Home DRUŠTVO 18 godina od agresije

18 godina od agresije

SHARE

PIŠE: Aleksandar Bećić

Vi, koji se spremate da 2. aprila zaokružite ime velikog gospodara i da mu date još pet godina života na državnim jaslama, nemojte da zaboravite da će 24. marta biti tačno 18 godina odkako ste zbog politike koju su vodili Slobodan Milošević i Vojislav Šešelj, pomognuti Ivicom Dačićem, Aleksandrom Vučićem i Tomislavom Nikolićem prvi put u životu čuli zavijanje sirena za uzbunu.

Da se razumemo. Nije to bila nikakva humanitarna intervencija. Bila je to čista agresija NATO saveza, na čijem je čelu de-facto tada bio prvi čovek Sjedinjenih Država Bil Klinton.

Da vas podsetim, to je onaj koji je sa osmehom na licu tapšao vašeg velikog vođu po ramenu, dok je on skrušeno sedeo na stolici pored njega uoči izbora za predsednika SAD. To je onaj koji je 1999. posle kraha pregovora u Rambujeu rekao „Nema više čekanja. Prag je prekoračen. Ugroženi su američki nacionalni interesi“.

Da vas podsetim da je žena istog tog Klintona, Hilari, čiju je kampanju podržao vaš voljeni veliki vođa rekla da je upravo ona insistirala na tome da se Srbija bombarduje i da se zbog toga ne kaje.

loading...

[embedded content]

Da vas podsetim: 24. marta je tačno 18 godina odkako su na Srbiju počele da padaju bombe, zahvaljujući naletu američkih i britanskih aviona, koji su prvi poleteli na naše nebo. U to vreme u Dauning stritu 10 stolovao je Toni Bler.

Da vas podsetim: Vaš veliki vođa je uzeo za savetnika Tonija Blera. Onog Tonija Blera koji je u svojim memoarima naveo da je on odigrao ključnu ulogu u bombardovanju Srbije. Onog Tonija Blera koji je uspeo da ubedi ostatak NATO saveza da se spremi i kopnena invazija na Srbiju, do koje na kraju zbog Kumanovskog sporazuma – nije došlo.

Da vas podsetim: Vaš veliki vođa je za svog velikog prijatelja i savetnika proglasio i Gerharda Šredera. To je onaj koji je – suprotno Ustavu Nemačke – dozvolio upotrebu Bundesvera (nemačke vojske) u agresiji na Srbiju. 15 godina kasnije je priznao svoju grešku.

Da vas podsetim, vas koji ćete 2. aprila zaokružiti ime velikog vođe sa željom da isti postane predsednik ove razjebane zemlje: 24. marta će biti tačno 18 godina odkako je počelo bombardovanje u kom ste možda izgubili nekoga, Aleksandar Vučić i Tomislav Nikolić nisu izgubili nikoga. Dobili su po stan od Miloševića.

Ništa lošije nije prošao ni današnji glavni podrepak velikog vođe, Ivica Dačić. Političar čiji se kofer s bananama vuče niz ulicu Kneza Miloša, gde mu je kabinet.

A vi? Kako vam je? Dobro? Zaboravili ste i oprostili bombe? Zaboravili ste žrtve? Dobro. Hrišćanski je to, svaka vam čast. Živite dobro? Dobili ste flašu ulja, kilo brašna i šećera? Možda i upaljač i olovku? A ono s penzijama i platama, to nema veze, žrtvovali ste se za državu? To što će država da nudi od 200.000 dinara do 1.400.000 dinara migrantima da bi ostali i pokrenuli svoj „biznis“ vas ne boli? Ne razmišljate da li je to mogao vaš neki član porodice?

Ah, da: Za njega ste isplanirali državni posao. Zato i zapovedate svojim potomcima da se učlane kod Ace (Tomu više ne pominjete)? Spremate ponekog člana porodice i da podrži Ivicu ili Vojvodu Šešelja? Naći će se već neko ko će znati nekog od nekog koji je rođak nekome, koji će nekome opet reći da zaposli baš vašeg porodičnog iznurenog aktivistu. Aktivistu koji će pet narednih godina lepiti plakate, nositi majice i kačkete, deliti flajere, sakupljati potpise…

Ne znam, vala, kome treba više pomoći. Srbiji, ili vašim glavama.

Share Button

IZVOR KOLUMNISTA

loading...

Ostavite komentar:

Please enter your comment!
Please enter your name here