Home DRUŠTVO Koliki nam je stvarno…

Koliki nam je stvarno…

SHARE

U poređenju BDP-a Srbije i Nemačke krije se

tužna istiina o našoj ekonomskoj propasti

Beograd – Kad Vučić govori o BDP-u, izgleda da ni sami nismo svesni kolikosmo bogati. Zato se svim građanima Srbija to mora ponavljati po nekolikoputa na dan putem svih režimskih ispostava. Jer, sto puta ponovljena laž,postaje istina. Međutim, ovde je u pitanju vređanje normalnog rasuđivanja.Evo, o čemu se zapravo radi.

Kad ekonomisti govore o BDP-u, oni analiziraju uglavnom tri važnaaspekta. Prvi je realni iznos bruto društvenog proizvoda (BDPr). Onpokazuje ukupnu vrednost robe i usluga proizvedenih u privredi države u tokujedne godine, bez obzira na vlasništvo. To podrazumeva da (BDP-r) uključujevrednost produkcije i stranih lica (kompanija) u zemlji. Realni bruto društveniproizvod (BDP-r) predstavlja ukupno stvoren domaći dohodak. Preko realnogdruštvenog proizvoda meri se bogatstvo jedne zemlje. Realni bruto društveniproizvod Nemačke u 2015. godini iznosio je 3.357 milijarde dolara. U 2015.godini realni bruto društveni proizvod Srbije iznosio je 36,51 milijardu dolara, što je 97 puta manje od Nemačke. Posmatrajući samo po ovom parametruviše je nego očigledno da je potpuno smešno i besmisleno porediti Nemačkui Srbiju.




Drugi bitan aspekt je bruto društveni proizvod po glavi stanovnika(BDPppc).On se dobija kada se iznos realnog bruto domaćeg proizvoda(BDP-r) podeli sa brojem stanovnika (c). On pokazuje veličinu bogatstvasvakog stanovnika jedne države. U 2015. godini bruto društveni proizvod poglavi stanovnika (BDP-ppc) Nemačke iznosio je 45.270 dolara, dok je brutodruštveni proizvod po glavi stanovnika Srbije iznosio 5.659 dolara, odnosnomanji je za 8 puta. Sa druge strane, poređenja radi, hajde da pogledamo iregion! Bruto društveni proizvod po glavni stanovnika Slovenije iznosio je22.700 eura, Hrvatske 13.500 eura, Crne Gore 7.000 eura, Srbije 5.100 eura,Makedonije 4.900 eura i BIH 4.500 eura. Ovi odnosi pokazuju gde se poovom osnovu nalazi svaki stanovnik Srbije u odnosu na nemačkoggrađanina, ali i u odnosu na građane bivših republika SFRJ. Očigledno,posmatrano po ovom parametru nema govora o bilo kakvim ekonomskimuspesima, niti postojanju ekonomskog tigra. U Srbiji se može govoriti samo ovrlo opasnom pokušaju manipulisanju širokim masama.

Treći aspekt je godišnji rast bruto domaćeg proizvoda (BDPg) o komegovori Vučić. Ovaj parametar pokazuje da je privreda Srbije prošle godinerasla po stopi od 0.8 %, odnosno, njen je realni bruto domaći proizvod (BDP-r) bio u 2015. godini veći za 0.8% nego u 2014 godini. Planirani bruto domaćiproizvod (BDP-r) za 2016. godinu trebalo bi da bude veći za 2.5% nego u2015. godini, i apsolutno ništa više od toga. Planirani rast bruto domaćegproizvoda Nemačke za 2016. godini je 1.8% što znači da planirani rast brutodomaćeg proizvoda Srbije od 2.5% nije 2.5 puta veći od Nemačke, ali je ovoupoređenje nedosledno i iz sledećih razloga.

Na osnovu informacija koje daje baza podataka MMFa dat je

sledeći raspored kretanja rasta BDPa država iz okruženja Srbije.

loading...

