Home DRUŠTVO Milenko Jovanov – Vučićev Dosovac

Milenko Jovanov – Vučićev Dosovac

SHARE

PIŠE: Aleksandar Bećić 

Svaki put kada neki istaknuti kadrovik Srpske napredne stranke povrati po nekom predsedničkom kandidatu koji pokušava da sa trona apsolutnog vladara Srbije skine njegovog velikog vođu, ja pogledam biografiju tog kadrovika. 

I interesantno je: Sa izuzetkom Vladimira Đukanovića Đuke, poznatog i kao specijaliste za kvote u kladionicama, specijaliste za loto kuglice i noćno krečenje, i svojevremeno Zorana vazduplohovca Babića, u pitanju su – po pravilu – preletači.

Ne, ne ovi iz grupe građana Ljubiša Preletačević Beli, to su fini, pristojni i duhoviti momci i devojke, već preletači u Srpsku naprednu stranku iz redova starog jata (kao dr Aleksandar Martinović ili Maja Gojković), ili iz Demokratske stranke, ili DSS.  

Setite se samo s koliko gnoja u rečenicama je o svojim bivšim partijskim drugovima pričao Goran Knežević? Istine radi, njega još i mogu da razumem. Rođena partija ga je poslala u bajbokanu.

loading...

Ali, slučaj Milenka Jovanova je priča za sebe. 

Ovaj „dečko koji obećava“ je čisti produkt DSS-a. Vojislav Dr Šešelj bi ga, da je još uvek u Demokratskoj stranci, Srbije verovatno nazivao stranim plaćenikom i domaćim izdajnikom: Kako i da ga ne nazove, kada je Milenko Jovanov mnogo puta boravio na usavršavanju u inostranstvu zahvaljujući Nacionalnom demokratskom institutu (NDI) SAD, Fondaciji Konrad Adenauer, Savetu Evrope, Internacionalnom republikanskom institutu… Sve (kako bi rekli međ’ radikalima – Soroševo maslo do Soroševe prćije).

Inače, u Demokratskoj stranci Srbije je bio od 2001. do 2015. i to u samom vrhu. A onda je u avgustu 2015 prešao u SNS, da bi već u maju 2016 postao potpredsednik Glavnog odbora SNS.

Još pamtim rečenicu velikog vođe „Čućete uskoro za ime Milenko Jovanov. Mlad čovek, skoro nam se pridružio, ima energiju, borac je, podseća me na mene“.

Borac koji Vučića podseća na njega samog u ponedeljak je Natašu Jeremić proglasio glavnim narko bosom Srbije. Besramno, bez trunke dokaza. Valjda u želji da se dodatno uvuče u rektalni otvor svog vođe i da dodatni, svoj pečat preskupoj kampanji Srpske napredne stranke koja podbacuje na svim frontovima. Znate već i sami: Kad ste „novi kolač“, morate da dokazujete svakog dana, u svakom trenutku koliko se divite velikom vođi. A on to voli… Bedno je to što je Milenko Jovanov rekao. I ne samo da je bedno: Kažnjivo je. U zemlji u kojoj je sudstvo stvarno nezavisno.

Veliki vođa se, uistinu, ogradio od bljutavosti izgovoru kroz usta njegovog političkog klona, kog je dobio već izbrušenog. Ali, da se ne varamo: Ne bi Milenko Jovanov ni za živu glavu sam rekao ono što je rekao o supruzi predsedničkog kandidata Vuka Jeremića, da nije imao zeleno svetlo znate-već-od-koga. Nije ovo prvi put bivšem demokrati da pljuje svoje nekadašnje partijske drugove. Da povraća po njima i zapišava ih naknadno. I svaki put po nalogu voljenog mu šefa. Ali, više ne prolazi.

Vučić je od svega toga pokušao da napravi još jedan spin: „Nismo mi isti kao oni, mi smo bolji, a oni neka i dalje nastave da pljuju po meni i mojoj porodici.“

Po kojoj porodici? Ko pominje tvoju porodicu, Vučiću? Pominje se zlo koje ste vi napravili u Srbiji. Govori se o bahatoj, prostačkoj i lažljivoj politici i burazerskom sistemu u politici koji već predugo vlada Srbijom. Govori se o gomili neispunjenih obećanja zahvaljujući kojima ste naduvali svoju stranku na pola miliona članova od čega je najmanje 80 odsto onih koje ste svi vi mnogo slagali u proteklih pet godina.

Milan Kamponeski u jednom svom postu kaže da je brat Milenka Jovanova „pre nešto više od godinu dana uzeo iseljeničku vizu, da bi iz Srbije kojom mu upravlja rođeni brat, sa čitavom porodicom pobegao glavom bez obzira na Sever Evrope s namerom da se nikad više ne vrati.“

Za razliku od Kampe, koji kaže da će kada naprednjake skinemo sa vlasti prvo ponuditi bratu Milenka Jovanova da se vrati, ja imam drugi predlog: Da onog dana kada skinu Vučića i Vučiće sa vlasti sve njih potrpaju u one autobuse koje su vukli po Srbiji i odvezu ih do mađarske granice. Pa da se jadom zabavljaju i čekaju da se otvori neka kapija na bodljikavoj žici, da ih Orban, kog toliko vole, primi u svoje naručje. Glavnih u stranci ima taman toliko da stane u stotinjak autobusa, a naći će se još neki, na volonterskoj osnovi, siguran sam.

Share Button

IZVOR KOLUMNISTA

loading...

Ostavite komentar:

Please enter your comment!
Please enter your name here