Home NAJNOVIJE VESTI DIRLJIV OPROŠTAJ ŠVAJCARSKOG AMBASADORA OD SRBIJE: „Moji Srbi!“

DIRLJIV OPROŠTAJ ŠVAJCARSKOG AMBASADORA OD SRBIJE: „Moji Srbi!“

SHARE

Postoji li Srbin koji nije čuo za čuveno pismo Arčibalda Rajsa iz 1928. naslovljeno „Čujte, Srbi”? Za sedam godina života u Srbiji nisam sreo nijednog takvog. Arčibald Rajs je delio patnje sa srpskim narodom tokom Prvog svetskog rata i smatrao je da ima pravo, pa čak i dužnost, da Srbima govori kao prijatelj, „jer pravi prijatelj nije onaj koji vam laska, već onaj koji vam kaže istinu, celu istinu”. On u tom pismu analizira kvalitete i mane Srba, ponekad veoma oštro i lucidno. Mnogi moji prijatelji Srbi kažu da se ništa nije promenilo i da mane što ih je nabrojao osnivač Instituta za kriminologiju u Lozani postoje i danas. Mislim da preteruju – sa onim smislom za šalu na sopstveni račun koji je glavni začin vašeg humora.

Za gotovo dvadeset godina koliko se bavim Srbijom i njenim okruženjem, slušao sam mnogo Srba – sa planina i iz ravnica, iz gradova i iz sela. Slušao sam žrtve ratnih zločina. Njihov bol me dira, baš kao i osećanje nepravde koje ih možda prožima. Međutim, nipošto ne bih pomislio da imam pravo da delim savete – ili da kritikujem ovu ili onu crtu karaktera ili odliku vlasti. Nisam sa vama delio patnje – ali mislim da ih pomalo poznajem i razumem. Ni u genima ni u iskustvu ne posedujem dubinu vaše kulture i vaše istorije.

Ali video sam predele i ljude, osetio tugu napuštenih sela i bol onih muškaraca i žena koji gledaju kako im deca odlaze da se nikada više ne vrate. Razgovarao sam sa studentima iz Novog Pazara, Bujanovca ili Beograda koji sanjaju o budućnosti na nekom drugom mestu, u Evropi, Sjedinjenim Državama ili Australiji – što je dokaz da je model zapadnog društva i dalje podjednako privlačan kao i ranije. Susreo sam Švajcarce iz Srbije, koji su dobro integrisani u Cirihu ili Lozani, ali obožavaju da dođu u otadžbinu svojih roditelja prvenstveno da bi uživali u noćnom životu – provod nije jača strana Švajcaraca. I srećom, dolaze ovde. Bucmaste koverte koje guraju u džepove svojih rođaka pomažu da se živi malo bolje. Barem trista miliona godišnje, samo iz Švajcarske. Gotovo koliko čitava naša ekonomska i finansijska pomoć u poslednjih petnaest godina – a Švajcarska se nalazi među prva tri donatora Srbije.

Stoga nisam prestao da se pitam: ali zašto ti mladi ljudi koji za sebe ne vide srećnu budućnost u Srbiji tako često ostvaruju blistav uspeh u inostranstvu? Da li je za to kriva država koja ne zna da stvori uslove koji bude želju da se svoje vreme, svoja energija i svoj novac ulože ovde i sada? Da li je kriva administracija koja odvraća mlade ljude od angažovanja u sopstvenoj zemlji – budući da prosečan činovnik više voli da pokaže svoju moć nego da bude na usluzi? Da li je kriva zaraženost pomalo fatalističkim mentalitetom („Svi su isti i nikad se ništa neće promeniti”) koji navodi mlade mozgove da emigriraju? Ne znam. Ali demografski pad se odvija vrtoglavom brzinom i o tome bi ljudi morali da razmišljaju mnogo više nego o nekim drugim temama koje naduvava određena vrsta štampe koja vam vređa inteligenciju. Shvatam da je Kosovo deo slavne prošlosti Srbije. Ali kakva bi mogla da bude njena budućnost?

Jedan od prizora koji će me pratiti, kada kroz nedelju dana budem napuštao Srbije, jeste doček koji su vašem premijeru priredila dva pripravnika u plavim bluzama u fabrici u jednom ciriškom predgrađu. „Dobro nam došli, gospodine premijeru”, promrmljali su na srpskom kada je stigao srpski rukovodilac. „Vi ste naši!” Da, bila su to dva mlada čoveka srpskog porekla koja su bila na praksi u jednoj fabrici metalnih okvira za prozore i vrata. Danas su bez sumnje završili tu fazu obrazovanja, tako da ili rade za veoma pristojnu platu ili studiraju kako bi postali inženjeri. Možda razmišljaju i o osnivanju sopstvene firme. Kada ovlada svim etapama proizvodnje, čovek postaje inovativan i uspešan preduzimač. Otud centralni značaj sistema dualnog obrazovanja, koji je ključ ekonomskog uspeha Švajcarske (suprotno uvreženoj predrasudi, udeo banaka u švajcarskoj ekonomiji iznosi samo osam odsto) i koji bi mogao da postane ključ reindustrijalizacije Srbije.

loading...

Ako ponovo stvorite snažnu industrijsku osnovu, dakle solidnu privredu, moći ćete bolje da odolite protivrečnim pritiscima vaših moćnih suseda, bliskih ili dalekih. Takvo je barem naše iskustvo. I kada dođe trenutak, ući ćete u Evropsku uniju uzdignute glave. Na tome je Švajcarska radila u poslednje četiri godine. Takvu vam sudbinu želim.

(Politika)

loading...

Ostavite komentar:

Please enter your comment!
Please enter your name here