Na prvom mestu u regionu je Crna Gora sa rastom BDP-a od 4,7% i ona se nalazi se na 48 mestu u svetu. Za njom sledi Makedonija sa stopom rata BDP-a od 3,8%, i ona se nalazi na 71 mestu u svetu; zatim sledi Kosovo i Metohija koje se nalazi na 85 mestu sa stopom rasta BDP-a od 3,3%. Albanija se nalazi na 97 mestu sa stopom od 3.0%, Mađarska i Rumunija imaju rast od 2,7%, i nalaze se na na 114 i 115 mestu. Bosna i Hercegovina ima rast (BDP) od 2,3%, i nalazi se na 131 mestu. Slovenija ima rast od 2,0% i nalazi se na 136 mestu. Bugarska ima stopu rasta od 1,2%, i nalazi se na 157 mestu. Hrvatska je na 171 mestu, sa stopom rasta (BDP) od 0,45% za 2014 godinu, a Srbija (bez KiM) nalazi se na visokom 176 mestu sa stopom rasta (BDP) od 0,8% za 2015. godinu. Posmatrano i po ovom osnovu Srbija je u najgorem položaju.

Malo više o nemačkoj ekonomiji…

Nemačka privreda, najveća u Evropi, oduprla se i grčkoj krizi, i usporavanju rasta u Kini i geopolitičkim neizvesnostima, i u 2015. godini beleži rast BDP za 1,7%, premašivši po prvi puta u istoriji, vrednost od 3.000 milijardi evra, dosegnuvši 3.356 milijarde evra. Istovremeno, Nemačka je ostvarila višak u državnom budžetu od 16,4 milijardi evra, što odgovara otprilike 0,5% BDP. To je druga godina zaredom da su nemačke javne finansije u plusu. Ekonomska situacija u Nemačkoj bila je u 2015. godini obeležena čvrstim i doslednim rastom i gotovo svi industrijski sektori su zabeležili rast.

Vrlo je značajno da povećanje privredne aktivnosti pre svega bilo podstaknute domaćom potražnjom. Potrošnja je bila najvažniji motor rasta u nemačkoj ekonomiji. Ulaganja i spoljna trgovina takođe su pomogli održanju pozitivnog trenda, ali u mnogo manjoj meri. Lična potrošnja porasla je u prošloj godini za 1,9%, a državna za 2,8%. Ulaganja u mašine i opremu porasla su za 3,6%, dok je izvoz porastao 5,4%, a uvoz 5,7%. U prošloj je godini ukupno bilo više od 43 miliona zaposlenih, što je najviši nivo od ujedinjenja 1990. godine.

Nemačka ekonomija, uprkos mnogim nepovoljnim kretanjima, kao što su grčka kriza, usporavanje na tržištima u nastajanju i Kini i povećanje geopolitičkih neizvesnosti, prevazišla sva očekivanja i da za to najviše zasluga ima važnost lične potrošnje koja je postala važan pokretač rasta BDP.




I sada ono što deluje pomalo neverovatno za naše poimanje ekonomije. Oni u 2016. godini očekuju dalje jačanje nemačke ekonomije, a da će tome značajan podsticaj dati potrošnja od rekordnog priliva izbeglica, barem u kratkom roku. Istovremeno bi rast ekonomije trebale podržati niske kamatne stope, niska inflacija i visoka zaposlenost.

Generalni zaključak struke je da će ponovno

domaća potražnja biti glavni motor rasta.

Iz svega ovoga mi bi smo mogli izvući neke zaključke. Oni se pre svega tiču postavljanja pravilne strategije vezane za upravljanje resursima. Potrebno je primeniti ono što najbolji već primenjuju. Ekonomiju moraju podržati niske kamatne stope, niska inflacija i visoka zaposlenost i povrh svega, domaća potrošnja. Kupujmo domaće, dok još i to imamo. To nije samo moto iz patriotskih razloga, to je potrebno pre svega zbog ekonomskih momenata.

REZIME:

Realni bruto društveni proizvod Srbije je manji 97 puta od Nemačke!

Bruto društveni proizvod po glavi stanovnika Srbije je manji za 8 puta odNemačke!

Planirani rast bruto domaćeg proizvoda Nemačke za 2016. godini je 1.8% štoznači da planirani rast bruto domaćeg proizvoda Srbije od 2.5% nije 2.5 putaveći od Nemačke.

Srbija je među najgorim državama u svom okruženju

po svim ključnim ekonomskim parametrima!

 

Izvor; http://marinrajkovic.blogspot.rs, autor teksta – Danijela Ružičić

 

loading…


loading...

Ostavite komentar:

Please enter your comment!
Please enter your name here