функционера на власти који је ухваћен у озбиљном кршењу закона.  

И судија Првог основног суда Лидија Алагић која је судила у бракоразводној парници Синише и Марије Мали није предузела ништа од оног на шта је била обавезна, а то је да макар обавести тужилаштво о својим сазнањима када је сазнала је да су приходи градоначелника Београда спорни.

Током ове парнице градоначелник Београда је изјавио, а записником је забележено, да годишње добија од пријатеља 60.000 евра да би платио школовање своје троје деце. Иако функционеру није дозвољено да прима овакве поклоне Алагић је забранила да адвокат Марије Мали постави питање ко су мистериозни пријатељи који му дају 60.000 евра годишње. Судија Алагић је такође била упозната са податком да градоначелник месечно зарађује само 103.000 динара, а да кирију за стан месечно плаћа 1.500 евра. На суду је Мали рекао да новац за кирију позајмљује од оца. Судија није реаговала ни на изјаву Марије Мали која је изјавила да јој је до јула 2016. године Синиша Мали давао „на руке“ 1.500 евра за алиментацију, опет много више него што износи његова званична плата.

Судија Алагић је у овом приватном спору сазнала и да је дадиља деце градоначелника Синише Малог, Милица Радовановић, која је сведочила у његову корист на суду, двадесет дана пре спорног сведочења добила посао у градском предузећу ЈКП „Градска чистоћа“. Иако је је дадиља имала очигледан интерес за сведочење – судија Алагић је њено сведочење прихватила и између осталог на основу њега доделила старатељство над троје деце Синиши Малом.

Судија Лидија Алагић такође није била доступна за коментар. Портпарол Првог основног суда Ида Никитовић у телефонском разговору рекла нам је да не може да нам да контакт судије и да питања пошаљемо мејлом. Лидију Алагић питали смо да ли је обавестила тужилаштво и друге надлежне органе о потенцијалним коруптивним радњама Синише Малог. Писани одговор Лидије Алагић још чекамо.    

Међутим, и без судије Алагић тужилаштво је могло да реагује јер је упознато и са извештајем Агенције и са извештајем Управе за спречавање прања новца, али и са подацима које су изнети током бракоразводне парнице јер је Пиштаљка о томе документовано писала. Тужилаштво се до сада није оглашавало о Синиши Малом, иако је дужно да обавести јавност шта је урадило и какви се поступци воде против њега.

У ситуацији у којој институције избегавају одговорност, упирући прст у оног другог, и избегавају новинаре и јавност, у ситуацији у којој се јавни подаци о функционерима и подаци о кршењу закона проглашавају за тајне од националног значаја, Синиша Мали је само симбол. Слика система у коме, без обзира на то ко је на власти, институције не раде за грађане већ служе функционерима. 

Фотографија Синише Малог: Град Београд, фотографија Татјане Бабић: Медија центар, фотографија Првог основног суда у Београду: www.prvisud.rs

Ознаке:

, , , , , ,

Повезани чланци:

IZVOR PIŠTALJKA.RS

loading...

Ostavite komentar:

Please enter your comment!
Please enter your name here